Bris Grla Deteta

0

Vašem detetu je procureo nosić, počinje da kašlje, grlo je crveno, ima povišenu temperaturu… scenario koji roditelji male dece viđaju često. Treba raditi bris grla!

Tokom prvih pet godina dete može svake godine da ima šest do devet infekcija gornjih disajnih puteva. Čak do 90% ovih infekcija izazivaju različiti virusi. Problem i roditeljima i pedijatru predstavlja da se prepozna onih 10-15%  bakterijskih infekcija koje je potrebno lečiti antibioticima. Posle kliničkog pregleda, krvna slika i brisevi grla i nosa se najčešće koriste da se identifikuje uzročnik infekcije i  primeni odgovarajuća terapija.

Bris grla treba raditi kada dete ima povišenu temperaturu, gušobolju, naročito ako se uz to loše oseća i nema apetit.

Iako iskusni pedijatar na osnovu početka bolesti (kod bakterijskih infekcija obično počinju naglo, a kod virusnih postepeno), drugih simptoma (ako curi i nos obično je u pitanju virus) i kliničkog nalaza, najčešće može da proceni da li je u pitanju bakterijska ili virusna infekcija, to nije uvek lako. Zato je kod deteta koje je bolesno bris grla dragoceno pomoćno sredstvo da bi se donela odluka: antibiotici, koji, ili ne.

bris grla (4)

Stara izreka kaže da su u strahu “velike oči” te je to verovatno razlog što roditelji, ali i mnogi lekari, žure da što pre počnu s upotrebom antibiotika u slučaju crvenog grla i povišene temperature kod dece.

„Za svaki slučaj“, „Da se  ne spusti na pluća“, „Da se nešto ne iskomplikuje“ su česti neopravdani razlozi zašto deca dobijaju antibiotike. Poražavajuća je činjenica da smo po neracionalnoj upotrebi antibiotika kod dece među prvima u Evropi.

 

Zašto ne treba davati antibiotike onda kada nisu neophodni?

Ako znamo da najveći broj respiratornih infekcija kod dece izazivaju virusi i da antibiotici na njih ne deluju, onda je jasno da je njihova primena u tim situacijama nepotrebna. Antibiotici širokog spektra deluju na sve bakterije u organizmu, pa uništavaju i korisne probiotske bakterije u crevima, što može da dovede do poremećaja varenja ili čak i proliva. Zloupotreba antibiotika doprinosi razvoju otpornosti bakterija (rezistencije). Postoje dokazi da antibiotici slabe efikasnost imunog sistema, da neki od tipova belih krvnih zrnaca, pod dejstvom antibiotika bivaju sprečeni da ispolje svoja odbrambena dejstva.

bris grla

Zato se preporučuje da se, pre odluke o uvođenju antibiotske terapije, detetu uzme bris ždrela (i nosa, ako se proceni da je potreban). Nekada se ispreče različite „prepreke“ – dete je jelo ili pilo pre dolaska u ambulantu, došli ste kod lekara popodne, a bris se radi samo pre podne, rezultat se dugo čeka (24-48 sati, ako dolazi vikend i mnogo duže)…Najčešće je moguće u dogovoru sa pedijatrom smisliti najbolje rešenje. Najbolje bi bilo da se sa terapijom sačeka do dobijanja rezultata; ako to nije moguće, ne davati lek bar dok se bris ne uzme i prekinuti čim stigne rezultat, ako je negativan. Krvna slika u ovim situacijama može da pomogne.

Poslednjih godina primenjuje se i brzi test na streptokok grupe A. Prednost mu je što se rezultat dobija za 15 minuta i dosta je pouzdan, a nedostatak što se otkriva samo ta jedna bakterija.

bris grla (5)

Kada ne treba raditi bris grla

Crveno grlo : Ako je dete dobro raspoloženo, lepo jede i nema povišenu temperaturu – nema potrebe da se radi bris grla! Blago crveno grlo je kod dece često, jer su česte i virusne infekcije

Gušobolja: Nepotrebno je raditi bris uvek kada se dete požali na bol u grlu.Kao i kod blagog crvenila grla, ni bol u grlu – sam za sebe, nije razlog za bris. Prolazna gušobolja bez pratećih (važnih) tegoba (povišene temperature pre svega), česta je kod dece, a prolazi posle par dana, jer su opet virusi glavni krivci.

