Kada Druga Beba ne Dolazi tako Lako – Trudnoća i Zdravlje

0

Česta situacija, a o kojoj se, nažalost, gotovo uopšte ne govori, je nemogućnost ostvarenja majčinstva po drugi put.

Žena koja je postala mama i rodila bebu, nakon nekoliko godina može da poželi da svom detetu podari malog brata ili sestru. Možda su ona i suprug planirali da naprave razmak od nekoliko godina između rođenja prvog i drugog deteta. Možda je žena ostvarila novu partnersku zajednicu sa drugim čovekom i sada želi dete sa njim. Ako se prva trudnoća dogodila lako i nije bilo potrebe za bilo kakvom intervencijom od strane lekara da bi se trudnoća ostvarila, tada neostajanje u drugom stanju može da bude zaista veliki šok.

Termin za to je sekundarna neplodnost. Psihološki, ona nije nužno ništa manje bolna nego primarna, a često je prate specifični problemi.
Psihološki, mami je bolno kada ne može da ostvari drugi put roditeljstvo.
Na primer, roditelji koji ne uspevaju da dobiju drugo dete neće dobijati toliko podrške i saosećanja kao parovi koji žele svoju prvu bebu. Uzmimo za sigurno (mada ponekad nije tako) da će lekari da se potrude i u medicinskom i u psihološkom smislu jednako kao da je u pitanju primarni sterilitet, veća je verovatnoća da jedan od partnera, suočen sa finansijskim i emocionalnim pritiskom koji nosi proces vantelesne oplodnje, pre odustane od daljih pokušaja nego kada se radi o prvoj bebi. Zatim, okolina neće uvek razumeti tugu majke koja ne može da se ostvari u toj ulozi po drugi put, i svojim komentarima će izazivati u njoj osećanje krivice i stid  („Trebalo bi da se usredsrediš na dete koje imaš“, „Koliko parova nema nijedno dete.“) ili pak ljutnju, jer će minimizirati i nipodaštavanja njenu patnju („Budi srećna, ja imam troje i ne znam gde mi je glava“).

Osećanje krivice je stvarno i bolno baš zbog prvog deteta. Roditelji mogu da osećaju krivicu kada su tužni jer im to, ta tuga, ponekad izgleda kao da im prvo dete nije dovoljno, a da ga vole više bilo bi im dovoljno. Da ne uživaju u njemu koliko bi mogli. Mogu da se osećaju krivima kada novac i vreme troše na preglede i intervencije, a sve to bi mogli utrošiti na prvo dete.

Mami koja je već ima dete nije lako baš zato što mnogo toga već zna. Ta mama zna sve šta nosi trudnoća i odgajanje bebe. Kada razmišlja o teškim trenucima, ona razmišlja o tome koliko je naučila iz prethodnog iskustva. Razmišlja koliko će ovaj put sve drugačije da uradi i jako želi da dobije novu priliku. Neće više slušati svačije savete, neće se toliko sekirati, nešto će uraditi opuštenije i ležernije, a o nečemu će više brinuti nego pre. Kada razmišlja o lepim trenucima, ona sada zna, a ne samo naslućuje, koliko mala beba radosti unese u porodicu i koliko ugreje dušu i sve čini da ima smisla. Ona to želi opet, i te teške i te divne stvari opet. Jednako kao i mama koja želi bebu prvi put, i ona mašta o tome kako će joj život izgledati sa drugom bebom. Mašta i o budućnosti svog prvog deteta, i kako će imati u životu brata ili sestru i neće biti samo.

Možda druga beba ne dolazi ne iz nekog medicinskog razloga, nego zato što jedan partner želi drugu bebu, a drugi ne želi. Tada se psihološki pritisak i stres pojačavaju dodatno jer postoji razdor među samim partnerima, a partnerska podrška je važna tačka oslonca. Tu u priču tada ulazi optuživanje, ljutnja, osećanje krivice, osećanje da nas ne razume, da nemamo podršku. Obe strane mogu tako da se osećaju.
Psihološki, mami je bolno kada ne može da ostvari drugi put roditeljstvo.
Ako ste u ovakvoj situaciji, da vam druga beba ne dolazi lako, napravite jednu pauzu od svega. Dajte sebi nekoliko meseci (tri meseca, recimo) da o svemu razmislite. Za to vreme radite sve svoje svakodnevne obaveze i ne razmišljajte o problemu koji imate. To će vašem umu dati potrebnu distrakciju, skretanje pažnje, i moći će da vam da sveže ideje kako da drugačije gledate na problem.

Sagledajte svoj život u celini – na čemu ste sve zahvalni, šta ste sve do sada postigli, šta biste sve mogli da postignete u narednim decenijama svog života po svim aspektima, ne samo po pitanju majčinstva – profesionalno, na polju porodice, partnerskog odnosa, prijateljstava, hobija itd. Posvetite se ta tri meseca svom detetu maksimalno! Provodite još više lepog vremena sa njim, smišljajte neke izlete i avanture za njega. Maštajte o njegovoj lepoj budućnosti i ne opterećujte se hoće li u njoj biti brat ili sestra za njega ili neće. Otkrijte ponovo radost u svom životu, u svom detetu, u svom partneru i prijateljima. S jedne strane, to bi vam moglo dati širu sliku vašeg života i mogućnost da imate samo jedno dete vam možda više neće izgledati toliko teška. S druge strane, to vam može dati odlučnost i hrabrost da se još istrajnije izborite za vaše želje!

Share.

About Author

Comments are closed.