Priča o Bakama – Ako Imate Sreće da Imate Baku Koja je Uvek Voljna da Pomogne – Trudnoća i Zdravlje

0

Ako imate sreću da imate baku koja je voljna da pomogne, koja je nežna i topla sa svojim unucima i kojoj je jedina mana što je predobra i prepažljiva, treba da znate da imate najveće blago koje unucima život može da podari.

Prekjuče u “Promenadi” jedna mama, jedna beba i jedna baka, ispred dela toaleta za presvlačenje beba, sve tri plaču. Pošle su da promene bebi pelenu i posvađale su se ispred jer baka nije znala da doda iz kolica mami pravu pelenu koju joj je mama doviknula da joj doda, i nije znala gde je krema. Mama je rekla nešto grubo, baka se rasplakala, onda se mama od ljutnje, frustracije i osećanja krivice isto rasplakala. Onda se i beba rasplakala jer je beba.

Nisu sve bake iste

Naša baka je divna i ja sam donedavno mislila da je većina baka takva. Ali nije. Mnoge bake ne žele da posvećuju suviše svog vremena deci i unucima ili, pak, ne žele da se izlažu povremenim ispadima ljutnje svojih neispavanih i prezabrinutih ćerki ili sinova.

Bake su važne deci

Pre nego što pređem na priču o predobrim i prepažljivim bakama, moram da odam priznanje i onim bakama koje nisu potpuno takve, ali su takođe dobre bake.

Jedna od moje dve bake nije mnogo volela da mi menja pelene kada sam bila mala i nudila se, ali ne previše, da pomogne. Ali meni je baš takva mnogo značila. Bila je nekako svoja. Učila me je kako živeti neopterećen brigama. Kako ispratiti nekog na put i ne razmišljati da li će dobro stići, ne zbog toga što ti nije stalo, nego zato što si siguran da hoće. Jer ovaj svet nije toliko zlo i opasno mesto, ne čeka te nevolja na svakom ćošku, a ti si sposoban da se snađeš ako te, pak, neka nevolja i pronađe. Učila me je kako pričati o momcima zabavno, gledala mi je u šolju, i nije pitala kakav je i od čijih je. Učila me je da je važno našminkati se i biti doterana, ne zbog drugih nego zbog sebe. Tako postaješ hrabrija i odlučnija. Naučila me je da ljubav nije briga, da možeš voleti nekoga i ne biti preterano zabrinut za njega jer prosto znaš da će biti dobro. Učila me je da je se sećam s lakoćom, neopterećena osećanjem krivice. Ne znam koliko je bila od pomoći mojim roditeljima tokom mog odrastanja, ali meni je baš takva trebala.

Bake su važne deci u periodu odrastanja.

Bogatstvo je imati baku koja je “uvek tu za dete”

Bake koje su uvek tu

Ove bake, osim što se, kako bi pomogle oko unučića, odriču raznih zabavnih načina na koje bi mogle provesti svoje slobodno vreme, one se još i dobrovoljno izlažu povremenim ili konstantnim ispadima svojih sinova ili kćeri. One sve razumeju i gotovo se nikada ne naljute onako odistinski. Razumeju koliko je teško biti mama. Razumeju i da većina tih ispada i svađa koje njihova deca sa njima započinju nije ništa lično, iako može da bude grubo i bezosećajno. Razumeju da ponekad, posebno kad je stres kojim smo izloženi veliki, imamo neodoljivu potrebu da neke stvari držimo pod kontrolom i da nam tada izgleda od suštinske važnosti da dete pojede baš na taj način napravljen krompir ili da mu se baš ovako operu odelca. Kad je sve oko nas u haosu, tada se držimo kao davljenik za ono jedino što možemo da kontrolišemo. Kada nismo pod stresom, takve stvari nam nisu važne. Dobre bake to razumeju i praštaju.

Bake se često žale da im njihova deca ne dozvoljavaju da imaju bilo kakvu inicijativu oko unučića. Mešaju im se u način na koji ih hrane, na koji se sa njima igraju itd. Bake kažu: “Ako si ih ostavila meni na čuvanje, ako želiš moju pomoć, onda pusti da se ja brinem o njima.” Ta primedba je sasvim na mestu. Bake možda nisu informisane oko novijih saznanja u medicini i psihologiji, ali svakako umeju da brinu o detetu. Naposletku, imaju u tome mnogo više iskustva nego njihove ćerke i sinovi.

S druge strane, ako znaš da sam vegetarijanac i ponudiš se da mi pomogneš i spremiš mi ručak, nisi mi nikakvu uslugu učinio ako mi ispržiš šnicle. Ne mogu ti na tome biti zahvalan. Nije dobra pomoć ako baka svojim postupcima, ma koliko dobronamerni bili, anulira napore roditelja da dete vaspitavaju u određenom pravcu.

Bake su važne deci u periodu odrastanja.

Sa bakama i dekama deca stiču jedinstveno iskustvo

Dogovor samo o tome šta je bitno

Zato je važno da se roditelji sa sobom dogovore čega je veoma bitno da se baka pridržava, a gde može da radi onako kako ona smatra da treba. I da na prvom spisku bude daleko manje stavki nego na drugom. Ne postoji samo jedan dobar način da se odgoji dete. A što dete ima više roditeljskih modela (tu si i bake, i tetke i ujaci…), imaće više psiholoških dozvola da se ponaša i razmišlja na različite načine. Ništa za mentalnu otpornost i prilagodljivost deteta u životu nije toliko važno kao da ima dozvolu da na situacije gleda na različite načine. Da ume i da kaže kad treba i da oćuti kad treba, i da se naljuti i da se izvini, da može biti zdrav i ako jede meso i ako ne jede…

A ni bakama ne bi bilo zgoreg da se povremeno informišu o novijim saznanjima u pedijatriji i razvojnoj psihologiji jer nije sve što se “oduvek tako radilo” nužno najbolje. Kao što roditelji moraju da uče veštinu roditeljevanja i ne bi se trebali oslanjati samo na intuiciju (jer, naposletku, intuicija je samo neosvešćeno znanje i sve je tačnija što više znanja imamo), isto i bake i deke treba da uče veštinu bivanja bakama i dekama.

Reci šta ti treba

Ako imate predobru baku, koja je uvek voljna da vam pomogne, olakšajte i sebi i njoj i recite joj šta vam tačno treba. Ako baka želi da skuva ručak, recite šta vam se jede. Ako želi da poradi nešto po stanu, recite tačno šta vam je na spisku za taj dan, pa može da odvadi nešto od tih obaveza. A, da se ne lažemo, pomoć vam je sigurno potrebna.

Onoj mami s početka priče bih rekla: “Ti si mama. Ti si glavna. Nije na baki da zna kako ti želiš da to uradiš. Baki reci da sedne u kafić i sačeka te. Ili, pak, ti sedi u kafić i daj baki da se pobrine oko bebe ovaj put. Ne trebaju dve odrasle osobe za jednu ukakanu guzicu. Možeš to bez problema sama, mnogo bolje, samo ne znaš da možeš.”

Share.

About Author

Comments are closed.