Male Boginje (Morbili) – Način Prenošenja, Klinička Slika, Komplikacije, Lečenje – Kako da Se Zaštitimo, MMR Vakcina – Trudnoća i Zdravlje

0

Male boginje ili morbili su jedno od najzaraznijih bolesti od kojih se možemo zaštititi pravovremenom vakcinacijom.

Male boginje su akutno virusno oboljenje iz grupe osipnih groznica.

Ono što ih izdvaja  od drugih sličnih bolesti je visok stepen kontagioznosti, što znači da spadaju u najzaraznije bolesti. U kolektivu (vrtić, škola, bolnica) jedna obolela osoba inficiraće 17-20 neimunizovanih, odnosno 9 od 10 osetljivih osoba oboleće nakon bliskog kontakta sa obolelim. Zbog toga je, pre uvođenja vakcinacije, bilo veoma malo osoba koje nisu preležale morbile u detinjstvu ili srednjem životnom dobu.

Druga važna karakteristika morbila je velika učestalost kompilkacija među obolelima, tako da su morbile i danas jedan od vodećih uzroka smrti dece u svetu.

Male boginje su akutno virusno oboljenje iz grupe osipnih groznica.

Način prenošenja

Izvor infekcije za male boginje je obolela osoba. Virus se prenosi putem vazduha kapljicama koje se izbacuju kijanjem ili kašljanjem; virus ostaje u vazduhu ili na površinama još dva sata pošto inficirani napusti prostoriju. Drugi način je  direktan  kontakt sa sekretom iz nosa i ždrela inficiranih osoba, što znači da se bolest prenosi preko prljavih ruku, predmeta i igračaka koje deca dele kod kuće ili u kolektivu.

Osobe obolele od morbila najzaraznije su 2-4 dana pre i do 4 dana nakon izbijanja ospe.

Male boginje su akutno virusno oboljenje iz grupe osipnih groznica.

Klinička slika

Inkubacioni period (od izloženosti virusu do pojave temperature) prosečno je 10-12 dana (kreće se u intervalu od 7 do maksimalno 18 dana).

Bolest počinje nespecifičnim simptomima: temperatura, malaksalost, konjuktivitis, curenje iz nosa i kašalj. Pre izbijanja ospe javljaju se Koplikove mrlje u ustima na sluzokoži unutrašnje strane obraza. Koplikove mrlje (površina posuta belim tačkicama) specifične su za male boginje i mogu da pomognu u dijagnozi u ranoj fazi bolesti; javljaju se neposredno pre izbijanja ospe i traju 1-2 dana.

Osipni stadijum počinje novim skokom tem­perature i pojavom makulopapulozne ospe iza ušiju. Ospa se širi u naletima na lice i naniže, dok  ne izbije na dlanovima i tabanima. Izbijanje ospe traje 2-4 dana. Temperatura postepeno pada, uz skokove koji prate izbijanje ospe, da bi potpuno prestala kada ospa zahvati dlanove i tabane. Zbog kataralnog zapaljenja sluznica bolesnik ima seroznu sekreciju iz nosa, konjunktivitis   (uplakan   izgled,   plačna   maska)   i nadražajno kašlje.

U toku kataralnog i osipnog stadijuma pacijent se oseća veoma loše. Kada ospa izbije na dlanovima i tabanima, nastupa olakšanje.

U rekonvalescentnom stadijumu pacijent se oseća dobro, ukoliko se ne jave komplikacije. Istim redom kojim je izbila, ospa stari, bledi i nestaje. Iza ospe zaostaju mrljaste pigmentacije koje se perutaju i postepeno nestanu. Dlanovi i tabani se, za razliku od šarlaha, ne ljušte.

Cela nekomplikovana bolest traje desetak dana. Nadražajni kašalj, koji se javlja još u toku prodromalnog stadijuma, može da traje i nakon povlačenja ospe.

Pad imuniteta nakon preležanih boginja može da traje nekoliko nedelja i u tom period moguće su bakterijske infekcije.

Komplikacije se javljaju kod trećine obolelih, i imaju teži tok kod dece mlađe od 5 godina i starijih od 20.

