Deca i LJubimci – Koje Bolesti Mogu da Prenesu Domaće Životinje? – Mere Zaštite – Trudnoća i Zdravlje

0

Deca vole životinje i često su u bliskom kontaktu sa njima. Brinuti se za kućnog ljubimca važno je životno iskustvo za svako dete. Međutim, kontakt sa životinjama nosi i rizike, pre svega od infekcija, pogotovu ako su u pitanju životinje koje nisu kućni ljubimci u pravom smislu, a to znači da nisu redovno vakcinisani ni čišćeni od parazita.

Istraživanja su pokazala da su deca koja imaju kućnog ljubimca osećajnija, spremnija za saradnju i imaju veći osećaj odgovornosti od ostale dece.

Deca sa sela  imaju kontakt sa različitim domaćim životinjama (psi, mačke ali i ovce, koze, krave, živina) ili se igraju na mestima gde su životinje prethodno boravile.

LJubimci su velika radost ali je važno da deca i roditelji  poznaju i poštuju mere zaštite.
Kućni ljubimci i deca, koje su mere zaštite zdravlja i bolesti koje mogu da prenose.
Detetu treba objasniti neophodne higijenske mere koje treba da   preduzme prilikom kontakta sa kućnim ljubimcima:

– Temeljno pranje ruku posle igre sa životinjama,

– Da ne dodiruju svoje lice ako su prethodno dodirivali mače,

– Da se ne maze sa životinjom licem uz njušku, da se umiju ako ih je životinja lizala po licu,

– Izbegavanje kontakta sa izmetom životinja ili ostacima njihove hrane.

Treba izbegavati boravak životinja u prostoriji gde deta spava, da bi se sprečila pojava alergije, naročito ako je dete skolono prehladama, bronhitisu i upalama ušiju.

Domaće životinje potrebno je redovno vakcinisati protiv besnila i redovno čistiti od crevnih parazita odgovarajućim preparatima. Takođe ih treba čistiti od ektoparazita – krpelja i buva.

Ne sme se zaboraviti na rizik od povređivanja deteta, pogotovu ako sa životinjom postupaju na neodgovarajući način. Mačke i psi ne vole da ih neko dira po trbuhu, ne treba ih ometati kada jedu ili spavaju.

Decu ne ostavljati da se igraju sa životinjama bez nadzora odraslih!
Kućni ljubimci i deca, koje su mere zaštite zdravlja i bolesti koje mogu da prenose.
BOLESTI KOJE SE PRENOSE SA ŽIVOTINJA NA ČOVEKA/ ZOONOZE

Jedna od negativnih strana posedovanja kućnog ljubimca su zoonoze.

Zoonoze su grupa infektivnih bolesti koje su zajedničke ljudima i nekim životinjama. Naša genetska karta ne dozvoljava većini zaraznih bolesti da prelazi sa životinje na čoveka, ali manji broj njih je ipak univerzalan.Uzročnici u prvom redu kruže među životinjama i samo se povremeno prenose na čoveka.

Kako se prenose zoonoze ?

Čovek se može zaraziti direktnim kontaktom – ugrizom ili ogrebotinom, kontaktom sa pljuvačkom, izmetom ili mokraćom. Ljubimci takođe u svom krznu mogu imati krpelje ili buve, koji mogu biti prenosioci bolesti.

Najčešće zoonoze koje se prenose sa kućnih ljubimaca na decu

Bolest mačjeg ogreba je bakterijska infekcija koju u 90% slučajeva prenose mačke, ređe i psi. Ta bolest je obično povezana s ogrebotinom, ugrizima ili izlaganjima mačjoj pljuvački. Kod većine obolelih na koži se stvara jedna ili više papula koje traju od 1-3 nedelje. Nakon 2-3 nedelje javljaju se regionalno povećani limfni čvorovi i opšti simptomi (umor, glavobolja, gubitak tečnosti, povišena temperatura). Bolest je obično samoizlečiva, ređe komplikacije su upalne promene na jetri i slezini ili čak na srčanim zaliscima i na mozgu, a to je njen atipični oblik. Ukoliko povećani limfni čvorovi duže potraju leči se antibioticima.

