Anemija i Trudnoća – Šta Doprinosi Razvoju Anemije? – Kako je Najbolje Lečiti ? – Trudnoća i Zdravlje

0

Anemiju karakteriše smanjenje nivoa hemoglobina u krvi, smanjenje broja eritrocita (crvenih krvnih zrnaca), pojava njihovih patoloških oblika, kao i promena u ravnoteži vitamina, smanjenje količine mikroelemenata i enzima.

Anemija je jedna od najčešćih komplikacija trudnoće. Vodeći znak anemije kod trudnica je smanjenje nivoa hemoglobina ispod 110 g / l. Anemija kod trudnica u 90% slučajeva je posledica nedostatka gvožđa.

Ovakvu anemiju karakteriše poremećena sinteza hemoglobina zbog nedostatka gvožđa usled različitih fizioloških i patoloških procesa. Prema SZO, učestalost anemije zbog  deficita gvožđa kod trudnica kreće se od 21 do 80%. Njena prisutnost dovodi do narušavanja kvaliteta života pacijenata, smanjuje njihov učinak, uzrokuje funkcionalne poremećaje mnogih organa i sistema. Kod nedostatka gvožđa kod trudnica povećava se rizik od komplikacija tokom porođaja, a u odsustvu blagovremene i adekvatne terapije može doći i do nedostatka gvožđa u fetusu.

Kod nedostatka gvožđa kod trudnica povećava se rizik od komplikacija tokom porođaja, au odsustvu blagovremene i adekvatne terapije može doći i do nedostatka gvožđa kod fetusa.

U ljudskom telu je oko 4 g gvožđa, što je jedan od vitalnih elemenata za organizam. To je deo hemoglobina i niz drugih vitalnih supstanci koje utiču na funkciju različitih organa i sistema u ljudskom telu. 75% gvožđa ljudskog tela je u hemoglobinu. Gvožđe se najčešće apsorbuje iz životinjskih namirnica (mesa), a mnogo lošije iz biljnih namirnica. Oslobađanje gvožđa iz namirnica se smanjuje njihovom toplotnom obradom, zamrzavanjem i dugotrajnim skladištenjem.

Gvožđe izlazi iz tela žene u količini od 2-3 mg dnevno kroz creva, žuč, mokraću, kroz ljuštenje epitela kože, tokom dojenja i menstruacije.

Kod žena koje nisu trudne, potreba za gvožđem je 1,5 mg dnevno. Tokom trudnoće, potreba za gvožđem stalno raste u prvom tromesečju za 1 mg dnevno, u drugom tromesečju – za 2 mg dnevno, u trećem trimestru – za 3-5 mg dnevno. 300-540 mg ovog elementa se koristi za proizvodnju dodatnog gvožđa. Od toga, 250-300 mg gvožđa se troši na potrebe fetusa, 50-100 mg – za izgradnju posteljice, 50 mg gvožđa se deponuje u miometriju (mišiću materice). Gubitak gvožđa je najizraženiji u perodu 16.-20. nedelje trudnoće, što se poklapa sa periodom nastanka krvotoka u fetusu i povećanjem mase krvi kod trudnice. U trećoj fazi porođaja (sa fiziološkim gubitkom krvi) gubi se 200 do 700 mg gvožđa.

Kasnije, tokom laktacije, oko 200 mg više. Tako se oko 800-950 mg gvožđa konzumira iz majčinog depoa tokom trudnoće i postpartalnog perioda.

Telo je u stanju da obnovi zalihe gvožđa za 4-5 godina. Ako žena planira trudnoću ranije od ove, neizbježno će razviti anemiju. Nedostatak gvožđa ne može se ne pojaviti kod žena sa višestrukim porođajima.
Anemija u trudnoći, usled nedostatka gvožđa, je česta pojava i treba je primereno lečiti.
Od interesa su neki indikatori (prikazani u tabeli) periferne krvi, u zavisnosti od trajanja trudnoće.

Neki pokazatelji periferne krvi u raznim trimestrima trudnoće:

  Indikatori 1  trimestar 2 trimestar 3 trimestar
  Hemoglobin g/l 131(112-165) 126(110-144) 112 (110-140)
  Hematokrit, % 33 36 34
  Eritrociti ,10 x 6 / l 10,2 10,5 10,4
  Sedimentacija eritrocita mm/sat 24 45 52

 

Prevencija anemije, pre svega, treba sprovesti kod trudnica koje su pod visokim rizikom za njen razvoj.

