Kako Deca Rastu, Telesne Proporcije, Šta Utiče na Rast Deteta? Kako Izračunati Očekivanu visinu deteta?

0

Rast je veoma složen proces koji se odvija pod uticajem brojnih genetskih činilaca i niza faktora iz okoline. Optimalni rast deteta je jedan od najpouzdanijih pokazatelja dobrog zdravstvenog stanja deteta, odgovarajuće ishrane i povoljnog psihoemocionalnog okruženja.

Celokupni rast od rođenja do kraja adolescencije može se podeliti u tri faze koje se nadovezuju jedna na drugu, sa razičitim činiocima koji utičnu na brzinu rasta.

kako-deca-rastu-telesne-proporcije-rast-deteta-ocekivanu-visinu-deteta-clanak-1

Period odojčeta

Rast je najbrži u prva tri meseca posle rođenja. Od rođenja do kraja prve godine brzina rasta i prirasta u težini se progresivno i veoma brzo smanjuje.

Ključni uticaj na brzinu rasta u ovom periodu imaju ishrana i genetski činioci (još uvek nedovoljno poznati). Pothranjenost ili gojaznost u ovoj fazi rasta imaju trajne negativne ili pozitivne efekte na rast u visinu.

S obzirom na činjenicu da na rastenje ploda pretežan uticaj imaju faktori okoline, telesna dužina deteta na rođenju često  nije u skladu sa visinom roditelja. Zato se često događa da krupne bebe napreduju sporije, a sitnije brže. Novorođenčad sa potencijalom za visok rast, čije su majke sitne, u toku prvih šest meseci brže rastu (pomeraju se naviše na grafikonu rasta). Nasuprot tome, krupna novorođenčad sa nižim potencijalom za definitivnu visinu, u roku od 18 meseci pomeraju se naniže, zauzimajući svoju poziciju na grafikonu koju ne napuštaju do početka puberteta.

kako-deca-rastu-telesne-proporcije-rast-deteta-ocekivanu-visinu-deteta-clanak-2

Detinjstvo

Posle treće godine do početka puberteta brzina rasta uglavnom je ujednačena i kod većine dece iznosi  5- 7,5cm godišnje, dok je prirast u telesnoj težini 2-3kg godišnje. Telesna visina zdrave dece trajno sledi određenu krivu („kanal rastenja“). Postoje blage sezonske varijacije u brzini rastenja: nešto sporiji rast u periodu jesen-zima, a nešto brži u periodu proleće-leto.

Presudnu ulogu u održavanju normalnog rastenja do početka puberteta imaju hormoni: hormon rasta i tiroksin/hormon štitaste žlezde. Ishrana je i dalje važan činilac: poremećaji ishrane zbog bolesti (celijakija), gubitka apetita ili siromaštva mogu prouzrokovati zaostajanje u rastu.

kako-deca-rastu-telesne-proporcije-rast-deteta-ocekivanu-visinu-deteta-clanak-3

Pubertet

Neposredno pred početak puberteta prosečne visine i težine dečaka i devojčica su skoro jednake. Nagli porast brzine rasta kod devojčica nastupa već u vreme pojave prvih sekundarnih seksualnih odlika, obično oko 11.godine i traje do menarhe (prve menstruacije). Iako dečaci ulaze u pubertet samo 6-8 meseci kasnije, porast brzine rasta kod njih nastupa kasnije, oko 13.godine i duže traje, što dovodi do razlike u visini između odraslih muškaraca i žena. Ubrzo posle sticanja polne zrelosti i spajanja epifiza (zona rasta) dugih kostiju rastenje se završava.

Normalne telesne proporcije su različite u različitim uzrastima. Glava kod novorođenčeta čini ¼ njegove dužine, a kod odrasle osobe 1/8. Odnos između gornjeg segmenta (glava, vrat i trup) i donjeg (noge) kod novorođenčeta iznosi 1,7, u uzrastu od tri godine 1,3, u uzrastu od 10 godina 1. Kako rastu ekstremiteti raspon rukuse povećava; kod odraslih je za 1-3cm veći od telesne visine.

kako-deca-rastu-telesne-proporcije-rast-deteta-ocekivanu-visinu-deteta-clanak-4

ČINIOCI KOJI UTIČU NA RAST

Genetski činioci. Nasledni činioci, uključujući i etničku pripadnost, uslovljavaju velike razlike u visini zdrave dece istog uzrasta i pola, a takođe i velike razlike početka polnog sazrevanja.