Kako se uzima bris grla

Važno je uzeti pravilno bris grla, ako bris nije uzet pravilno, može se desiti da se bris bude negativan, iako u grlu ili nosu bakterija postoji!

Dete ne treba da jede i pije 30-ak minuta pre uzimanja brisa, ali je još važnije da izbegava lokalne antiseptike (tablete koje se sisaju kod gušobolje), kao i ispiranje grla preparatima koji smanjuju broj bakterija u grlu.

Najčešće ćete dobiti preporuku da bris grla (ždrela) treba uzeti ujutru, pre pranja zuba i unošenja hrane ili vode, ali činjenica je da kada dete ima bakterije koje stvarno izazivaju oboljenje (najčešće streptokoke) one ne mogu lako da se „speru“ običnom vodom ili uobičajenim obrokom.

Kod uzimanja brisa grla i nosa deci, roditelj treba dete da drži u krilu, jednu ruku da stavi preko obe njegove ruke, a drugu ruku da mu stavi na čelo i tako pridržava glavu dok mu stručno lice uzima briseve. Briseve treba uzeti pravilno,ne grubo ali energično,  iako to za pacijenta nije baš prijatno, naročito kad su u pitanju deca.

Bebama do godinu dana retko je  potrebno uzimati bris grla.

Tumačenje rezultata – česte zablude

Sve bakterije koje se nađu u brisu treba lečiti antibioticima.. Zabluda koja i dalje dovodi do nepotrebnog korišćenja antibiotika!

„Ne leči se nalaz brisa, već se leči dete“, medicinsko je pravilo koje se često zaboravlja! Bris grla tumači lekar, i to isključivo u sklopu kliničke slike – dakle, tegoba koje dete ima, kao i pregleda deteta!  NIJE posao roditelja da rade briseve na svoju ruku i da sami uključuju antibiotike po antibiogramu; to je posao pedijatra.

Ponovo naglašavamo da je nepotrebno davanje antibiotika štetno za dete i da odluku da li dati lek, i koji izabrati, donosi lekar. Čini se da su roditelji u ovom brzom vremenu postali nestrpljivi, da traže da se svaki problem, pa i povišene temperature i bolesti deteta, što pre razreši a i lekari možda previše oprezni zbog straha od mogućih propusta.

bris grla (3)

 

Dete ima bakterije u brisu ali nema tegobe. Ako dete nema tegoba, nema ni crveno grlo, a bris je pozitivan, terapija nije potrebna! Treba obaviti kontrolni pregled kod pedijatra, a ako zatreba (ako pedijatar proceni) – ponoviti bris grla. Ukoliko dete i dalje nema znakove infekcije grla, ne treba ga lečiti!

Ovo se relativno često sreće kod dece u kolektivima, a radi se o bakterijama koje žive u najpovršnijem delu sluznice grla i ne prodiru u dublje slojeve tkiva krajnika. Te bakterije su veoma otporne na antibiotike, a jedan od razloga je i činjenica da antibiotik veoma teško stiže do njih. Nekada ova, inače zdrava deca, upadnu u začaran krug niza antibiotika; od toga imaju samo štetu – u vidu neželjenih efekata terapije, koje ima skoro svaki lek, a naročito antibiotici širokog spektra, koji se najčešće i koriste za ovu nepotrebnu terapiju.

Retke su bakterije koje mogu da izazovu male epidemije (na primer bakterijskog meningitisa) u kolektivima. U tom slučaju se rade brisevi i zdravoj deci, pa ako se bakterija nađe – onda se daje preventivna (profilaktička) terapija. To se, srećom, retko dešava, a tada se epidemiolozi i pedijatri bave tim problemom. Nove, sve kvalitetnije vakcine, polako iskorenjuju ove bolesti.

Share.

About Author

Comments are closed.