Bebina Odelca i Druge Uspomene – Šta Sve Mogu Biti Uspomene i Zašto su One Važne?- Trudnoća i Zdravlje

0

Odelo u kojem je beba izašla iz porodilišta, narukvica iz porodilišta, prva cucla, flašica, cipelice, prvo svečano odelce, meda, ćebence, prva jaknica itd, sve su to mami i tati drage uspomene na bebino odrastanje. Kada razmišljamo o uspomenama, neka nas one podsećaju na to da smo mnoge teške lekcije naučili i mnogo toga savladali.

Ti predmeti su uspomene za roditelje, a ne za dete. Detetu one mogu da predstavljaju drage predmete kada odraste, ali one u njemu ne bude takve asocijacije kao što bude u mami i tati.

Sačuvani dragi predmeti-uspomene obično bude prijatna sećanja i gorko-sladak osećaj prolaska vremena. Kada ih vidimo, provučemo kroz prste i pomirišemo, setimo se događaja i pred očima nam prođu slike sasvim običnih dana, popodneva i večeri sa našom bebom. Setimo se prvih šetnji sa bebom nakon što se rodila, prvih večeri, uspavljivanja, briga oko toga pije li dovoljno mleka, napreduje li dovoljno. Setimo se svojih nesigurnosti, ponosa i svega što smo osećali tih davno prošlih dana.

Sačuvani dragi predmeti-uspomene su dragocene uspomene na odrastanje deteta.
Iako nas često ganu i podsete na to da naša deca nikada više neće biti male bebe, ti predmeti-uspomene treba pre svega da nas podstaknu da razmislimo koliko smo toga od tada prevazišli, koliko smo porasli i naše bebe i mi, koliko smo toga naučili i sazreli kao roditelji.

Jesu li one uvek prijatne ili mogu predstavljati opterećenje?

Ovi predmeti-uspomene mogu da budu veoma prijatni podsetnici. Mogu da probude nostalgiju, žal za prošlošću koja se ne može vratiti, ali tada treba da se podsetimo onoga što je Viktor Frankl, bečki psihijatar, govorio o prošlosti. On je smatrao da je sve što se zaista dogodilo, samim tim što se dogodilo, zauvek sačuvano i ne može da nestane, da prođe. Mogu da prođu samo neiskorišćene mogućnosti, ono što smo mogli, a nismo, ali ako se nešto dogodilo onda je to zauvek sačuvano u prošlosti.

Kada razmišljamo o uspomenama, neka nas one podsećaju na to da smo mnoge teške lekcije naučili i mnogo toga savladali. Odgojiti dete je bio ogroman zadatak koji nam je doneo mudrost koje nismo ni svesni, a koje možemo postati svesni kada se osvrnemo na svoje početke (kada nas predmeti-uspomene prisete na njih) i setimo se koliko toga tada nismo znali.

Odgojiti dete znači duhovno porasti i razviti se, steći nove, šire poglede na život, nemerljivo više hrabrosti (nemojte da vas zavara to što, od kada imate dete, imate i više strahova. To što imate nove strahove ne znači da niste postali hrabriji već samo znači da ste se okušali u potpuno novim izazovima). Tako valja gledati na uspomene. Neka vas one podsete šta ste sve savladali do sada i znajte da su one uvek tu kad ih poželite.

Neke ideje kako da napravite lepe i vesele podsetnike od svojih predmeta-uspomena pomenuću na kraju teksta.

Želim sada da pomenem i sutuacije kada čuvanje predmeta-uspomena može da bude opterećenje za roditelje. Ponekad roditelji predmete vezane za bebe (odeću, igračke, dudice, flašice) čuvaju ne iz želje nego iz osećanja krivice i straha. Osećaju nelagodu i grižu savesti da se tih predmeta odreknu. Ponekad roditelji osećaju i neku vrstu straha da nešto detetovo bace ili poklone, kao da time na neki nejasan način ugrožavaju njegovu bezbednost. Tada je kuća puna dečijih stvari i postaje opterećenje. Nedostaje prostora za nove stvari i nove uspomene, nedostaje vazduha da se slobodno razmišlja i diše, a gomile dečijih stvari više ne bude lepe i nostalgične misli nego postaju izvor neprijatnosti i psihološke težine onome ko ih skuplja. Ako vam se to dešava, skupite hrabrost i napravite selekciju među tim starim stvarima. To bi trebalo da postane glavni kriterijum – da li mi je ovaj predmet radosno drag ili mi budi osećaj težine? Ako taj predmet budi osećanje težine, dajte ga nekome, dajte ga nekoj organizaciji koja prikuplja odeću, postavite na internet stranicu koja se bavi poklanjanjem dečijih stvari ili poklonite prijateljima koji imaju malu bebu. Sasvim je u redu da vam neki dečiji predmet ili komad nije radosna uspomena. Nije predviđeno da zadržavamo sve predmete koje je dete koristilo! Ostavite samo i isključivo one za koje vas vežu radosna osećanja i nijedan više.

Sačuvani dragi predmeti-uspomene su dragocene uspomene na odrastanje deteta.
Kako da napravimo nešto lepo od tih uspomena?

Ako želite da zaposlite ruke i date sebi sate mentalnog odmora u nastupajućim jesenjim i zimskim večerima, pogledajte kako se radi pačvork. Pačvork je tehnika spajanja različitih komada tkanine (u ovom slučaju komada dečije garderobice) u jednu celinu, tako da napravite, recimo, jastučnice ili prekrivač načinjen od kvadrata isečenih sa različitih tkanina. (Pogledajte na internetu razičite ideje. Za ovakve kreativne stvari najbolji je Pinterest.) Možete komade tkanina seći tako da pravite motive kućica, recimo.

Možete na jastučnice vezom, šarenim koncima, ispisati ime deteta ili neku lepu, ohrabrujuću poruku ili citat.

Možete izdvojiti nekoliko dragih bebećih odelaca, pronaći ram odgovarajuće boje koja se slaže sa bojama odelaca i uramiti ih kao zasebne slike koje ćete okačiti na zid.

Možete kupiti neku lepu kutiju ili sami ukrasiti neku običnu i u nju staviti sve drage uspomene. Kutiju možete otvarati na neke godišnjice, na dečiji rođendan, na primer, i kada ste sami, prisećati odeće nije radosna uspomena. Nije predviđeno da zadržavamo sve predmete koje je dete koristilo! Ostavite samo i isključivo one za koje vas vežu radosna osećanja i nijedan više.

Ako imate beskrajno mnogo fotografija vaše dece na mobilnom telefonu, možete dati sebi zadatak da jedno popodne pogledate sve to i izdvojite dvadesetak najdražih. Njih odnesite kod fotografa da uradi fotografije u veličinama koje želite. Uramite ih i stavite negde na vidno mesto. Videćete koliko će vam te fotografije biti draže od bilo koje fotografije koja postoji samo u virtuelnom svetu.

Share.

About Author

Comments are closed.