Primena Probiotika u Trudnoći – Nova Saznanja – Trudnoća i Zdravlje

0

Koja su najnovija saznanja o značaju primene probiotika u očuvanju zdravlja trudnice i potomstva kao i  u prevenciji nekih od mogućih komplikacija u trudnoći?

Razvoj novih metoda i tehnologija poslednjih godina su omogućili profilisanje gastrointestinalne (GI) mikrobiote, pod kojom se podrazumeva ukupna masa živih mikroorganizama (bakterije, ali su prisutne i arhee, virusi, gljivice i protozoe) u gastrointestinalnom traktu koja koegzistira sa svojim domaćinom u nepatološkim uslovima. GI mikrobiotu čini oko 1013-1014 mikrobnih ćelija, a do sada je identifikovano čak oko 1500 različitih bakterijskih vrsta koji su deo humane mikrobiote.  Sastav GI mikrobiote je pod uticajem velikog broja faktora, uključujući faktore domaćina (pH vrednost sredine, prisustvo žučnih soli i digestivnih enzima), faktore sredine (način ishrane, primena antibiotika) i faktore koji potiču od samih bakterija.

Poslednjih godina naučnici se intezivno bave otkrivanje veze između promene u sastavu GI mikrobiote i prisustva različitih stanja i oboljenja, uključujući  i proučavanjem uloge mikrobiote, kao i promene njenog sastava na ishod trudnoće.

Primena Probiotika u Trudnoći, najnovija saznanja.

Probiotici ne samo uz primenu antibiotika – već i kao prevencija

Naime, tokom trudnoće su ustanovljene  promene u sastavu GI i vaginalne mikrobiote, koje mogu imati uticaj na metabolički profil majke, kao i na metabolički i imunološki status potomstva. Otkriveno je da se mikrobna populacija značajno menja kako trudnoća napreduje, i to pre svega u smeru smanjenja raznovrsnosti zastupljenih  bakterijskih vrsta.

Takođe, ustanovljeno je i da GI mikrobiota žene koja se nalazi u trećem tromesečja normalne trudnoće pokazuje sličnu metaboličku aktivnost kao i mikrobiota kod osoba koja ima prekomernu težinu.

Zaključak autora sprovedene studije je i da pored toga što se takav profil mikrobiote viđa kod osoba sa metaboličkim oboljenjima, da ove promene u mogu biti korisne u kontekstu normalne trudnoće, ali da su i neophodna dodatna ispitivanja. Međutim, najnovije istraživanja ukazuju na značajnu ulogu GI mikrobiote u razvoju dijabetesa u trudnoći (gestacijski dijabetes), odnosno da poremećaj sastava Gi mikrobiote može biti odgovorna za poremećaja regulacije glukoze u trudnoći. Zbog svega navedenog predloženo je da manipulacija GI mikrobiote primenom probiotika može preventivno delovati na razvoj nekih od komplikacija u trudnoći.

Primena Probiotika u Trudnoći, najnovija saznanja.

Šta su probiotici?

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, probiotici su živi mikroorganizmi koji primenjeni u adekvatnoj količini imaju povoljne efekte na zdravlje domaćina. U probiotske mikroorganizme se ubrajaju sbakterije mlečne kiseline (BMK) – predstavnici rodova Lactobacillus, Lactococcus, Enterococcus, Streptococcus, Pediococcus, Leuconostoc i Weissella, zatim predstavnici roda Bifidobacterium i jedna vrsta kvasaca Saccharomyces boulardii.

Vrste koje pripadaju nabrojanim rodovima bakterija se mogu naći u namirnicama dobijenim postupkom fermentacije (probiotske bakterije, pre svega BMK, se koriste hiljadama godina u proizvodnji fermentisanih proizvoda u kojima vrše fermentaciju šećera do mlečne kiseline, po čemu su i dobile naziv, a prvi put su i izolovane iz mleka), ali su i sastavni deo mikrobiote na mukoznim membrana gastrointestinalnog trakta, usta, kože i urogenitalnog trakta ljudi i životinja. Bakterije sa probiotskom aktivnošću su uglavnom, ali ne i obavezno, sastavni deo intestinalne mikrobiote, a najčešće korišćeni sojevi pripadaju vrstama iz rodova Lactobacillus i Bifidobacterium .

Stimulacija imunog sistema i prevencija

Rezultati sprovedenih studija ukazuju da suplementacija probioticima može imati povoljne efekte na više aspekta u trudnoći, uključujući  vraćanje balansu kod poremećaja sastava u GI  mikrobioti, stimulacija imunskog sistem,  tretman urogenitalnih infekcija. Najveći broj ovih studija je pratio efekte probiotika na prevenciju i tretman gestacijskog dijabetesa, sprečavanje porasta u telesnoj masi, prevenciji prevremenog porođaja i pojave preenklampsije.

Studija objavljena 2015. godine u kojoj su trudnice sa gestacijskim dijabetesom suplementirane kombinacijom 4 probiotska soja (Lactobacillus acidophilus LA-5, Bifidobacterium BB-12, Streptococcus thermophilus STY-31 Lact obacillus delbrueckii bulgaricus LBY-27) u dozi većoj od 4×109 CFU u toku  8 nedelja je pokazala pozitivno dejstvo na metabolizam glukoze i telesnu masu. Naime, u grupi trudnica sa gestacijskim dijabetesom koje su suplementirane ovom kombinacijom probiotika je zapažen manji porast u telesnoj masi, kao i niže vrednosti serumskih nivoa glukoze natašte u odnosu na  grupu koja je uzimala placebo.

U literaturi se mogu naći i studije koje su pratile efekte suplementacije probioticima u trudnoći na zdravlje i razvoj novorođenčadi , uključujući i postnatalni efekat na razvoj alergijskih oboljenja kod odojčadi.

Tako su 2017. godine objavljeni rezultati studije u kojoj je dugoročno praćen efekat  suplementacijeprobioticima kod trudnica (u periodu od 1997-2012) na razvoj alergija kod dece. Zaključak ove studije je bio da je u dugoročnom praćenju primena probiotika u trudnoći bezbedna, kao i da primena soja L. rhamnosus GG, pojedinačno  ili u kombinaciji sa drugim probiotskim sojevima može dovesti do smanjenja rizika za razvoj alergijskih oboljenja  (nutritivne alergije, atopijski dermatitis, alergijski rinitis ili astma).

Primena Probiotika u Trudnoći, najnovija saznanja.

Naravno, i pored obećavajućih rezultata koje sugerišu da modifikacija GI mikrobiote probioticima može poslužiti za sprečavanje komplikacija trudnoće,  poboljšanja njenih ishoda, ali i za smanjenje rizika za razvoj alergijskih oboljenja kod dece, neophodna su dodatna, dobro sprovedena klinička istraživanja sprovedena na velikom broju trudnica. Takođe, ove studije bi svakako morale da daju odgovor na mehanizam delovanja probiotika, zatim da izvrše selekciju najefikasnijih probiotskih sojeva s obzirom da su efekti probiotika specifični ne samo za vrstu već i za soj, kao i podatke o minimalnoj efikasnoj dozi i dužini primene neophodne za ispoljavanje povoljnih efekata.

Share.

About Author

Comments are closed.