Ljubimci i Mala Deca u Kući

0

Mnogi roditelji strahuju kada su deca i kućni ljubimci u pitanju. Brinu se da li time što drže ljubimca u kući ugrožavaju svoje dete. Ukoliko roditelji vode računa o higijeni stana i zdravlju životinje (redovne posete veterinaru, vakcinisanje, čišćenje od eventualnih parazita itd), ne postoji razlog zašto bi dete trebalo biti uskraćeno za kućnog ljubimca. Neka istraživanja čak pokazuju da su deca koja odrastaju uz kućne ljubimce fizički zdravija i da manje pate od alergija.

ljubimci-i-mala-deca-u-kuci-clanak-1

Deca koja odrastaju uz kućnog ljubimca koga vole imaju veliku prednost u odnosu na decu koja rastu bez bliskog odnosa sa životinjama.

Odrastajući sa životinjama, dete ima priliku da se razvije u kvalitetniju ličnost, i jaču i bolju osobu, naročito ako je u pitanju ljubimac koji pokazuje da je ta ljubav uzvraćena. Dete uči o brizi i odgovornosti.

Takođe, naročito kada je pas u pitanju, dete u odnosu sa životinjom uči o vernosti, o empatiji, suočava se sa emocijama kao što su kajanje kada slučajno ili namerno povredi svog ljubimca i uči kako da se nosi sa tim emocijama. Dete koje ima ljubimca ima uz sebe u kući još jednog drugara, pored roditelja i braće i sestara, koji ga voli i pazi na njega.

ljubimci-i-mala-deca-u-kuci-clanak-2
Životinje, naročito psi, jasno pokazuju da je njihova ljubav prema detetu bezuslovna, što je za emotivni razvoj deteta od velikog značaja. Deca se u različitim periodima svog života suočavaju sa neprivatanjem od strane vršnjaka, odnosno sa uslovnim prihvatanjem – prihvatamo te ako radiš sa nama to i to, ako izgledaš tako i tako, ako se ponašaš, osećaš, misliš, veruješ to i to. Za dete može da bude jako lekovito da tada zna da kod kuće postoji neko ko ga prihvata i voli bezuslovno, takvog kakav jeste. Deca koja odrastaju uz životinje nemaju onaj cinizam i nipodaštavanje ljubavi koju dobijaju od životinje, a koju imaju ljudi koji nisu odrastali uz ljubimce.

ljubimci-i-mala-deca-u-kuci-clanak-3
Smrt ljubimca, težak događaj koji neminovno prati odrastanje uz životinje, je jedna od najvrednijih lekcija za dete. Gubeći prvo kućnog ljubimca, dete se suočava sa smrću i gubicima voljenih osoba postepeno. Za dete koje u životu nije prvo izgubilo voljenu životinju, smrt nekog bliskog člana porodice (majka, otac) predstavlja ogroman udar na sliku koju ima o sebi, sopstvenoj bezbednosti i životu uopšte. Zbog toga je veoma važno detetu omogućiti da pre većih gubitaka, kao što je gubitak roditelja, preboli gubitak voljenog psa. Smrt ljubimca je težak događaj za porodicu, ali ne jednako težak kao smrt voljenog ljudskog člana, pa su roditelji prisebni i imaju priliku da detetu pomognu da preboli ovaj gubitak. Dete uči o teškim i bolnim emocijama, uči o smrti, učestvuje u sahrani ljubimca i uz podršku drugih članova porodice ima priliku da izražava svoja osećanja i postepeno preboli gubitak.

Porodicama sa malom decom koje imaju ljubimce često problem predstavljaju njihovi prijatelji koji izražavaju netrpeljivost prema životinjama i prema njihovom stavu da je u redu držati životinje u kući. Ljudi koji se tome protive ponekad svoje stavove ispoljavaju na direktan i uvredljiv, a ponekad na prikriven način, aludirajući na to da su roditelji koji drže ljubimce neodgovorni prema zdravlju svoje dece. Ovde je važno sagledati ovu njihovu ljutnju u pravom svetlu. Iza ovakve ljutnje krije se čist strah zasnovan na neznanju i predrasudama. Kada o nečemu ne znamo mnogo, mi svoj stav zasnivamo na onih nekoliko informacija koje imamo. Ako se taj stav zasniva na „bapskim pričama“ o tome šta se sve može desiti deci koja dele prostor sa psom ili mačkama, mi ćemo osećati veliki strah kada svoju decu treba da izložimo takvoj „opasnosti“. A kako je osnovna odlika svake predrasude da onome ko je ima ona ne izgleda kao predrasuda, već kao tačna informacija, mi taj svoj stav ni ne preispitujemo. Kada sa takvim stavom vidimo nekoga od naših prijatelja kako svojoj deci dopušta da se igraju sa psima i mačkama u kući, mi osećamo ljutnju prema takvom njihovom, prema našim shvatanjima neodgovornom, ponašanju. Tada pokušavamo da ih „edukujemo“, ali ako na takve naše dobronamerne pokušaje oni odreaguju nehajno, mi tada osećamo još veću ljutnju na njih jer verujemo da oni sada namerno ignorišu ono što mi mislimo da su činjenice i još smatraju da mi nismo u pravu.

ljubimci-i-mala-deca-u-kuci-4
Ukoliko među onima koji se protive vašem držanju ljubimaca u kući sa decom ima i ljudi do kojih vam je istinski stalo, pokušajte da razumete takav njihov stav. Pokušajte da vidite ono što je iza te ljutnje, a to je uvek i samo strah nastao iz neznanja. Pokušajte da im na blag i staložen način stavite do znanja da ste odgovorno doneli takvu odluku i da ni na koji način ne ugrožavate svoju decu. Razmislite o tome da sa njima napravite neki kompromis – da se viđate van kuće ili u prostoriji u kojoj ne boravi i vaš ljubimac ukoliko oni dolaze sa svojom decom. Naravno, ukoliko vam takav kompromis odgovara.

Za mnoge ljude kućni ljubimac je ravnopravan član u kući i smeštanje ljubimca u drugu prostoriju dok su gosti tu nije prihvatljiv ustupak.

Share.

About Author

Comments are closed.