Četri Vrste Analgezije (Anestezije) i Porodjaj – Trudnoća i Zdravlje

0

Porodjaj i vrste anestezija. Da bi se ublažila ili eliminisala bol pri porodjaju, koriste se različite anestezije. Koje su prednosti, a koje mane korišćenja anestezija?

Idealna analgezija (anestezija)  trebala bi da porodilju oslobodi bola, a da pritom ne izazove nuspojave ni kod majke, ni kod deteta.  

Problem analgezije porođaja nije samo u jačini boli, već i u njenim posebnostima. Naime, bol u trudu je kao i sam trud ciklička pojava, odnosno ima amplitudu koja u kratkom vremenskom periodu prelazi od bezbolnosti do maksimalne jačine boli. Osim toga, zavisno od faze porođaja, bol se prenosi i osjeća na različitim područjima leđa i trbuha.

Vrsta anestezije  odabira se zavisno od faze porođaja, stepenu bola i stanju majke i deteta, a tokom porođaja koriste se četiri osnovne vrste analgezije:

  1. regionalna,
  2. parenteralna (intravenska),
  3. inhalaciona analgezija i
  4. nefarmakološke i alternativne metode.

cetri-vrste-analgezije-anestezije-i-porodjaj-clanak-1

REGIONALNA ANALGEZIJA

Postoje četiri vrste regionalne analgezije u akušerstvu. Epiduralnom i spinalnom analgezijom blokiraju se nervi u području kičme, a paracervikalnim i pudendalnim blokom nervi u regionalnom području porođajnog kanala. Od svih metoda koje se koriste za obezboljavanje porođaja epiduralna i spinalna analgezija osiguravaju najefikasniju blokadu bola. Druge metode ne mogu osigurati potpunu blokadu bola, a da pritom ne dođe do nuspojava

  • PARACERVIKALNI BLOK

Pri porođaju  se ta analgezija koristi samo za obezboljavanje prve faze porođaja i izvodi se tako da se lokalni anestetik injektira u područje vrata materice.

  • PUDENDALNIM BLOK

Druga faza porođaja, spontani izgon ili instrumentalno dovršenje porođaja može se obezboliti pudendalni nerv  u regionalnom području porođajnog kanala.

  • EPIDURALNA  ANESTEZIJA

Najčešće korišćena regionalna analgezija za porođaj je epiduralna analgezija, a svoju popularnost zahvaljuje činjenici da se radi o jednostavnoj metodi kojom se u potpunosti uklanja bol s minimalnom mogućnošću nastanka nuspojava i komplikacija.

Postoje apsolutne i relativne kontraindikacije za postavljanje epiduralnog katetera, hipovolemija, koštano-zglobni poremećaji kičmenog stuba, koji su značajni za pravilno ostvarivanje anestezije, kao i Apsolutne kontraindikacije :

  • odbijanje porodilje,
  • nekorigirana hipovolemija(smanjena količina slobodne tečnosti u organizmu),
  • povišen intrakranijalni pritisak,
  • infekcija na mestu uboda,
  • alergije na lokalni anestetik,
  • oboljenja hematopoetskog sistema i koagulopatije (trombociti manji od 80 000 ).
  • teški kardiovaskularni poremećaji

Relativne kontraindikacije su:

  • nekooperativna pacijentkinja,
  • teže anomalije i koštano-zglobni poremećaji kičmenog stuba
  • respiratorni problemi.

cetri-vrste-analgezije-anestezije-i-porodjaj-clanak-2

Epiduralni kateter postavlja se u donjem delu leđa između pršljenova, a mesto uboda anestezira se lokalnim anestetikom. U epiduralni prostor tada se uvodi tanki kateter koji tamo i ostaje dok se igla vadi. Porodilja kateter, uopšte ne oseća jer je načinjen od inertnog plastičnog materijala koji omekša na tjelesnoj temperaturi tako da se porodilja može slobodno okretati, ležati na njemu i hodati.

Porodilji se prvo daje test doza, a nakon nje i puna doza koja potpuno uklanja bol. No, porodilja ipak i dalje ima očuvan osećaj  i može micati nogama pa i hodati.

Postignuta analgezija prosečno traje oko dva sata i može se ponavljati koliko je potrebno, odnosno do porođaja. Postignuto stanje najbolje je održavati kontinuiranim ubrizgavanjem malih doza razređenog anestetika preko epiduralne pumpe. Na taj način se  osigurava bezbolnost do samog porođaja, a da pri tome majka može aktivno učestvovati u istiskivanju deteta.

Prednost epiduralne analgezije u odnosu na ostale vrste analgezija za porodjaj je  što ona osigurava izvrsnu analgeziju, odnosno jedino ona može u potpunosti blokirati bol pri trudnovima , dok druge metode mogu samo smanjiti bol.

U slučaju rigidnog i čvrstog grla materice olakšava otvaranje usta materice i time ubrzava porođaj, a neki put  i uklanja potrebu za carskim rezom. Moguće je ponavljati doze. Postiže se izvrsna  postoperativna analgezija, a od izuzetne važnosti je da nema uticaja na dete, kažu anesteziolozi.

cetri-vrste-analgezije-anestezije-i-porodjaj-clanak-3

Primenu epiduralne anestezije u porodiljstvu treba da rade najiskusniji anesteziolozi zbog toga što tehnika primene epidurala kod trudnica ima specifične zahteve.

