Kako se Gradi LJubav Prema Knjizi Kod Dece? – Trudnoća i Zdravlje

0

Život deteta koje voli knjige je nemerljivo bogatiji od života onoga ko ne čita. Knjige otvaraju vrata beskrajno mnogo različitih svetova, kroz njih dete živi živote vladara, običnih ljudi, čarobnjaka, životinja, sasvim izmišljenih bića, putuje kroz vreme, nalazi saborce i drugare, vodiče, savetnike, mentore.

Knjige deci daju uvide u unutrašnja previranja junaka, u njegove ili njene nedoumice, razmišljanja, kajanja, strahove, želje. Deca tako uče da razlikuju i imenuju različita osećanja, postaju svesnija i svojih unutražnjih želja i motiva, razumeju zašto su ponekad mama i tata ljuti ili neraspoloženi, kako ih neka njegova ponašanja ili reči mogu povrediti, ali i obradovati. Knjige uče decu mudrosti i razvijaju njihovu emocionalnu inteligenciju. Ali pre svega toga, i važnije od svega toga, knjige pružaju beskrajno zadovoljstvo i zabavu. Zaista je šteta ne pomoći detetu da zavoli knjigu.
Život deteta koje voli knjige je nemerljivo bogatiji od života onoga ko ne čita. Kako se gradi ljubav ka knjizi?
Kako se gradi ljubav prema knjizi kod dece?

Deca kojoj su roditelji čitali knjige još pre nego što su sama naučila da čitaju (možda i pre nego što su naučili da govore), blisko će asocirati knjige i čitanje sa sigurnošću i mirom u tatinom i maminom naručju.Biblioteke i dečije čitaonice imaju svoju čaroliju. Tamo rade tete bibliotekarke koje sve znaju o knjigama i kojima dete može da kaže šta želi da u knjizi bude i da je zamoli da mu takvu knjigu pronađe. Postoje u bibliotekama organizovani događaji kada neko čita deci knjige naglas u kostimu ili autor neke knjige drži književno veče i potpisuje svoju knjigu. Postoje lepi uvijači za knjige i kreativni obeleživači stranica. Sve to deci može da bude veliko i značajno. Mama i tata mogu povesti dete da vidi rodnu kuću njegovog omiljenog pisca ili da je potraže na Internetu, ako je daleko. Mogu zajedno potražiti zanimljivosti o tom piscu i njegovom privatnom životu.
Život deteta koje voli knjige je nemerljivo bogatiji od života onoga ko ne čita. Kako se gradi ljubav ka knjizi?
Važno je pratiti detetove želje

Knjiga pre svega mora da bude zabavna detetu. U ranom periodu, kada tek počinju, mnogo je važnije da se deca podstiču da zavole knjige nego da im se kroz knjige prenosi klasično znanje ili neke lekcije. Prve knjige, dakle, imaju za cilj da dete zavoli samo čitanje i čitav taj svet knjiga i zato to mora da bude zabavno.  Ako se tako namesti da je detetu „pametna“ knjiga i zabavna, divno! Ali od svega je najvažnije da dete uživa dok mu je čitaju, i to treba da mu ostane kriterijum za izbor knjige do kraja života.

Kako roditelj može da podstakne dete da čita ako sam ne voli knjige?

Duboko verujem da ne postoji čovek koji ne voli da čita, već postoje ljudi koji imaju loša iskustva sa knjigama. Možda su primoravani da čitaju knjige koje su im bile teđke i dosadne, možda su odrasli omalovažavali knjige koje bi ih istinski zanimale. Mnoga deca odrastu sa uverenjem da je čitanje za pametnjakoviće i osećaju da ne pripadaju svetu knjiga, upravo zbog toga što su ih kao male maltretirali sa teškim klasičnim delima. A nisu ni svesni koliko je na ovom svetu knjiga koje su pisane baš za njih. Zato je važno da kada odrastu daju sebi slobodu da isprobaju razne pisce i žanrove, da traže na Internetu preporuke za ono što se njima i samo njima dopada. Ako vole detektivske filmove i serije, postoje i takve knjige. Ako vole ljubavne filmove, još će više i duže uživati u ljubavnim romanima. Ne postoji loša knjiga. Nikad ne znaš koja knjiga može da ti kaže neku rečenicu koja će život da ti promeni. Vrlo često takve rečenice nađemo u nekim jeftinim knjigama koje su nama zabavne. Jer nije do rečenice, nego do konteksta u kojem je rečena i našeg raspoloženja dok je čitamo. Roditelj koji ne voli da čita može da izabere, za početak, da pročita knjigu po kojoj je rađen neki film koji su se mnogo dopao.

Mama i tata, čak i ako ne vole čitanje, mogu da razgovaraju sa detetom o knjizi koju dete voli da mu se pročita, da mu daju priliku i podstaknu ga da razmisli o tome zašto voli tu knjigu, ko mu se od likova najviše dopada i zbog čega. Mogu zajedno da maštaju i smisle alternativni kraj ili da osmisle neke likove koji ne postoje u knjizi, a bilo bi lepo da postoje. Mogu novom kućnom ljubimcu dati ime po nekome iz knjige ili delove svog grada nazvati imenima okruga iz knjige, ili mogu pokušati da zajedno pronađu recept za neko jelo koje se pominje u knjizi.
Život deteta koje voli knjige je nemerljivo bogatiji od života onoga ko ne čita. Kako se gradi ljubav ka knjizi?
Sve su to načini da povećamo faktor magije i čarolije kada su knjige u pitanju. Ponoviću još jednom – čitajte knjige koje su vam zabavne i kojima jedva čekate da se pred spavanje vratite, a ne one koje mislite da treba da čitate. Dajte šansu knjizi, ali ako vam je dosadna, onda to nije knjiga pisana za vas. Potražite svoju. Isto pravilo važi i za decu i za odrasle.

Share.

About Author

Comments are closed.