Najčešće se javlja upala srednjeg uva, proliv i upala pluća, bilo da je izazvana samim virusom ili sekundarnom bakterijskom infekciljom. Najteže komplikacije su  slepilo ili postinfektivni encephalitis (upala mozga), koja se javlja u 1 na 1000 slučajeva. Najteža, na sreću i najređa komplikacija, je subakutni sklerozirajući panencefalitis, koji se javlja nekoliko godina posle preležane bolesti.

Lečenje je simptomatsko (lekovi za povišenu temperaturu, protiv kašlja). Detetu treba obezbediti dovoljan unos tečnosti i hranu odgovarajuću za uzrast. Pošto je uzročnik virus, i u slučaju ozbiljnih komplikacija kao što je upala pluća mogu se primeniti samo mere simptomatske terapije i potpore, uz antibiotike ako se javi i neka bakterijska komplikacija.

Roditelji treba da budu upoznati da postoji povećan rizik od proliva, akutnih respiratornih infekcija i drugih infekcija nekoliko nedelja posle preležane bolesti.

Bolničko lečenje potrebno je u slučaju pojave komplikacija (najčešća je upala pluća) ili znakova infekcije centralnog nervnog sistema. Takođe se hospitalizuju i deca koja imaju teške hronične bolesti ili imunodeficijenciju.

Male boginje su akutno virusno oboljenje iz grupe osipnih groznica.

Kako da se zaštitimo od malih boginja?

Najbolja zaštita od malih boginja je redovna i pravovremena vakcinacija. Vakcina omogućava dugotrajni, možda i doživotni imunitet.

Ukoliko se male boginje pojave, zaštita je slična kao i kod drugih bolesti koje se šire kapljičnim putem i direktnim kontaktom: izbegavanje skupova u zatvorenom prostoru, provetravanje prostorija, redovno pranje ruku, pranje predmeta i igračaka koje deca zajedno koriste.

Svako dete sa ospom praćenom temperaturom treba odvojiti od druge dece, posebno mlađe.

Ukoliko osoba koja nije vakcinisana dođe u kontakt sa obolelim od morbila, davanje vakcine unutar 72 sata od ekspozicije može da pruži zaštitu.

Zaštitu od morbila nakon ekspozicije može da pruži  davanje imunoglobulina u roku od 72 sata do 6 dana. Imunoglobulini se daju osobama kod kojih postoji rizik od nastanka komplikacija (deca mlađa od godinu dana, trudnice, osobe sa deficitom imuniteta)  ili onima kod kojih je kontraindikovano davanje vakcine. Imunoglobulini mogu da spreče obolevanje ili da ublaže kliničku sliku i spreče komplikacije.

Male boginje su akutno virusno oboljenje iz grupe osipnih groznica.

Vakcina protiv malih boginja

U našoj zemlji vakcina protiv malih boginja uvedena je 1971.godine. Od 1981. u  primeni je  dvovalentna vakcina (morbili, zauške) a od 1991. trovalentna (morbili, zauške, rubeola). Zbog ratnih zbivanja i sankcija kontinuitet u vakcinaciji obezbeđen je od 1996.godine.

MMR vakcina se u našoj zemlji daje u dve doze: prva sa navršenih godinu dana i druga u 7.godini, pri upisu u školu. Zaštitni nivo antitela kod dece vakcinisane sa 12 meseci dostiže 95%, a 99% osoba koje su pravovremeno vakcinisane sa dve doze vackine ima dugotrajan, možda i doživotan imunitet.

Za dobar kolektivni imunitet neophodno je da se dostigne I održi visok nivo obuhvata vakcinacijom, veći od 95%.

  • Zašto je važno da dete dobije vakcinu na vreme?

Važno je zaštititi dete od malih boginja, a takođe i zaušaka i rubeole, što ranije, čim imunitet koji je dobilo od majke iščezne. Rizik od ozbiljnih komplikacije najveći je kod male dece.

  • Šta ako dete nije dobilo vakcinu na vreme, prema kalendaru vakcinacije?

