Imunitet u Drugoj Godini Deteta

0

Uobičajeno je da drugu godinu života deteta obeležava polazak deteta u vrtić i često razboljevanje. Dete je do navršenih godinu dana bilo usmereno samo na kontakte sa ukućanima i time zaštićeno od infekcija.

Prohodavanjem i druženjem sa drugom decom u parku ili igraonici, počinje razmena mikroorganizama, što ima za posledicu razvoj infekcija.

Obično su to respiratorne infekcije, u vidu prehlada, zapaljenja grla i uva, koje uzrokuju virusi (rinovirusi, korona, adeno virusi) ili bakterije (streptokok, pneumokok). Te infekcije traju do sedam dana, prolaze bez komplikacija, uz upotrebu simptomatske ili ređe antibiotske terapije. Problem je što postoji mnogo sojeva nekih bakterija i virusa, npr. rinovirusa i pneumokoka ima preko 100 sojeva, a dete treba da izgradi imunitet na sve sojeve tokom života. Zato roditelji imaju utisak da je dete u toku druge godine stalno bolesno, sa kratkim periodima kada je bez tegoba i simptoma.

Zadatak pedijatra je da objasni da se u kontaktu sa različitim virusima i bakterijama stvara repertoar imunoloških ćelija (ćelija memorije) i antitela, koji će se koristiti pri novom kontaktu sa uzročnikom i tako štititi od infekcija. Mnoga epidemiološka istraživanja pokazuju da je normalno da deca između druge i sedme godine imaju 6 do 8 respiratornih infekcija godišnje.

imunitet-u-drugoj-godini-deteta-clanak-1

Ukoliko su ove infekcije česte u drugoj godini, do polaska u školu se broj infekcija kod ove dece značajno smanjuje, a u školskom periodu gotovo da nisu bolesna. Kod dece koja nisu išla u kolektiv pre polaska u školu se tada javljaju učestale infekcije, koje ih ometaju u školskim aktivnostima. Higijenska hipoteza u najkraćim crtama govori da ukoliko nema navedenih kontakata sa različitim mikroorganizmima, deca koja su „pod staklenim zvonom“ su više sklona razvoju alergijskih ili autoimunih bolesti.

Pedijatri takođe treba zabrinutim roditeljima  da objasne šta stvarno šta znači smanjenje imuniteta ili stručno imunodeficijencija. Do manjeg smanjenja funkcije imunog sistema dolazi posle svake infekcija, ali je oporavak brz, za nekoliko dana ili nedelja.

imunitet-u-drugoj-godini-deteta-clanak-2

Za razliku od toga, kod pravih imunodeficijencija pored toga što su infekcije česte, gotovo neprekidne, uzročnici bolesti su neuobičajeni za uzrast (Pneumocystis carinii, citomegalo virus i slični). Primenom terapije nikada ne dolazi do potpunog izlečenja, a vrlo česte su i komplikacije bolesti u vidu pneumonije, meningitisa ili u najtežim slučajevima i sepse. Ove imunodeficijencije su urođene, kao posledice genskog defekta u stvaranju ćelija ili antitela, pa se i simptomi ispoljavaju odmah po rođenju.

Za drugu godinu života deteta je karakteristično i to da majčino mleko nije više glavna komponenta ishrane, nego da preovladava čvrsta hrana, čiji je uvođenje počelo u prvoj godini.

Ishrana treba da bude raznovrsna i bazirana na svežem voću i povrću.

Namirnice koje su dobre za poboljšanje imuniteta su od povrća: paradajz, brokoli, spanać, slatki krompir, šargarepa, tikva, luk, a od voća: jagoda, borovnica, kajsija, banana, mango, papaja. Pored toga, u ishrani treba da bude zastupljena dovoljna količina mesa i ribe, kao izvora gvožđa, joda i omega masnih kiselina, kao i ugljenih hidrata koji su osnovne gradivne materije i omogućavaju deci da rastu.  Kao i u prvoj godini, i u drugoj može da se nastavi primena probiotika i vitamina D.

imunitet-u-drugoj-godini-deteta-clanak-3

Za održavanje dobre funkcije imunog sistema, roditelji treba da se pridržavaju i dodatnih saveta pedijatra. Dok je u prvoj godini preporuka bila da bebe spavaju 12 do 15 sati dnevno, u drugoj godini je preporučljivo oko 10 sati sna dnevno.

U toku spavanja, organizam stvara hormon rasta ali i brojne imune faktore. Pored toga je važno da dete uzima dovoljnu količinu tečnosti, u vidu vode, čajeva, prirodnih sokova, mleka i mlečnih proizvoda, oko 8 čaša dnevno. Ova količina tečnosti omogućava hidrataciju organizma ali i dobru cirkulaciju ćelija imunog sistema.

imunitet-u-drugoj-godini-deteta-clanak-4

Nakon tri doze petovalentne vakcine koje je beba primila u prvoj godini, u drugoj godini se sprovodi revakcinacija istom vakcinom, čiji je zadatak da se održi nivo stvorenih antitela protiv pet bolesti. Pored toga se primenjuje prva doza MMR vakcine, oko koje se bez razloga vode brojne polemike.

Ova vakcina štiti protiv tri bolesti i to malih boginja, crvenke (rubeole) i zaušaka. Sve tri bolesti ukoliko dete oboli mogu da dovedu do brojnih komplikacija u vidu slepila, gluvoće, steriliteta ili zapaljenja mozga, a 2003. godine više od 500 000 dece je umrlo od malih boginja.

Za podsticanje imuniteta kod dece se preporučuje vakcinacija pneumokoknom vakcinom, koja za sada nije u Kalendaru obaveznih vakcina u Srbiji. Pneumokok (streptokok pneumonie) je jedna od bakterija koja se najčešće izoluje u nosu, i određeni sojevi ove bakterije mogu da izazovu ozbiljne komplikacije u vidu zapaljenja uva, pneumonije ili meningitisa.

Share.

About Author

Comments are closed.