Uticaj genetskih faktora postaje dominantan posle druge godine života; od tog uzrasta prati se pozitivna korelacija između visine deteta i srednje visine roditelja. Zdravo dete od treće/četvrte godine do puberteta sledi određenu krivu rastenja koja je u skladu sa visinom roditelja.

Visina je urođena osobina na koju utiču brojni faktori, tako da nije lako da se predvidi genetski potencijal za svaku osobu. Ipak, postoji jaka statistička korelacija između visine roditelja I visine njihove dece- genetski potencijal za rast.

CILJNA VISINA je očekivana visina koju će osoba dostići po završetku rasta. Izračunava se na osnovu pola deteta i visine roditelja.

DEČACI = majčina vIsina(cm) + očeva visina(cm) + 6,5                                                                                                                                       2

DEVOJČICE = majčina visina(cm) + očeva visina(cm) -6,5                                                                                                                                         2

kako-deca-rastu-telesne-proporcije-rast-deteta-ocekivanu-visinu-deteta-clanak-5

Ishrana. Rast zavisi od dostupnosti nutritivnih materija neophodnih za energetske i gradivne potrebe. Naročito je značajan unos proteina, posebno esencijalnih masnih kiselina, a za rast su neophodni i vitamini (posebno A i D) i neki mikronutrijenti. Negativni uticaj nedovoljne ili neodgovarajuće ishrane posebno je izražen u periodima brzog rasta, odnosno tokom prenatalnog rastenja i u periodu odojčeta.

Hormoni endokrinih žlezda. Na rastenje utiču i hormoni endokrinih žlezda. Neposredni uticaj na rast tkiva imaju hormon rasta, tiroksin, insulin, kortizol i polni hormoni, dok su brojni drugi hormoni važni za obezbeđivanje energije i metaboličke ravnoteže. Ključnu ulogu u održavanju normalne brzine rasta tokom celog detinjstva i puberteta ima hormon rasta, a u pubertetu i polni hormoni. Danas su poznati i brojni tkivni faktori rasta.

kako-deca-rastu-telesne-proporcije-rast-deteta-ocekivanu-visinu-deteta-clanak-6

Hronične bolesti. Deca sa hroničnim bolestima niža su od svojih vršnjaka (bubrežne bolesti, bolesti srca, organa za varenje, krvi, metabolizma, imunodeficijencije, autoimmune i mnoge druge). Oštećenje rasta zavisi od dužine trajanja bolesti, vremena pojave i od prirode oboljenja.

Sezonske varijacije. Za proces rastenja tipična je neujednačenost u brzini rasta, a uticaj godišnjih doba može se zapaziti kod 30% dece. Najveća brzina rasta u visinu zapaža se u proleće, a u težioni u jesenjem i zimskom periodu. Zato je potrebno da interval između dva merenja bude najmanje šest meseci, a optimalno je godinu dana, da bi se izbegle sezonske varijacije.

Na rast deteta utiče i niz uzajamno povezanih faktora sredine u kojoj dete živi, higijenske i psihosocijalne prilike, kao i učestalost oboljevanja deteta.

Sekularni trend ubrzanja rasta i razvoja. U mnogim zemljama, i u našoj,  od sredine prošlog veka uočeno je da postoji stalni trend povećanja visine stanovništva za 1cm  za deset godina. Najveći broj naučnika smatra da se radi o povoljnim uslovima sredine- ishrana, vakcinacija, primena preventivnih mera i dr. Takođe postoji i sekularni trend sve ranijeg početka puberteta.

Uprkos brojnim saznanjima savremene nauke, postoje brojne praznine u poznavanju međusobnog uticaja genetskih, nutritivnih i endokrinih faktora. Još uvek nema objašnjenja za relativno velike razlike u visini zdrave dece istog uzrasta i pola, kao i odraslih osoba.

Share.

About Author

Comments are closed.