Periduralni kateter bi trebalo da bude precizno uveden i postavljen u središnju liniju periduralnog prostora jer je samo na taj način moguće obostrano postići efikasan blok i sprečiti osećaj bola. Nažalost, to kod trudnica nije uvek moguće. Neretko  porodilja može da oseti određeni nivo bola, ali sve dok on ne postane neprijatan može se reći da je anestezija uspešna.

Kateter može da se postavi čim trudnica dođe u porodilište. Čak i ne mora da ima kontrakcije. Neki anesteziolozi započinju sa obezboljavanjem u početnim fazama porođaja, kada je grlić materice otvoren tek 2 cm, dok drugi čekaju da se grlić proširi i do 4 cm.

O tome odlučuju na osnovu toga da li se radi o prvortki ili drugorotki, odnosno višerotki. Kod žena koje su već rađale   ranije uvode kateter  i početak analgezije, jer porođaj može da se završi za vrlo kratko vreme. Kod prvorotki, treba sačekati da se grlić više otvori, zato što prvi porođaj obično duže traje, a u tom periodu ginekologu su jako važni svi simptomi na osnovu kojih može lakše da proceni napredovanje porođaja.

cetri-vrste-analgezije-anestezije-i-porodjaj-clanak-4

U fazi analgezije ginekolog ostaje bez mnogih korisnih informacija koje mu pruža sama porodilja, pa se mora oslanjati na aparate i češće preglede, što zahteva posebnu veštinu i iskustvo.

Ali za ubrizgavanje anestetika je potrebno da se steknu određeni uslovi. S obzirom na to da epiduralni porođaj zahteva timski rad ginekologa i anesteziologa, ginekolog je taj koji određuje trenutak ubrizgavanja anestetika. Anestetik se daje kada je akušerski nalaz povoljan, odnosno kada su kontrakcije jake i sinhronizovane i javljaju se na svakih tri do pet minuta. Istovremeno mora da postoji i dilatacija, odnosno otvorenost grlića materice dva do tri prsta ili tri do pet santimetara. Ako plodova voda izlazi kontrakcije su često i jače, pa sa davanjem anestetika treba početi što pre.

Iako je mogućnost nuspojava i komplikacija kod epiduralne analgezije minimalna, ta vrsta analgezija ima i svojih nedostataka. 

Treba znati da preuranjeno postavljanje epiduralne analgezije može dovesti do nestanka trudova pa je ponekad potrebno dovršenje porođaja carskim rezom.

U toj ranoj fazi porođaja, kada trudovi nisu jaki, a usta materice nisu dovoljno otvorena, većina porodilja jačinu bolova podnosi bez većih problema. Ali u slučaju vrlo niskog praga boli alternativa su intravenski analgetici za ublažavanje bolova dok se ne stvore uslovi za epiduralnu analgeziju.

Davanje “pune” doze anestetika kada je ušće maternice potpuno otvoreno, može dovesti do mišićne slabosti pa majka ne može na samom kraju porođaja istisnuti dete. Takva situacija zahteva instrumentalno dovršenje porođaja i to najčešće vakuumom.

No, instrumentalno dovršenje porođaja može se izbjeći adekvatnim vođenjem epiduralne analgezije, odnosno prilagođavanjem  koncentracije i doze anestetika stadijumu porođaja, ali i individualnim potrebama porodilje i strpljenjem  ako to stanje deteta dozvoljava.

Svaka anestezija donosi određene komplikacije pa tako i ona regionalna,  no  ozbiljne komplikacije u regionalnoj anesteziji su  izuzetno retke. Tehnika izvođenja epiduralne anestezije je znatno složenija i suptilnija u poređenju sa spinalnom anestezijm pa ona treba da bude rezervisana samo za dobro obučene i iskusne anesteziologe.

Vrlo teške komplikacije su:

  1. epiduralni apsces ( 0,2 – 3,7 %  na 100 000 )
  2. epiduralni hematom, odnosno krvarenje u epiduralni prostor (učestalost je 38 na 168.000 intervencija i hirurški se mora rešiti unutar 24 sata),
  3. duboka epiduralna infekcija (učestalost je 1 na 145.000)
  4. meningitis ( 0 – 3,5 na 168 000 ).te
  5. trajno oštećenje nerava (učestalost je 1 na 70-240.000).

Teže komplikacije su:

  1. prolazno neurološko oštećenje (učestalost je 1 na 6700) ,
  2. postpunkcijska glavobolja (učestalost je 1 posto), koje su najčešće prolazne i rešavaju se analgeticima. Ako je glavobolja jaka pa se pojačava pri pokretu, znači da je prilikom postavljanja epiduralnog katetera oštećena dura. Leči se mirovanjem, infuzijama, analgeticima te postavljanjem „krvne zakrpe“ na mestu postavljanja katetera.

Lakše komplikacije  su :

  1. pad krvnog pritiska, u 80 % slučajeva , koji se rešava  okretanjem porodilje na bok i davanjem infuzije.
  2. jaka motorička blokada,
  3. u 14 % slučajeva neuspela analgezija u rasponu od delomične do potpuno neuspele blokade bola. a uzrok tome je malpozicija katetera. Malpoziciju katetera moguće je određenim postupcima ispraviti
  4. česta pojava je tresavica koja kratko traje i ne zahteva nikakvu medicinsku intervenciju.

Za razliku od Britanije, u kojoj se 80% porođaja obavi u epiduralnoj analgeziji, kod nas taj postotak još uvek nizak, i iznosi oko 20%. Prema tome, shodno trendovima u Evropi i u svetu, epiduralna analgezija će se u budućnosti sve više koristiti.

Share.

About Author

Comments are closed.