Omega-3 Masne Kiseline – Za Zdravlje Trudnice, Mame i Bebe – Trudnoća i Zdravlje

0

DHA (omega-3) i  arahidonska (omega-6) su značajne masne kiseline u mozgu. Zadatak DHA je da ide pravo u tkiva, kao što je mozak, da bi omogućila da funkcioniše najbolje što može. Gledajte na nju kao na hranu za mozak; kao što je kostima potrebam kalcijum, mozgu je potrebna DHA.

DHA i arahidonska kilselina se posebno brzo ugrađuju u nervno tkivo tokom perioda brzog rasta mozga, koji se događa tokom trećeg tromesečja trudnoće i tokom prve dve godine nakon rođenja (ovaj period naziva se periodom ubrzanog rasta mozga). Od rođenja do navršene 5.godine ljudski mozak se poveća 3,5 puta. DHA je takođe neophodna za razvoj i sazrevanje mrežnjače i dobar vid.
Omega 3 su značajne masne kiseline u mozgu i posebno važne u ishrani trudnice i malog deteta.
U trudnoći

Dovoljnim unosom DHA tokom trudnoće hrani se  mozak bebe pre rođenja. Koncentracija DHA u krvi pupčanika novorođenčeta zavisi od majčinih zaliha i unosa tokom trudnoće, posebno u poslednjem tromesečju. Studije su dokazale da postoji veza između koncentracije u krvi pupčanika i neurološkog statusa novo rođenčeta.

Majčino mleko

Dojenjem se obezbeđuje bebi dovoljna količinu za povećane potrebe mozga koji raste i sazreva.

Brojni su dokazi da dojenje pozitivno utiče razvoj kognitivnih funkcija kod deteta. Uz druge nutrijente, kao i interakciju majke i bebe tokom dojenja, smatra se da i DHA ima važnu ulogu. Još jedan razlog da dojite bebu što duže!

Humano mleko ima visoku koncentraciju DHA, oko 0,32% ukupne mlečne masti. Procenjuje se da beba dnevno dobija oko 60mg tokom prvih šest meseci, pri prosečnom unosu od 750ml mleka dnevno.

Tokom poslednjih godina primetan je trend smanjenja količine DHA u humanom mleku; ovo se pripisuje lošim navikama u ishrani pre i tokom trudnoće.

Bebe koje se hrane adaptiranim formulama

Deci na veštačkoj ishrani treba obezbediti optimalan unos; neke od formula su obogaćene sa DHA, ali to nije obavezno za sve formule i sve proizvođače. Proverite na ambalaži!
Omega 3 su značajne masne kiseline u mozgu i posebno važne u ishrani trudnice i malog deteta.
Potrebe tokom trudnoće i dojenja

Trudnoća i dojenje su stanja povećanih metaboličkih potreba, što posebno važi za DHA. S obzirom da dete zalihe omega masnih kiselina  crpi od majke, prvo pupčanom vrpcom pre, a potom majčinim mlekom nakon rođenja, bitno je da majka za vreme trudnoće i dojenja unese dovoljne količine omega-3 masnih kiselina, posebno DHA.

Dokazano je da optimalan unos DHA tokom trudnoće smanjuje rizik od prevremenog porođaja.

Pretpostavlja se da postpartalna depresija može biti povezana sa smanjenom količinom DHA u organizmu majke, jer je novorođenče „uzelo“ onoliko koliko mu je bilo potrebno, a mami je ostalo malo.

Dnevne potrebe za DHA tokom trudnoće i dojenja

Preporučuju se dnevni unos od minimalno 300 mg DHA/Američka akademija za pedijatriju (po nekim preporukama 200mg/Svetsko udruženje za perinatalnu medicinu) za vreme zadnjeg tromesečja trudnoće.

Ovaj unos preporučuje se i tokom celog perioda dojenja, da bi se obezbedila dovoljna koncentracija u mleku.

I nakon perioda dojenja mozgu je potrebna DHA; ona je i dalje važna za zdrav rast i razvoj u ranom detinjstvu, dok se mozak, nervni sistem i oči razvijaju tempom koji je jedinstven u životu. Omega masne kiseline utiču na funkcije mozga tokom celog života, kroz brojne metaboličke procese u kojima učestvuju – mozak nikad ne preraste potrebu za DHA.
Omega 3 su značajne masne kiseline u mozgu i posebno važne u ishrani trudnice i malog deteta.
Omega-3 putem ishrane ili suplemenata?

Generalno, uvek je bolje unositi hranljive materije putem hrane. Pa ako želite da povećate unos omega-3 treba da jedete više masne morske ribe: losos, sardine, tuna, skuša. Ove vrste ribe sadrže DHA i EPA omega-3 masne kiseline, koje su najkorisnije.

Pošto su mora i okeani zagađeni, pa su i ribe zagađene, trudnicama, dojiljama i ženama koje planiraju trudnoću ne savetuje se  više od dva obroka masne morske ribe nedeljno, jer je živa kojom su zagađene ribe neurotoksična. Takođe, savetuje im se da izbegavaju u svojoj ishrani ajkulu i sabljarku, a svi ostali treba da smanje unos ovih vrsta ribe na jedanput nedeljno.

Biljke sadrže alfa-linoleinsku (ALA) omega-3 masnu kiselinu, iz koje organizam može da sintetiše EPA i DHA, o ograničenoj količini. Nalazi se u orasima, lanu, biljnim uljima.

Suplementacija tokom trudnoće i dojenja neophodna je ako majka zbog bolesti, uzimanja lekova  ili alergije na neke namirnice ne može  ishranom da unese preporučenu količinu DHA. I drugi faktori mogu da utiču negativno na kvalitetnu ishranu majke: materijalni, navike porodice, verski, prezauzetos majke starijom decom… U svim ovim situacijama važno je postarati se da trudnica i dojilja, a tako i njena beba, dobiju preporučenu dnevnu količinu DHA.

Preporuke za minimalni dnevni unos DHA kod dece
/FAO – međunarodna agencija za hranu/

Od rođenja do 6 meseci     DHA: 0,1-0,15% ukupnih kalorija (kada dojenje nije moguće)

Od 6 do 24  meseci              DHA: 10-20mg/kg

Od 2 do 4 godine                EPA+DHA: 100-150mg

Od 4 do 6 godina                EPA+DHA: 150-200mg

Od 6 do 10 godina              EPA+DHA   200-250mg

Preporučeni unos ribe za decu preko 7 godina je 2-3 porcije od 50-60gr nedeljno, za mlađu decu manje količine. Ne preporučuje se vrste riba sa visokim sadržajem žive.

Share.

About Author

Comments are closed.