Faktori koji doprinose razvoju anemije usled nedostatka gvožđa 

  • Smanjenje unosa gvožđa sa hranom (vegetarijanska ishrana, anoreksija).
  • Hronične bolesti unutrašnjih organa (reumatizam, defekti srca, pijelonefritis, hepatitis). Kod oboljenja jetre dolazi do kršenja procesa nakupljanja gvožđa u organizmu i njegovog transporta. Posebnu pažnju treba posvetiti bolestima gastrointestinalnog trakta. Gastrointestinalno krvarenje sa čira na želucu i dvanaest duodenalnog ulkusa, hemoroidi, kao i intestinalna divertikuloza, ulcerativni kolitis i infestacija crva dovode do anemizacije pacijenata.
  • Prisustvo bolesti koje se manifestuju hroničnim nazalnim krvarenjem (trombocitopatija, trombocitopenična purpura).
  • Ginekološke bolesti, praćene teškom menstruacijom ili krvarenjem iz materice, endometriozom, miomom materice.
  • Opterećena porodiljska anamneza: žene sa višestrukim porođajiima; spontani pobačaj u istoriji; krvarenje u prethodnim porođajiima doprinosi iscrpljivanju gvožđa u telu.
  • Komplikovan tok ove trudnoće: višestruka trudnoće; rana toksikoza; mlađa dob trudnice (mlađe od 17 godina); starije od 30 godina; hipotenzija; pogoršanje hroničnih zaraznih bolesti tokom trudnoće; preeklampsija; placenta previa; prevremeno odvajanje placente

Trudnoća je kontraindikovana u sledećim oboljenjima krvi i hematopoetskog sistema: hronična anemija gvožđa III-IV stepena; hemolitička anemija; hipo-i aplazija koštane srži; leukemija; Verlgofova bolest (trombocitopenična purpura) sa čestim ponavljanjima. U slučaju trudnoće kod ovih bolesti, preporučljivo je prekinuti trudnoću do 12 sedmica.

Razvoj anemije tokom trudnoće se ispoljava:

  • metaboličkim promenama koje se dešavaju u telu pacijenta tokom trudnoće;
  • smanjenjem koncentracije brojnih vitamina i mikroelemenata – kobalta, mangana, cinka, nikla;
  • promenama hormonskog balansa tokom trudnoće, naročito povećanje količine estradiola koji uzrokuje inhibiciju eritropoeze;
  • nedostatkom vitamina B12 u telu, folne kiseline i proteina;
  • nedostatkom kiseonika, čime nastaje povreda redoks procesa u telu žene;
  • imunološkim promene u telu trudne žene, koje se javljaju usled stalne antigenske stimulacije organizma majke iz tkiva fetusa koji se razvija;

konzumiranje gvožđa iz depoa majčinog tela, neophodnih za pravilan razvoj fetusa.
Anemija u trudnoći, usled nedostatka gvožđa, je česta pojava i treba je primereno lečiti.
Tokom trudnoće može doći do takozvane fiziološke ili “lažne” anemije. Pojava ovog oblika nastaje zbog neujednačenog porasta pojedinačnih komponenti krvi. Činjenica je da tokom trudnoće, kao kompenzaciona reakcija, dolazi do povećanja obima krvi majke za 30-50%, ali uglavnom zbog plazme (tečnog dela krvi). Shodno tome, odnos zapremine krvnih ćelija (uključujući i crvene krvne ćelije koje sadrže hemoglobin) i tečnog dela krvi (plazme) pomera se ka drugom. Ovaj oblik anemije ne zahteva lečenje.
Anemija u trudnoći, usled nedostatka gvožđa, je česta pojava i treba je primereno lečiti.
Posledice nedostatka gvožđa su:

