Da li su strahovi opravdani?

0

Prva stvar koju treba da ustanovimo je da li su vaši strahovi opravdani ili nisu. To znači, da li se temelje na stvarnosti ili su plod mašte. Ako se plašite da će porođaj biti bolan, da ćete biti zbunjene kada se dete rodi, da nećete odmah znati šta da radite i sl, to su strahovi koji su utemeljeni na stvarnosti. Realni strahovi su oni koji mogu da budu otklonjeni ili ublaženi dobijanjem prave informacije. Na primer, ako se plašite kako će porođaj da izgleda, upoznavanje sa situacijom koja vas očekuje će ublažiti taj strah. Ako se plašite da sa bebom nešto nije u redu, lekarski pregled će pomoći. Ako se plašite bola, upoznavanje s mogućnostima koje imate da ublažite bol će pomoći.

Ali ako se plašite da je lekar propustio da vidi neki problem sa bebom, da će boleti toliko da nećete moći da izdržite bol, da se nećete snaći kao majka itd, to su strahovi koji imaju „višak“, odnosno govore nam da nije u pitanju osnovan strah već strah koji dolazi iz naše nesigurnosti. Takvi strahovi imaju tendenciju da menjaju oblik – kada jedan razrešite, javlja se novi. Oni mogu biti ublaženi samo privremeno.

Ukoliko ste ustanovili da je vaš strah realan, zapišite na papir šta je to što vas brine. Zapišite ga u obliku pitanja koje ćete postaviti lekaru.  Na primer: šta može da se dogodi ako… Koja je verovatnoća da će… Vaš lek je prava i tačna informacija. To pitanje prvom prilikom postavite svom lekaru i tražite odgovor.

Ukoliko osećate da postoji „višak“ koji nijedan odgovor neće moći da umiri, da će se nakon jednog straha javiti neki drugi, u tom slučaju će vam tehnike koje slede biti od velike pomoći.

Nečija trudnoća je magnet za priče o strašnim iskustvima i komplikacijama iz porođajnih sala. Ali, kao svaka priča vredna pomena, i ova je interesantna upravo zbog toga što nije uobičajena, što se ne dešava svaki dan. Većina porođaja prolazi bez ikakvih komplikacija, sasvim obično. Pored toga, mnoge žene će želeti da svoje iskustvo ispričaju u što strašnijoj verziji, jer je to sada iza njih i jer tako one postaju heroji. A rodbina i prijatelji će posle prepričavati njihove priče i takođe ih praviti dramatičnim, jer žele da budu uzbudljivi sagovornici. Obična priča o porođaju koji je prošao glatko nije vredna pomena.

Dakle, takve priče ćemo slušati tokom trudnoće. Kako želimo da reagujemo na njih?

Da bismo postigli da budemo smirene, srećne, moramo znati kako to izgleda. Moramo znati kako izgleda ono čemu težimo da bismo to mogle postići. Imamo u sebi sve što nam je potrebno da budemo izuzetno samopouzdane, hrabre, opuštene i optimistične trudnice. Ali moramo doći do tog mesta u sebi.

Kako smo do sada uspevale da se osećamo tako? Šta nam je pomagalo? Da li je to možda bilo prisećanje na neke naše dosadašnje uspehe i pobede? Da li nam je razgovor s nekim dragim ljudima pomagao? Da li nam je pomagalo nešto što bismo pročitali u nekoj knjizi?

Potražiti pomoć u razgovoru s drugim ljudima je uvek dobro, ali ovde želim da naučimo kako da same sebe ohrabrimo. Kako da postignemo isti efekat i kada nam drugi ljudi nisu pri ruci.

Share.

About Author

Comments are closed.