Toksokaroza je bolest uzrokovana parazitom Toxacara canis (mala pseća glista) koja živi u crevu psa i mačke. Prenosi se preko jajašaca izlučena izmetom životinje koje često kontaminiraju zemlju ili pesak u dečjim igralištima. Bolest je dosta opasna obzirom da u stadijumu larve paraziti kruže celim telom pa mogu završiti u oku i u mozgu. Simptomi su temperatura, kašalj, povećana jetra, osip, otečeni limfni čvorovi te nalaz živih parazita u stolici deteta. Leči se mebendazolom.

Mikrosporoza je gljivična infekcija kod životinja, a čoveka može zaraziti jedna vrsta i to Microsporum canis koji se nalazi kod mačke i kod psa. Prenosi se dodirom zaražene životinje. Zaražena područja su obično bez dlake uz ljuštenje kože. Zaraženi deo kože čoveka je srazmerno pravilno okrugao s tačkastim crvenim rubom, a u sredini je koža suva i ljuskava pa izrazito svrbi. Leči se antimikoticima (lekovi protiv gljivica) u obliku krema, a ako ne prođe u roku par nedelja uzimaju se antimikotici.

Besnilo je akutna zarazna bolest uzrokovana virusom. Prenosi se ugrizom sa zaražene životinje na čoveka. Najopasnija je od svih zoonoza jer je nelečena izuzetno smrtonosna. Vreme inkubacije traje 2-4 nedelje. U uznapredovalom stadijumu leka nema te se prilikom ugriza životinje za koju sumnjamo da je obolela od besnila odmah daje hiperimuni serum. Važno je znati da su životinje u prvom stadiju bolesti izuzetno pitome i daju se «maziti», što je netipično za životinje u divljini kao što su zec ili lisica, pa  time predstavljaju veliku pretnju maloj deci.

Psitakoza je poznata i kao papagajska groznica. Prenosi se dodirom sa zaraženim ptičjim izmetom ili prašinom koja se skuplja u ptičjem kavezu. Psitakoza je više naziv za zaraze od egzotičnih ptica dok se kod ostalih ptica naziva ornitoza. Simptomi su kašalj, visoka temperatura i glavobolja. Leči se tetraciklinom, a uzročnik je Chlamydia psitacii.

Ehinokokus: Ovaj parazit živi kao odrasla jedinka u crevima psa, šakala ili lisice. Drugi njen domaćin je, najčešće, goveče ili ovca, a ređe čovek. Radi se o maloj pantljičari koja ima svega nekoliko članaka. Kada najstariji članak sazri, on se otkine i životinja ga sa izmetom izbaci napolje. U takvom članku ima po nekoliko stotina jaja. Kada čovek unese u organizam jajašce, izleže se larva pantljičare, koja se probije kroz crevni zid i putem krvi dopre u neki organ, obično u jetru ili u pluća. Tu se učvrsti i počne da se razvija lučeći oko sebe tečnost. Tako nastaju ehinokokne ciste. Pseća pantljičara može napasti i ostale organe, ali mnogo ređe nego jetru i pluća. Lečenje je u svakom slučaju samo hirurško.

Šuga je bolest koja je uzrokovana grinjama, prenosi se sa zaraženog psa ili mačke. Bolest je skoro potpuno bezopasna, a uzrokuje tek blagi svrab koji traje svega par dana jer su grinje izuzetno osetljive na spoljašnje uslove.

Navedena je velika većina oboljenja koji kućni ljubimci prenose na decu. Neka od njih su samo neprijatna i lako se leče, dok su  druga potencijalno opasna za dete.

Uz pravilnu negu samih ljubimaca i redovan veterinarski nadzor,  uz savesno ponašanje njihovih malih vlasnika, pravilnu edukaciju i održavanje higijene nijedna od tih bolesti ne bi trebalo da predstavlja  opasnost, a time niti izgovor da se ljubimac ne pridruži porodici!

Share.

About Author

Comments are closed.