  • suva koža, stvaranje pukotina na njoj;
  • povreda integriteta epidermisa;
  • pojava ulceracija i pukotina u uglovima usta sa zapaljenjem okolnih tkiva;
  • promene na delu noktiju (krhkost, laminacija, poprečna traka, nokti postaju ravni, poprimaju konkavni oblik kašike);
  • napada kosu (kosa je lomljiva , njihovi krajevi su rascvetani).
  • kod pacijenata sa nedostatkom gvožđa, javlja se peckanje jezika; inverzija ukusa (želja da se jede kreda, pasta za zube, pepeo, glina, pesak, sirove žitarice); nezdrava zavisnost o nekim mirisima (aceton, benzin, kerozin, naftalen);
  • otežano gutanje suve i čvrste hrane;
  • pojava osećaja težine i bola u abdomenu, kao kod gastritisa;
  • inkontinencija kod kašljanja i smejanja, noćna enureza;
  • slabost mišića;
  • bleda koža;
  • hipotenzija;
  • groznica niskog stepena.

U teškim oblicima nedostatka gvožđa javlja se anemična distrofija miokarda.

Komplikacije trudnoće sa anemijom zbog nedostatka gvožđa

Zbog činjenice da se tokom trudnoće povećava potrošnja kiseonika za 15-33%, trudnice sa anemijom usled nedostatka gvožđa karakteriše teška tkivna hipoksija sa naknadnim razvojem sekundarnih metaboličkih poremećaja, što može biti praćeno razvojem distrofičnih promena miokarda i narušavanjem kontraktilne sposobnosti. Ovu  anemiju karakteriše poremećeni metabolizam proteina sa nedostatkom proteina u organizmu, što dovodi do razvoja edema kod trudnice. Kada anemija deficijencije gvožđa razvija distrofične procese u materici i u placenti, što dovodi do narušavanja njihve funkcije i formiranja placentalne insuficijencije. Istovremeno, fetus u razvoju ne dobija dovoljno hranljivih materija i kiseonika, što dovodi do kašnjenja u razvoju fetusa.

Glavne komplikacije trudnoće sa anemijama deficijencije gvožđa su: opasnost od prekida trudnoće (20-42%); preeklampsija (40%); hipotenzija (40%); prerano odvajanje placente (25-35%); usporavanje rasta fetusa (25%); prevremeni porođaj (11-42%).

Rođenja su često komplikovana krvarenjem. U postporođajnom periodu mogu se javiti različite upalne komplikacije (12%). Pored procene standardnih indikatora za kliničku analizu krvi (hemoglobin, crvena krvna zrnca, hematokrit, SE), dijagnoza anemije deficijencije gvožđa se zasniva na proceni niza drugih indikatora, kao što su: prosečan hemoglobin crvenih krvnih zrnaca, morfologija crvenih krvnih zrnaca, serumsko gvožđe, ukupnu sposobnost vezivanja gvožđa za serum, i neke druge.
Anemija u trudnoći, usled nedostatka gvožđa, je česta pojava i treba je primereno lečiti.
Dijeta za trudnice sa   anemijom  deficijencije gvožđa

Trudnicama sa anemijom deficijencije gvožđa, pored tretmana lekovima, propisana je posebna ishrana. Dnevno se od hrane apsorbuje 2,5 mg gvožđa, dok 15-20 puta više od lekova.

Najveća količina gvožđa nalazi se u mesnim proizvodima. Gvožđe sadržano u njima apsorbuje se u ljudskom organizmu oko 25-30%. Apsorpcija gvožđa iz drugih životinjskih proizvoda (jaja, riba) je 10-15%, od biljnih proizvoda – samo 3-5%. Najveća količina gvožđa (u mg na 100 g proizvoda) nalazi se u svinjskoj jetri (19,0 mg), kakau (12,5 mg), žumancu (7,2 mg), srcu (6,2 mg) i jetri teladi  ( 5.4 mg), odležanom hlebu (4.7 mg), kajsije (4.9 mg), badem (4.4 mg), pureće meso (3.8 mg), spanać (3.1 mg) i teletina ( 2.9 mg).

