Da li Trudnice Smeju Da se Vakcinišu?

0

Na ovo se pitanje ne može odgovoriti sa jednostavnim DA ili NE. Mnogo se toga mora uzeti u obzir, a najvažnije je proceniti kolika je korist od vakcinisanja u trudnoći u odnosu na (eventualnu, teoretsku) štetnost za majku i nerođeno dete.

Saznanja o sigurnosti pojedinih vakcina u trudnoći temelje se na istraživanjima na gravidnim animalnim modelima, stoga se može govoriti o teoretskoj štetnosti za humanu populaciju.
Zna se, međutim, kako su vakcine od živih atenuisanih uzročnika kontraindikovane za primenu u trudnoći, a za ostala vakcine (inaktivirane, konjugirane, vektorske, proteinske, polisaharidne, rekombinirane, toksoid) nema objavljenih dokaza o štetnosti za razvoj ploda. Možda će vam neko nekad reći ili ćete se susresti sa tvrdnjom kako je imunitet nakon obolevanja od bolesti dugotrajniji i bolji nego imunitet stečen vakcinisanjem. Čak ćete u nekim grupama čuti savet da trebate decu izlagati bolesti kako bi sam organizam stekao imunitet i da je taj prirodni imunitet bolji iz još jednog razloga – jer tako „toksične“ materije iz vakcina ne ulaze u organizam.

Za svaku bolest je sticanje imuniteta malo drugačije. Naš imuni sistem se ponaša drugačije u zavisnosti da li bolest izaziva virus ili ako je izaziva bakterija.

Šta se mora uzeti u obzir kada se razmišlja treba li trudnici vakcina ili ne?

  • postoji li za trudnicu visok rizik izloženosti uzročniku (npr. predsezona gripa, ugriz životinje, ozleda nekim predmetom i posledično krvarenje, putovanje u egzotične krajeve i sanitarni propisi pojedine države o obveznom vakcinisanju itd).
  • opšte zdravstveno stanje trudnice (npr. boluje li od pre trudnoće od nekih bolesti uz koje se ne preporučuje sprovesti bilo kakvo vakcinisanje, nezavisno od trudnoće).
  • eventualne alergije (kod osoba inače preosetljivih na nešto, treba imati poseban oprez i kod vakcinisanja, jer se alergije mogu javiti na bilo koju komponentu Alergije na bilo koju komponentu vakcine mogu se javiti i u trudnica s negativnom anamnezom po pitanju alergija i to se ne sme smetnuti s uma !).
  • ako infekcija može imati ozbiljne posledice za ženu i fetus,
  • ako vakcina ne predstavlja opasnost po trudnicu i plod.

Smeju li se trudnice vakcinisati (2)

Vakcine sigurne za plod i trudnicu, vakcine protiv: Hepatitisa B, Influence (inaktivirana vakcina), Tetanusa, Difterije, Besnila.


Vakcine koje se smeju primeniti ako se proceni kako je rizik od razvoja infekcije i komplikacija veći od štetnosti za trudnicu i razvoj ploda, vakcine protiv: Hepatitisa A, HPV-a, Meningokoka (MCV4, konjugirano) i Pneumokoka (PPV23); Polio vakcina (OPV); uzročnika Antraxa, Japanskog encefalitisa, Žute groznice.


Vakcine koje su kontraindikovane za primenu u trudnoći, vakcine protiv: Morbila / Mumpsa / Rubele, Varicella-Zoster-a, Influenze (živa vakcina); BCG i Kolera vakcina


Vakcine i imunitet – Da bismo ovo razumeli, potrebno je da znamo da postoje čak četiri vrste imuniteta.

Aktivni imunitet je onaj imunitet koji se dešava kada neki antigen (ono što uzrokuje bolest, recimo virus) napadne naš organizam i to pokrene imunološki odgovor u kojem učestvuju ponajviše bele krvne ćelije koje zovemo B-limfociti. Oni sintetišu proteine (belančevine) iz klase imunoglobulina (kojih ima više vrsta), a koje zovemo antitela. Antitela imaju sposobnost da se specifično vežu za antigen i neutrališu ga.

  1. Prirodni aktivni imunitet je onaj koji stičemo kada se razbolimo.
  2. Veštački aktivni imunitet stičemo vakcinacijom oslabljenim uzročnikom bolesti. Obično su to vakcine protiv virusnih oboljenja.

Pasivni imunitet kada se organizmu daju gotova antitela-imunoglobulini koji neko vreme štite organizam od neke bolesti ili gotov antitoksin za neku bolest.

  1. Prirodni pasivni imunitet je imunitet koji se prenosi sa majke na dete preko posteljice u toku same trudnoće ili  preko mleka ako majka doji. Međutim, nakon godinu dana, pa i pre, ovaj imunitet slabi i upravo je to doba vreme kada dete treba da primi neke vakcine kako bi ostalo zaštićeno.
  2. Veštački pasivni imunitet se stiče vakcinacijom – dolazi do imunog odgovora  jer se organizmu daju već gotova antitela ili antitoksini. Recimo, upravo je spomenuta vakcina protiv diferije i tetanusa ovakva vakcina.

Svi ovi tipovi imuniteta su nam važni i naše telo ih koristi. Vakcine su kontrolisani način stimulacije našeg organizma da se izbori sa nekim uzročnikom bolesti, dok je sticanje imuniteta tako što se bolest preleži vrlo riskantan način sticanja imuniteta. Neke bolesti, poput dečije paralize ili difterije jednostavno ne možemo „tek preležati“ – posledice, ako osoba preživi su trajne…

U zaključku možemo reći – vakcinisanje u trudnoći DA, ali u strogo indikovanim situacijama. Retko kada se zbog  vakcinisanja u trudnoći odluči na medicinski indikovan prekid trudnoće, no ukoliko je vakcinisanje u trudnoći ipak obavljeno, potrebno je dalje trudnicu posebno nadzirati, a takođe i novorođenče.

Share.

About Author

Comments are closed.