Bronhiolitis, Bolest Malog Deteta ( ispod 2 godine) – Simptomi, Prevencija i Lečenje

0

Bronhiolitis  je akutno zapaljenje najmanjih sprovodnih disajnih puteva  – bronhiola, koji se nalaze odmah pored alveola. Karakteriše  se sviranjem u grudima (wheezing) i otežanim disanjem.  To je tipična bolest malog deteta ispod 2 godine starosti.

Bronhiolitis nastaje kao rezultat virusne infekcije – izazivaju ga rinovirusi, adeno virus, influenza virusi A & B, coronavirusi , parainfluenza virusi, kao i respiratorni sincicijalni virus.  Najčešće se javlja u hladnim mesecima, kada deca borave u zatvorenom prostoru u kome se virusi lako prenose kapljičnim putem ili preko kontaminiranih ruku i predmeta od deteta do deteta.

bronhiolitis-bolest-malog-deteta-ispod-2-godine-simptomi-prevencija-i-lecenje-clanak-1

Bronhiolitis je veoma česta zarazna bolest i predstavlja vodeći uzrok bolničkog lečenja odojčeta i malog deteta. Procenjuje se da svako treće dete u prvih 12 meseci života dobije ovo oboljenje.

Najčešći uzročnik  je Respiratorni sincicijalni virus (RSV), koji je  odgovoran za skoro 90%  slučajeva bronhiolitisa kod dece. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike koja obuhvata sekreciju iz nosa, ubrzano i otežano disanje, mobilizaciju pomoćne disajne musculature, lepršanje nozdrva tokom napornog disanja, kašalj, sviranje odnosno zviždanje u grudima. Na plućima se obično čuje produžen i otežan izdisaj, sa različitim zvučnim fenomenima, najčešće sa pucketanjem i wheezingom.

bronhiolitis-bolest-malog-deteta-ispod-2-godine-simptomi-prevencija-i-lecenje-clanak-2

Infekcija RSV virusom obično ima nekoliko faza – od akutne virusne infekcije nastaje akutni bronhiolitis koji traje 5 do 7 do 10-ak dana, međutim često se bolest nastavlja u perzistentni wheezing koji traje nedeljama, a ako se wheezing produži i traje mesecima potrebno je razmišljati i ispitivati da li je usnovi bolesti bilo I alergije, odnosno astme.

Bolest može uzeti i tešku formu kada deca otežano jedu i slabo unose tečnost, ječe, kada su umorna i pospana, jako ubrzano dišu, imaju prekide disanja, jako su bleda, imaju plavkastu prebojenost oko usana, izražene podočnjake,  a u jako teškim slučajevima su im usne, sluznica usana i jezik lividne što je sve znak nedostatka kiseonika i krajnjeg zamora disajne muskulature.

Snimak pluća nije u većini slučajeva potreban za potvrdu dijagnoze ove bolesti, ali se u težim slučajevima radi kad postoji osnovana sumnja na prisustvo komplikacija kao što je na primer bakterijska upala pluća. Potvrdu vrste virusa koji je izazvao bronhiolitis moguće je uraditi, ali to takođe nije rutinska metoda jer nema uticaja na izbor terapije.

bronhiolitis-bolest-malog-deteta-ispod-2-godine-simptomi-prevencija-i-lecenje-clanak-3

Interesantno je da praktično sva deca uzrasta do 2 godine dođu u kontakt sa navedenim virusima, ali se kod nekih razvije samo bolest gornjih disajnih puteva dok drugi obole od bronhiolitisa.

Objašnjenja zašto se kod neke dece infekcija spušta od gornjih u donje disajne puteve ima više.  Imunološki odgovor na rođenju nije isti kod sve dece, neka imaju bolji odgovor na kontakt sa virusima i uspevaju da ograniče razmnožavanje virusa u epitelu gornjih disajnih puteva  tako da se virus ne spušta u donje disajne puteve.

Neadekvatan imunološki odgovor je naročito izražen kod dece koja imaju sklonost da kasnije u životu ispolje atopijsku konstituciju, odnosno da manifestuju neko alergijsko oboljenje. Taj deficitaran imunološki odgovor na viruse deteta sa atopijom se sa uzrastom donekle popravlja, ali ni u odraslom dobu ne postiže onaj nivo koji imaju osobe bez atopijske kontitucije. Još jedan faktor  koji povećava rizik ka pojavi bronhiolitisa je pušenje mame u trudnoći i kasnija pasivna izloženost deteta duvanskom dimu u okruženju.

