O Očevima – Otac je Nezamenljiv – Trudnoća i Zdravlje

0

Važno je da očevi shvate koliko su značajni za dete. Detetu je potreban otac kao neko ko mu daje sigurnost, oslonac, podršku, neko ko je moćan da ga zaštiti i da je na njegovoj strani…

Većina tekstova o deci i vaspitanju obraća se majkama i većina je zato čitana samo od strane majki. Majke su te od kojih se očekuje da se angažuju oko deteta, one se pitaju, savetuju, prekorevaju i optužuju ako nešto ne rade dobro.

Ako je dete nesrećno i tužno, majka se pita šta radi pogrešno. Ali od očeva kao da se ne očekuje mnogo. Iako su za razvoj i dečaka i devojčica očevi veoma, veoma važni, njihova uloga u vaspitanju je zanemarena.

Psihoterapeut, član stručnog tima portala Trudnoća i zdravlje, o značaju i ulozi oca u razvoju deteta.

Malo je zamerki koje se iznose na račun očeva: samo ako su bili nepravedno i preterano strogi, ako su grubo fizički kažnjavali dete, ako su napuštajući suprugu napustili i dete i stvorili sebi novu zajednicu kojoj posvećuju mnogo više ljubavi i pažnje.

Očevima se zameraju samo te neke velike, grube greške. Njima se ne zamera da su neoprezni ili nezainteresovani za dete – oni uče decu samostalnosti. Njima se ne zamera što ne poznaju suptilne razlike u osećanjima kod svog deteta i što ne umeju da naslute detetove motive – muškarcima je emocionalna inteligencija slabija nego ženama.

Psihoterapeut, član stručnog tima portala Trudnoća i zdravlje, o značaju i ulozi oca u razvoju deteta.

A sa druge strane, majkama se zameraju mnogo suptilnije greške: da su preterano bile zabrinute, da su preterano štitile, da su često bile ljutite ili tužne, da nisu ohrabrivale na pravi način, da nisu dovoljno moderne, lepe, obaveštene, edukovane po pitanju novih saznanja o roditeljstvu itd.

Koliko je malo očekivanje od očeva govori i činjenica da se mnogi angažovani očevi, zainteresovani za vaspitanje, doživljavaju kao superheroji zbog nekih sasvim običnih stvari koje urade, a koje majke rade svakodnevno.

Takvi očevi kažu da se osećaju vrlo loše kada za neki toliko normalan i običan potez dobijaju velike pohvale od strane okoline. Na primer, kada odu da se igraju sa detetom u park ili dođu na roditeljski ili urade nešto drugo što su ljudi navikli da viđaju mame da rade. Kada im zbog toga kažu da su sjajne tate, oni to ne osećaju kao kompliment.

Naprotiv, osećaju se obezvređeno, potcenjeno, kao da niko ništa više ni ne očekuje od njih.

Psihoterapeut, član stručnog tima portala Trudnoća i zdravlje, o značaju i ulozi oca u razvoju deteta.

Mnogi očevi ne očekuju od sebe da se bave vaspitanjem dece, ne zato što su nezainteresovani, nego zato što ne znaju kako. Oni gledaju svoje očeve, koji su možda vrlo malo vremena provodili sa njima, možda su se ružno ponašali prema njihovoj majci, možda su pili, varali ženu itd. Gledaju svoje očeve i sa njima porede sebe i zaključuju da su mnogo bolji od njih. Da su dobri očevi ne zbog stvari koje dobro rade, nego zbog loših stvari koje ne rade, a koje su njihovi očevi radili.

Psihoterapeut, član stručnog tima portala Trudnoća i zdravlje, o značaju i ulozi oca u razvoju deteta.

Novac nije rešenje

Mnogi muškarci veruju da je za njihovo teško detinjstvo najveći krivac bio novac i sada se kao odrasli ljudi trude da obezbede što više novca za svoju porodicu jer veruju da je to ono što treba da rade, da je to dovoljno.

Oni provode sve vreme radeći na poslu, verujući da time čine dobro svojoj porodici. A onda shvataju da ne poznaju svoje dete uopšte, da ne znaju kako da provode vreme sa njim, i da su se, pokušavajući da urade sve kako treba, udaljili od onih koje najviše vole. Mnogi današnji očevi su zbunjeni jer rade ono što veruju da treba da rade, a dobijaju poruku da to nije dovoljno. A sami nemaju model za nešto drugo.

Psihoterapeut, član stručnog tima portala Trudnoća i zdravlje, o značaju i ulozi oca u razvoju deteta.

Važno je da očevi shvate koliko su značajni za dete.

Očevi ne smeju dozvoliti da budu sporedna uloga u vaspitanju deteta.

Ne smeju prihvatiti ulogu vozača, dostavljača, finansijera i nekoga ko sprovodi kaznu kada mama kaže da treba da se sprovede kazna. Tate ne mogu dozvoliti sebi da ne poznaju svoje dete, da ne umeju da pričaju sa njim, da mama bude ta preko koje se odvija njihova komunikacija sa detetom.

Ne treba mama da bude neko ko će njima tumačiti detetovu reakciju i detetu njihovu. Oni treba da imaju svoj sopstveni odnos sa detetom. Da imaju vreme koje je samo za njih dvoje, tatu i dete. Da sa detetom idu u šetnju, u knjižaru, u bioskop, na čas crtanja koje dete pohađa, da odgledaju crtani film zajedno i popričaju o njemu posle.

Da upoznaju detetovu najbolju drugaricu ili druga, da znaju koja mu je omiljena boja, knjiga, pesma, životinja, čega se najviše plaši, šta najviše želi, ko su mu idoli i zbog čega, koja su mu omiljena sećanja iz detinjstva, a koja najstrašnija, ima li neko koga se plaši u školi…

Psihoterapeut, član stručnog tima portala Trudnoća i zdravlje, o značaju i ulozi oca u razvoju deteta.

Posao nije deo vaspitanja. To što otac dobro zarađuje ne može da zameni njegovo angažovanje oko deteta.

Detetu je potreban otac kao neko ko mu daje sigurnost, oslonac, podršku. Potrebno je detetu da oseti da može da računa na tatu, da je tata moćan da ga zaštiti i da je na njegovoj strani. Da će tata biti na njegovoj strani ako mu se dešava nešto loše.

Zato je važno da dete provodi vreme sa tatom, jer jedino ako je provelo mnogo vremena sa tatom i ako ga dobro poznaje, moći će da oseti sigurnost i poverenje u njega.

Share.

About Author

Comments are closed.