Kad Beba Mora u Bolnicu – 1. Deo – Trudnoća i Zdravlje

0

Saznanje da beba mora da ostane u bolnici neko vreme veoma je stresno za roditelje. Roditelji strahuju da je bebina zdravstvena situacija ozbiljna, čim mora biti hospitalizovana. Pored toga, tu je strah od nepoznatog, naročito ako se roditelji do sada nisu susretali sa dečijim bolestima, ako im je to prvo dete, na primer.

Izdvojenost iz svakodnevne rutine u svom domu (hrana, rituali, odeća, igračke, uobičajene aktivnosti tokom dana…) i prilagođavanje bolničkoj rutini nimalo ne olakšava ni roditeljima, a ni bebi.

Ipak, situacija da beba bude primljena u bolnicu, koliko god zvučala zabrinjavajuće, nije retka. Bebama je imunitet još neizgrađen i bolesti su vrlo česte. Na taj način se, naposletku, i stvara imunitet, tako što preležimo bolesti. Bebe su snažna i žilava bića, a zdravstvena zaštita beba je danas veoma dobra. Osim toga, lekari najčešće ne žele da rizikuju kada imaju tako male pacijene, pa se bebe vrlo često hospitalizuju preventivno, zbog bolesti koje starija deca i odrasli preleže kod kuće bez problema.

Boravak bebe u bolnici veliki je stres za za roditelje.
Mama ili tata?

Postoje problemi sa kojima se roditelji suočavaju zbog samog boravka u bolnici, nevezano za bolest deteta, a koji ne bi trebalo da postoje. Na primer, pitanje kojem roditelju se dozvoljava da ostane sa bebom. Najčešće jedan roditelj ostaje sa bebom u bolnici. Ako beba sisa, onda je to majka. Ukoliko u porodici ima još dece, ova situacija je dodatno teška i za roditelje i za decu koja ostaju kod kuće. Mnoge bolnice, protiv svake zdrave pameti, brane očevima da budu sa decom. Dozvoljava se da bude majka, baka, ujna, ali ne i otac, sa obrazloženjem da mnoge majke doje i da je neprijatno ako su tu muškarci. Situaciju ne menja ni činjenica da su ti muškarci takođe očevi i da ne vide ništa neprikladno u majci koja doji, kao i odgovori svih intervjuisanih majki da im prisustvo očeva druge dece ne smeta,

I sama sam majka blizanaca od četiri meseca i kada sam morala da budem u bolnici nedelju dana sa jednom bebom, druga beba je morala da bude adekvatno zbrinuta. Svom srećom, muž i ja se bavimo takvim poslovima da smo mogli da budemo na smenu u bolnici, dok je ovo drugo kod kuće sa drugom bebom. Prve dve noći nismo dobili krevet, pa smo sedeli na stolici pored bebinog krevetića, na smenu. Mnogi roditelji prolazili su mnogo gore, sedeći na stolici po dve nedelje. Druga neprijatnost koja nas je dočekala je nesposobnost sestara da bebi stave braunilu. Svaki put kada bi bebi ispala braunila ili joj natekla ruka (što se dešavalo često, jer beba se ne može naterati da se ne pomera), tražili bi joj venu po pola sata I duže. Na kraju sam tražila da zovu nekog iskusnijeg, sa odeljenja gde rade svakodnevno sa bebama. Moj muž je, kada je došao da me odmeni I bebi ponovo nisu mogli da pronađu venu, zabranio da je pipnu. Ja nisam imala petlju da to uradim, pa je on uskočio. Pre toga nije dozvoljavao da bebi stavljaju braunilu bez njegovog prisustva.

Boravak bebe u bolnici veliki je stres za za roditelje.Tražite ono na šta imate pravo

Zašto pričam ovaj lični deo priče? Zbog toga što želim da ohrabrim roditelje da traže ono za šta imaju pravo i da ne dozvole da im pravila, koja su tu samo zbog lakšeg rukovanja i komoditeta ustanove, otežavaju boravak. Neke medicinske procedure moraju biti ispoštovane, koliko god bolne i neprijatne bile. Ali postoje situacije gde imate pravo da tražite da se neka procedura ne radi, da se radi drugačije ili da je radi neko drugi. Imate pravo da tražite iskusnijeg i veštijeg tehničara ili sestru da bebi stavi braunilu. Imate pravo, recimo, ako dete ne želi da mu se temperatura meri rektalno, da urade to na drugačiji način.

Imate pravo da, kao otac, tražite da vam se omogući boravak u bolnici uz bebu. Imate pravo na sve to, a naposletku, imate i obavezu jer vaša je obaveza da zaštitite svoje dete. Naravno, mala je šansa da će bolničko osoblje sa odobravanjem gledati na te vaše zahteve, ali to vas ne sme pokolebati.

Detetu koje ostaje kod kuće dok ste vi i beba u bolnici trebalo bi da budu zadržane sve uobičajene obaveze. Ukoliko ga čuva neko od rođaka, trebalo bi da se pridržava (naravno ako može) aktivnosti koje su I dotle bile deo detetove svakodnevice.

Dete može biti uplašeno zbog odlaska mame (ili tate) i mlađeg brata ili sestre u bolnicu i dodatne promene (čak i ako bi one značile prestanak obaveza koje dete inače ne voli) donosile bi mu dodatni strah i neizvesnost. Detetu se mogu, naravno (i trebalo bi), dozvoliti neka sitna zadovoljstva koja inače ne radite svakodnevno.

Share.

About Author

Comments are closed.