Deca i Veza sa Prirodom – Trudnoća i Zdravlje

0

Jedini način koji ja znam, kada se moji jednogodišnji blizanci rasplaču i postanu nervozni, je da ih što pre spakujem i izvedem u šetnju negde u obližnji park.

Tamo postaju sasvim drugačija deca, vesela, zainteresovana za sve što vide. Jedna moja beba više voli da gleda ljude, malu decu i životinjice, a druga je očarana lišćem na vetru, prelamanjem sunčeve svetlosti, šuškanjem koje pravi suvo granje i lišće pod nogama i slično. Bar polovinu svih svojih obroka pojeli su napolju i promenili mnogo, mnogo pelena u parku.

Svako dete je rođeno radoznalo. A napolju, u prirodi ono zadovoljava svoju znatiželju, svoju potrebu za savladavanjem prepreka i za avanturama. Za jako malu decu dovoljno je da ih redovno upoznajete sa životinjicama oko vas, kucama, macama, da im dozvolite da maze pitome pse i mačke, da ih vodite negde gde ima ptica, da im pokazujete puževe, lišće, fontane, barice koje se presijavaju na suncu, da dodiruju različite površine na biljkama, da budu napolju ponekad u sumrak, ponekad u svitanje, noću, kad dune vetar, kad su munje, da bi videli što više prirodnih pojava, da se igraju u travi, da skaču u gomilice skupljenog suvog lišća, da prave Sneška na zimu i grudvaju se svaki dan kada ima snega, da čuju što više različitih zvukova ptica i slično.

Boravak u prirodi bebi i deci znači mnogo, zadovoljavaju radoznalost i upoznaju svet oko sebe.

Divim se psihičkoj snazi majki koje čuvaju decu u kući veći deo vremena. To je ogroman posao i veliki stres.

Malo stariju decu možete povesti u duže šetnje na izletišta ili na vožnju čamcem, kampovanje i slično. Ukoliko vi niste vični boravku u prirodi, ili pak ako želite ali vas je strah, možete pozvati nekoga ko je iskusan u tome i ko i sam vodi svoju decu.

Možete ići sa detetom u šetnje po planini, koje često prave razne formalne i neformalne organizacije ljubitelja prirode. Možete skupljati kolekcije lepog i neobičnog kamenja, praviti od grančica koje ste sakupili okvire za slike, praviti tegle sa raznim bubama i stavljati im orošene listiće i ostaviti rupice na poklopcu da imaju vazduha, peći kukuruz i kokati kokice napolju. Ako imate dvorište, napravite sami malo jezerce ili neki lep oltar gde ćete paliti svećice noću, a koji možete ukrasiti šišarkama i gde ćete čuvati lepo kamenje koje nalazite u prirodi.

Možete potražiti na Internetu ili u knjigama nešto o lokalnim životinjama i biljkama. Možete čitati zanimljivosti i fascinantne podatke o biljkama i životinjama koje postoje u svetu. Možete čitati o prirodnim pojavama i otići negde gde nema svetlosnog zagađenja da gledate prvu narednu kišu meteora. Ako niste vozač ili vas je strah da idete sami sa decom, organizujte se sa nekim prijateljima koji takođe imaju decu.

Boravak u prirodi bebi i deci znači mnogo, zadovoljavaju radoznalost i upoznaju svet oko sebe.

Kada idemo u šetnju, idemo tamo gde je i meni zabavno.

Jedna od važnih metoda koje koristim da upoznam istinske želje i ambicije ljudi sa kojima radim terapiju jeste da upoznam njihovo detinjstvo. Najlepša sećanja iz detinjstva i događaji kada smo osetili istinski ponos na sebe govore mnogo o nama. Do skora su moji klijenti imali sećanja na penjanje po drveću i skakanje u barice, ali sve je više odraslih mladih ljudi koji imaju uglavnom sećanja na igranje igrica na kompjuteru kada su bili mali, na letnjim raspustima.

Ja nisam osoba koja će osuđivati roditelje koji daju telefon deci da ih umire. Iako moje bebe nikada ne umirujem you-tube-om, niti planiram da ih ikada u dogledno vreme upoznajem sa mobilnim telefonima, isto tako znam kako izgleda pravi pravcati očaj kada beba plače bez prestanka i kako izgleda kada nemaš ni deset minuta u toku dana da popiješ kafu sama sa sobom ili porazgovaraš sa najboljom drugaricom ili mužem. Ako vam tada telefon može pomoći da bebu ne šutnete na Mesec ili vi ne odletite na plafon kao naduvan balon kada mu pustiš vazduh, dajte telefon detetu, nije smak sveta.

Ali radite vredno na tome da napravite vreme sa detetom da i vama i njemu bude jednako zanimljivo. U tome je ključ, da i vama bude zabavno i lepo.

Boravak u prirodi bebi i deci znači mnogo, zadovoljavaju radoznalost i upoznaju svet oko sebe.

Mašta je mnogo važna alatka psihološke otpornosti

Čuvanje malog deteta može da bude teško ako ne koristimo svoju maštu nego pasivno reagujemo na aktivnosti deteta. Ako mi ne iniciramo igru i priču, i detetu i nama će uskoro postati dosadno. Dete će postati uznemireno i agresivno, pa će početi da uporno traži nešto što zapravo ne želi, kako bi se opet osetilo sigurno i voljeno. Moje bebe su male, pa im ja sada kada se šetamo ili uspavljujemo pričam ono što je i meni zanimljivo, a oni vole da slušaju moj glas. Pričam im šta ćemo raditi i kako će to biti kada budu imali tri, pa šest godina, kada krenu u školu, kada se zaljube, pa koje dečije knjige su lepe, a koje tek želim da pročitam, kakve knjige ne postoje, a trebalo bi da budu napisane, možda će oni napisati takve dečije knjige jednog dana itd.

Kada idemo u šetnju, idemo tamo gde je i meni zabavno. Ja volim drveća, pa idemo u park. Njihov taja voli Dunav, pa ih on vodi na kej. Neće vam biti teško ako uključite i svoje potrebe. Telefon je ok ako mora, ali veoma umereno jer on pasivizira dečiji mozak i ne da mašti da se razvija.

Mašta je mnogo važna alatka psihološke otpornosti u detinjstvu, ali i kasnije u životu, a deca imaju prirodno snažnu maštu i treba se truditi da je zadrže. Osim toga, deca koja koriste kompjutere i mobilne telefone uskoro svaki nestrukturiran, neosmišljen trenutak doživljavaju stresno. Uskoro neće moći da budu u liftu sa nepoznatim ljudima bez gledanja u telefon, ili u kafiću dok nekoga čekaju, ili bez slušalica u ušima dok su na ulici, ili bez gledanja serija dok jedu.

Mašta, kao i zainteresovanost za dešavanja oko sebe su prirodne sposobnosti deteta i ne treba dozvoljavati da te karakteristike atrofiraju. Zato dajte i sebi i detetu priliku da vas opčine dešavanja oko vas. I nama velikima je potrebno da ozdravimo svoju maštu i svoju vezu sa prirodom.

Share.

About Author

Comments are closed.