Imunitet u Prvoj Godini Deteta

0

Za imuni sistem se može reći da je jedan od najvažnijih i najsavršenijih sistema u organizmu, koji se svakodnevno bori protiv velikog broja bakterija, virusa, gljivica, parazita, alergena i malignih ćelija. U odbrani  učestvuje kompleksna mreža tkiva, ćelija i supstanci, a imuni sistem ima najbolje dejstvo kada je u ravnoteži.

Smanjena funkcija imunog sistema dovodi do nastanka infekcija i malignih bolesti, dok preterana reakcija uzrokuje alergijske i autoimune bolesti.

Nastanak imunog sistema počinje već u prvim nedeljama trudnoće, tako što se prvo stvaraju T i B limfociti, koji oko šestog meseca trudnoće počinju da stvaraju male količine antitela.

imunitet-u-prvoj-godini-deteta-clanak-1

U isto vreme putem placente dolazi do prelaska IgG antitela majke, čija je funkcija da u prvim mesecima štite bebu, dok imuni sistem bebe ne završi stvaranje dovoljne količine sopstvenih antitela. Na rođenju je imuni sistem nedovoljno razvijen i ima smanjenu odbrambenu funkciju, a stvaranje sopstvenih antitela počinje između drugog i trećeg meseca života, kada i pada nivo majčinih zaštitnih antitela.

U kontaktu sa mikroorganizmima se stvara imuni sistem bebe, tako da je značajno razvijen sa navršenih godinu dana, a defiinitivan razvoj se završava između 12. i 14. godine, kada je imuni sistem deteta isti kao i kod odraslih.

Možemo reći da su ishrana, higijena i vakcinacija osnova zdravlja deteta u prvoj godini.

imunitet-u-prvoj-godini-deteta-clanak-2

Majčino mleko, pored toga što predstavlja najbolji izvor hranljivih materija za bebu, sadrži i više od 50 supstanci i ćelija koje stvara imuni sistem. Preko majčinog mleka, beba dobija velike količine druge vrste antitela – IgA, kao i različitih imunih faktora (limfociti,lizozim, laktoferin), tako da to predstavlja dodatnu odbranu za bebu.

Najviše majčinih antitela i imunih faktora se prenese u prvim danima nakon porođaja i to prvo mleko (kolostrum) se iz tog razloga naziva „prva vakcina“. Antitela iz majčinog mleka, zajedno sa antitelima koje je beba dobila u toku trudnoće, štite bebu u prvim mesecima od svih bolesti koje je majka preležala tokom života.

Količina i sastav svih imunih faktora se ne mogu sintetički napraviti i preneti u mlečnu formulu i zato bebe koje su na prirodnoj ishrani mnogo ređe oboljevaju u odnosu na decu koja su na veštačkoj ishrani. Preporučuje se da dojenje traje najmanje godinu dana, a da majka smanji sve izvore stresa, pravilno se hrani i posveti detetu.

imunitet-u-prvoj-godini-deteta-clanak-3

U ovom uzrastu veoma je važna higijena, počevši od toga da bebu treba redovno kupati, menjati pelene, održavati čistom prostoriju u kojoj beba boravi. Zbog prirodnog „pada imuniteta“ u prvim mesecima treba prokuvavati vodu koja se daje bebi, redovno čistiti igračke, savetuje se obavezno  pranje ruku pri kontaktu sa bebom i izbegavanje kontakta sa bolesnom decom i odraslima.  

Vakcinacija je jedan od najuspešnijih priča u istoriji medicine, zahvaljujući kojoj je došlo do smanjivanja ili iskorenjivanja velikog broja potencijalno opasnih bolesti. Vakcine pomažu razvoju imunog sistema tako što imitiraju infekciju, ali ne u vidu razvoja bolesti, nego dolazi do stvaranja zaštitnih faktora.

Nakon vakcinacije mogu da se pojave manje reakcije kao što je crvenilo na mestu primene vakcine ili lako povišena temperatura, ali to su znaci da je došlo do aktivacije imunog sistema. Kada za nekoliko nedelje prođe prva faza „imitacije infekcije“, organizam je stvorio T limfocite memorije i B limfocite koji će stvarati specifična antitela.

U kontaktu sa virusom ili bakterijom protiv koga je izvršena vakcinacija, imuni sistem će odmah delovati i sprečavati razvoj infekcije. Zato je veoma važno da beba u prvoj godini dobije sve predviđene vakcine i to prema utvrđenom rasporedu.

U prvoj godini se beba vakciniše protiv sledećih bolesti: tuberkuloze, hepatitisa B, difterije, tetanusa, pertusisa (velikog kašlja), poliomijelitisa (dečje paralize) i meningitisa izazvanog bakterijom hemofilus influence tip B. Odbijanje vakcinacije od strane roditelja dovodi do rizika po zdravlje bebe, čiji je imuni sistem još nedovoljno razvijen da se odbrani od većine mikoorganizama i može da oboli od bolesti koje su opasne po život, a mogu se sprečiti vakcinom.

Od koristi za imunitet u prvoj godini može da bude vitamin D, koji počinje da se primenjuje od 15 dana života bebe. Poznata je njegova funkcija u sazrevanju kosti i zuba, ali se poslednjih godina potvrđuje i njegova funkcija u podsticanju imuniteta.

Većina ćelija imunog sistema ima receptor za vitamin D i mogu da pravilno sprovode svoju funkciju ukoliko ga ima u dovoljnoj količini u organizmu. Sa druge strane, snižen nivo ovog vitamina dovodi do razvoja infekcija, autoimunih ili malignih bolesti. Zato se većina pedijatra slaže da njegovu primenu treba produžiti do druge godine, sa eventualnim pauzama u letnjim mesecima.

Preporučena doza vitamina D kod beba je 400 IJ, samostalno ili u kombinaciji sa vitaminom K prva tri meseca života bebe.

imunitet-u-prvoj-godini-deteta-clanak-4

U toku dana je važno da se dete izloži sunčevim zracima najmanje 10 minuta, u ranim jutarnjim ili popodnevnim satima.

Na kraju osmog meseca bebe, treba uvoditi ribu u ishranu bebe, koja je dobar prirodni izvor vitamina D, a pored toga sadrži omega 3 i 6 masne kiseline koje dodatno mogu podsticati imunitet.

Na kraju treba naglasiti i povoljnu ulogu koju imaju probiotici u jačanju imuniteta. U momentu rođenja, prolaskom bebe kroz porođajni kanal, dolazi do naseljavanja kože, respiratornog i digestivnog sistema sa preko 420 vrsta „dobrih“ bakterija. Njihova funkcija je  podsticanje imunog sistema da se razvija na najbolji način i bori se protiv bakterija i virusa.

U slučaju da se ne desi naseljavanje dobrim bakterijama, usled toga što je porođaj bio carskim rezom ili ukoliko se beba odgaja u sterilnim uslovima, dete pokazuje sklonost razvoju alergijskih ili automunih bolesti, što je osnova higijenske hipoteze.

Dobre bakterije se mogu nadoknaditi u vidu preparata probiotika, koji prave dobru ravnotežu svih mikrooroganizama koji se nalaze u organizmu. Primenom probiotika se sprečava prodor mikroorganizama kroz nos i usta ili preko creva, poboljšava se varenje i smanjuju grčevi kod beba. Poznata je i primena probiotika u toku dijareje, kao posledice virusnih ili akterijskih infekcija ili u toku terapije antibioticima.

Share.

About Author

Comments are closed.