Trudna žena sa anemijom nedostatka gvožđa treba da se drži racionalne ishrane. Preporučuju se proteinske namirnice: govedina, goveđa jetra, jezik, jetra i srce, živina, jaja i kravlje mleko. Masti su sadržane u: siru i pavlaci. Ugljene hidrate treba dopuniti: celim raženim hlebom, povrćem (paradajz, šargarepa, rotkvica, repa, bundeve i kupus), voće (kajsije, nar, pomorandže, limuni, trešnje), sušeno voće (suva kajsija, suvo grožđe, šljive), orasi, bobice ( ribizle, divlja ruža, maline, jagode, ogrozd), žitarice (ovsena kaša, heljda, pirinač) i mahunarke (pasulj, grašak, kukuruz). Obavezno uključite sveže zelje i med u ishranu.

Prevencija i lečenje anemije zbog nedostatka gvožđa, upotreba lekovitih preparata gvožđa

Preduslov za lečenje anemije zbog nedostatka gvožđa je upotreba lekova koji se propisuju samo od strane lekara. Da bi se sprečio razvoj nedostatka gvožđa u trudnoći, koriste se isti lekovi kao i za lečenje ove komplikacije. Prevencija razvoja nedostatka gvožđa kod trudnica izloženih riziku pojave ove patologije je prepisivanje malih doza gvožđa (1-2 tablete dnevno) za 4-6 meseci, počevši od 14-16 nedelja trudnoće, kursevi od 2-3 nedelje, sa pauzama od 14-21 dan, samo 3-5 kurseva za trudnoću. Istovremeno, neophodno je promeniti ishranu u korist povećanja upotrebe namirnica koje sadrže velike količine lako svarljivog gvožđa.

Prema preporukama SZO, sve žene tokom II i III trimestra trudnoće i u prvih 6 meseci laktacije treba da uzimaju dodatke gvožđa.

Terapija gvožđem treba da bude duga.

Sadržaj hemoglobina se povećava tek krajem treće sedmice terapije anemijom. Normalizacija broja crvenih krvnih zrnaca se javlja nakon 5 – 8 nedelja tretmana.

Najpoželjnije je uzimati suplemente gvožđa na usta, a ne injekcijom, jer se u poslednjem slučaju češće javljaju različite nuspojave. Pored gvožđa, lekovi za lečenje anemije gvožđa sadrže različite komponente koje povećavaju apsorpciju gvožđa (cistein, askorbinska kiselina, sukcinska kiselina, folna kiselina, fruktoza).

Za bolju podnošljivost, dodatke gvožđa treba uzimati uz obroke. Treba imati u vidu da pod uticajem određenih supstanci koje se nalaze u hrani (fosforna kiselina, fitin, tanin, kalcijumove soli), kao i uz istovremenu upotrebu niza lekova (tetraciklinskih antibiotika, Almagel), smanjuje se apsorpcija gvožđa u organizmu.

Poželjno je da trudnice primaju suplemente gvožđa u kombinaciji sa askorbinskom kiselinom (vitamin C), koja je aktivno uključena u metabolizam gvožđa u organizmu. Sadržaj askorbinske kiseline treba da bude 2-5 puta veći od količine gvožđa u preparatu.

Trenutno, za lečenje anemije u trudnica koriste se brojni proizvodi. Pitanje prepisivanja određenog leka, kao i njegovu pojedinačnu dozu, učestalost upotrebe i trajanje lečenja određuje samo lekar na individualnoj osnovi.

Lekar mora da prati i efikasnost tretmana, koji se najbolje procenjuje po nivou transferina i feritina u serumu, a ne po nivou hemoglobina i crvenih krvnih zrnaca.
Anemija u trudnoći, usled nedostatka gvožđa, je česta pojava i treba je primereno lečiti.
Ne prekidajte tretman dodatka gvožđa nakon normalizacije nivoa hemoglobina i crvenih krvnih zrnaca u organizmu. Normalizacija nivoa hemoglobina u organizmu ne znači obnovu rezervi gvožđa u njemu. U tu svrhu, stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije preporučuju da se nakon 2-3 meseca lečenja i eliminacije hematološke slike anemije ne zaustavi terapija, već se prepolovi doza leka koji se koristi za lečenje anemije zbog nedostatka gvožđa. Ovaj tretman traje 3 meseca.

Čak i sa potpuno obnovljenim zalihama gvožđa u telu, preporučljivo je da se uzimaju male doze preparata koji sadrže gvožđe u roku od šest meseci.

Share.

About Author

Comments are closed.