Ukoliko dete nije dobilo vakcinu po kalendaru imunizacije, neka je dobije kasnije! Dete koje primi prvu dozu tek pre polazak u školu treba da primi i drugu dozu posle godinu dana kako bi stvorilo kompletan imunitet.

  • Šta sa nevakcinisanom decom u toku epidemije morbila?

Ukoliko dete nije do sada vakcinisano, a nema kontraindikacije za vakcinaciju, nemojte odlagati vakcinu. Postvakcinalni umunitet se brzo razvija, čak i ako je dete bilo u kontaktu sa morbilama  nekoliko dana pre vakcinacije, i štiti dete od infekcije.

Male boginje su akutno virusno oboljenje iz grupe osipnih groznica.

Uzgredne reakcije nakon vakcinacije

Povišena temperatura je najčešća reakcija na vakcinu i  javlja se u 5-15%, obično unutar 7-12 dana; traje 1-2 dana.  

Ospa se može javiti kod 5% vakcinisanih, obično nakon 7-10 dana.

Retko može doći do prolaznog pada broja trombocita, obično unutar dva meseca od vakcinacije. Trombocitopenija je prolazna I treba imati u vidu da je mnogo češća nakon infekcije morbilama ili rubeolom nego nakon vakcinacije.

Alergijske reakcije na neku od komponenti vakcine su retke, najčešće u vidu blagog crvenila, otoka ili koprivnjače na mestu aplikacije.

Kontraindikacije za primenu MMR vaccine

  • Osobe koje su imale tešku alergijsku reakciju nakon prve doze MMR vaccine ili na neku komponentu vakcine (želatin, neomycin) ne treba vakcinisati.

MMR VAKCINA SE MOŽE DATI DECI KOJA IMAJU ALERGIJU NA JAJA BEZ PRETHODNE RUTINSKE KOŽNE PROBE. RIZIK OD OZBILJNIH ALERGIJSKIH REAKCIJA NA VAKCINU KOD OSOBA KOJE DAJU PODATAK O ALERGIJI NA JAJA JE EKSTREMNO NIZAK, TAKO DA SE KOŽNE PROBE NE SAVETUJU PRE VAKCINACIJE.

  • Vakcina se ne daje trudnicama ; trudnoću planirati 4 nedelje nakon primene MMR vaccine.
  • Dojenje nije kontraindikacija za vakcinaciju majke niti deteta koje doji, ukoliko je vakcinacija indikovana tokom epidemije morbila.
  • Osobe sa imunodeficijencijom (urođenom ili stečenom zbog boleti ili primene lekova) će se savetovati oko vakcinacije sa svojim lekarom.

Male boginje su akutno virusno oboljenje iz grupe osipnih groznica.

  • Da li se treba bojati komplikacija vakcine?

Ne treba se bojati vakcine, nego se treba bojati morbila! Svaka hiljadita osoba zaražena ovim virusom dobije zapaljenje mozga, svako dvadeseto dete dobije zapaljenje pluća zbog kog završi u bolnici i na ozbiljnom lečenju, a jedan od 5.000 slučajeva završi kao biljka ili izgubi život od komplikacija koje se manifestuju tek nakon nekoliko godina od prvih simptoma bolesti.

Ne postoje dokazi da MMR vakcina izaziva subakutni sklerozirajući panencefalitis. Potpuno suprotno, istraživanja su pokazala da je upravo vakcinacija smanjila učestalost SSPE-a.

Male boginje su akutno virusno oboljenje iz grupe osipnih groznica.

  • Šta sa decom koja nisu vakcinisana?

Odlaganjem ili odbijanjem vakcinacije roditelji izlažu svoje dete riziku obolevanja od potencijalno ozbiljnih bolesti. Ovakva deca predstavljaju najveći potencijalni izvor infekcije i mogu da ugroze drugu osetljivui decu ili odrasle. Ovo naročito važi za morbile, jer je  za dobar kolektivni imunitet neophodan obuhvat vakcinacijom od 95%. U toku epidemije morbila, nevakcinisanoj deci može biti uskraćen boravak u kolektivu (vrtiću ili školi).

 

Share.

About Author

Comments are closed.