Studije su pokazale da mame koje puše u trudnoći rađaju decu koja već na rođenju imaju smanjenu plućnu funkciju kao i predispoziciju za razvoj alergijskih oboljenja iako niko u porodici nije imao alergijsko oboljenje. Deca koja nisu dojena takođe češće oboljevaju od bronhiolitisa, tako da se predpostavlja da prenos antitela mame putem mleka donekle štiti bebu. Deca koja su rođena Carskim rezom, deca rođena prevremeno, kao i deca sa srčanim manama su takođe podložnija da dobiju teže oblike bronhiolitisa.

Osim navedenog, nedostatak D vitamina može predstavljati faktor rizika za pojavu I dugo trajanje bronhiolitisa, jer je vitamin D veoma važan u imunološkom odgovoru organizma ali važan I za strukturu disajnih puteva.

bronhiolitis-bolest-malog-deteta-ispod-2-godine-simptomi-prevencija-i-lecenje-clanak-4

Kod neke dece se može javiti i ponavljani, odnosno hronični  wheezing. Ukoliko takvo dete ne napreduje, lošeg je opšteg stanja, važno je tražiti uzrok osnovne bolesti,  ali ako je dete raspoloženo, veselo, radi se o takozvanom “Happy wheezer-u” kod koga je prognoza dobra jer posle izvesnog vremena dolazi do spontanog smirivanja simptoma.  Studije su pokazale da skoro 60% dece koja su bolnički lečena od bronhiolitisa do druge godine dobije ponovo wheezing.

Deca koja su preležala RSV bronhiolitis imaju značajno veću šansu da sa 7,5 godina imaju dijagnozu astme – studije su pokazale da njih 30% ima dijagnozu astme u odnosu na decu koja nisu imala bronhiolitis izazvan RSV virusom kod kojih je učestalost astme samo 3%, tako da se bronhiolitis izazvan RSV virusom smatra rizikom za kasniju pojavu alergijske senzibilizavije i astme.

bronhiolitis-bolest-malog-deteta-ispod-2-godine-simptomi-prevencija-i-lecenje-clanak-5

Rani prolazni wheezing je tipičan neatopijski (‘virusni’) wheezing  sa dobrom prognozom odnosno sa spontanim poboljšanjem i nestajanjem oko treće godine života. Radi se o povremenim opstrukcijama u sklopu virusnih infekcija kod deteta koje nema atopijsku konstituciju (nema sklonost da razvije alergijsku bolest), nema nikakvih tegoba između epizoda i ima normalnu plućnu funkcuju na rođenju.  Faktori rizika za nastajanje ovog oboljenja su pušenje majke, kolektiv i ishrana adaptiranom formulom.

Prevencija je veoma važna da bi se sprečilo širenje virusa po dečjim kolektivima. Ona se sastoji u higijenskim merama – pranju ruku i izbegavanju osoba koje imaju ispoljenu infekciju disajnih puteva. Uz to je važno i stanje dečjeg imuniteta čemu doprinosi dojenje i kvalitetna ishrana u kasnijem uzrastu, davanje D vitamina i izlaganje dece suncu.

bronhiolitis-bolest-malog-deteta-ispod-2-godine-simptomi-prevencija-i-lecenje-clanak-6

Terapija bronhiolitisa je prvenstveno usmerena na lečenje simptoma, jer će virusna infekcija ići svojim prirodnim  tokom.

Terapija lakših oblika bronhiolitisa se može sprovesti i u kućnim uslovima, ali teži se moraju obavezno bolnički lečiti.

Terapija u bolnici obuhvata venski unos tečnosti, kiseonik, lekove koji šire disajne puteve (bronhodilatatori), dok je efekat hipertonog 3% rastvora, kao i kortikosteroida još uvek diskutabilan.

Upotreba antibiotika je opravdana samo kada je dokazana bakterijska superinfekcija  jer kod bronhiolitisa koji je virusna infekcija oni nemaju efekta.

Share.

About Author

Comments are closed.