Razumevanje Govora – Stimulacija Govora od Rođenja do Prvog Rodjendana Vaše Bebe

0

Majčin glas je najbolji pokretač  razvoja pažnje već kod odojčadi od nekoliko dana. Odojčad pokazuju veliki raspon auditivnih sposobnosti.  Mnogi eksperimenti su dokazali da puštanjem različitih zvukova u uzrastu od samo nekoliko dana, majčin glas pobuđuje bebu da usredsredi pažnju. 

Neka druga istaživanja govore da već u prve dve nedelje bebu više interesuje ljudski glas od drugih zvukova koji su paraleleno puštani. Sve ovo je dovelo istraživače do jednog zaključka – auditivno vežbanje mora da počne još u utrobi tj.u toku intrauterinog razvoja.

Neki istraživači P.D. Ajmas i drugi su dokazali da jednomesečne bebe prave kategorijske razlike između suglasničkih slogova koji se razlikuju po zvučnosti nprimer, pa i ba. Kada se sukcesivno beba izlaze istom slogu ne dolazi do reakcije a kada se izlaže naizmenično različitim slogovima reakcija je očigledna. Posmatran je refleks sisanja (jednoličnost ili promena inteziteta sisanja). Iz svega proizilaze uverenja da se deca rađaju sa osetljivim centrima koji prepoznaju različita akustička svojstva.

To nam govori da je naša veza sa bebom još intrauterino izuzetno jaka i da trudnoću tretiramo kao da imamo već rođenu bebu kojoj se obraćamo, pričamo, pevamo, šetamo, smejemo se i radujemo sa njom.

Dobra osnova za učenje i pozitivna stimulacija intrauterinog razvoja su: emocije majke u trudnoći, radost, fizička aktivnost, boravak u prijatnom okruženju sa divnom muzikom, smeh sa prijateljima, porodična okupljanja, razgovori, boravak u prirodi.

razumevanje-govora-stimulacija-govora-od-rodjenja-do-prvog-rodjendana-vase-bebe-clanak-1

Od momenta prvog kontakta sa Vašom bebom, intuitivno je učite razumevanju i govoru.

Prvi kontakt učenje, kako?

Uzimate vašu bebu u ruke i govorite joj, imenujete njenu gestikulaciju, povezujete  je sa potrebom „oooo pa ti si gladan/a, daaa mama je tu, hladno ti je, boli te stomačić, mama će da ti donese…“ i na taj način razvijate razumevanje, dajući značenje trenutnim aktivnostima i potrebama.

To se odvija na nesvesnom nivou kod svake majke dakle priroda je podarila modele koji na neposredan način bez obuke podstiču razvoj. Majke ponavljaju/oponašaju biološke šumove (podrigivanje, kijanje, sisanje, gutanje, kašljanje) sve što dete proizvede još nezrelim organima za disanje/varenje, upotrebu glasnih žica i tako podstiču razumevanje i intenzivnu upotrebu organa koji će kasnije razvojem postati baza govornog mehanizma.

U cilju vežbanja i pripreme za govor u ranom uzrastu:

  • glasne žice jako vibriraju a visina glasa opada sa svakom pulsacijom,
  • uzvici gladi i bola su slični i dugo traju uz tendenciju da je uzvik bola napetiji i duže traje.
  • uzvici nelagodnosti su ritmični i javljaju se sa pauzama a i traju kraće oko pola sekunde dok su vegetativni zvuci još kraći (zvukovi slični suglasnicima).

Navedene aktivnosti u prvih 8 nedelja su od velikog uticaja za kasniji razvoj govora jer vežbaju vazdušne mehanizme i upotrebu glasnih žica, pripremaju se za govor. U ovom uzrastu majka podstiče bazu kasnije fazične komunikacije sa svojim detetom.

Nučite dete da razume svoje ponašanje i da mu značenje, kako?

Majka gestikulaciji i vokalizaciji daje značenje i tumači namere i potrebe svoje bebe. U nameri da dete podrigne npr. majka koristi veliki broj dijaloških modela komunikacije, pitanja/odgovora, umirujućih glasova u cilju opuštanja bebe i na taj način daje bazu kasnijoj dijaloškoj razmeni. Postavlja pitanja pa pravi pauzu, kao da daje detetu priliku da odgovori, pozdravlja svoje dete svaki put kada im se pogledi susretnu, ona je sa svojim detetom u stalnoj verbalnoj interakciji u situacijama koje to zahtevaju dok u situacijama kada se beba hrani majke se osmehuju bez iniciranja komunikacije koja sadrži pitanja. Na ovaj način dete se uči fazičnosti komunikacije koja je osnov kasnijih razgovora.

Između drugog i četvrtog meseca odojčad počinju da reaguju na različite tonove glasa (ljutite, umiljate, vesele tonove), tada se pojavljuju prvi grleni smeh i gukanje. Tada se jezik kreće vertikalalno i horizontalno i glasne žice se upotrebljavaju u koordinaciji sa njima.

U ovoj fazi majčin govor postaje intonacijski raznovrsniji i rečenice duže. Majka imenuje emociju koju dete ispoljava „oooo pa ti si srećna, daa lepo si ručkila, sada je moja beba sita, i mama je srećna, hahahaha, da smejemo se, ti si moj slatkiš…“Rečenice su kratke, intonacijski adekvatne situaciji uz melodičnost pri izgovoru i akcentovanju pojedinih slogova kada želimo nešto da naglasimo.

U ovom uzrastu se nadovezujete na detetove pokrete jezika i imitirate ga pokušavajući da ovu aktivnost pretvorite u igru i razmenu emocija/pokreta a time utičete na pripremu jezika za govor.

razumevanje-govora-stimulacija-govora-od-rodjenja-do-prvog-rodjendana-vase-bebe-clanak-2

Oko petog meseca dete počninje intenzivno da se interesuje za okolinu posmatra sve što je u pokretu, istražuje predmete koje uzima u ruku (udara, lupka, trese).

Neophodno je omogućiti dovoljno mekanih igračkica koje svetle/pevaju, kako bi beba dobila dovoljno auditivnih i vizuelnih stimulusa koji podstiču razvoj. U ovom uzrastu bebe, majka usmerava pogled ka predmetima i prati pogled deteta. Tog momenta kreće istraživanje kome se majka sa radošću pridružuje imenujući sve što dete uzme u ruku i aktivnost koja se neposredno odigrava. Tada majka postaje glasnija, intonacija prenaglašena, ponavlja iste rečenice više puta vezujući ih za situaciju. Majka svaki put postavlja više ciljeve i tako stimuliše razvoj kod svoje bebe.

Kako?

Majka najpre reaguje na svaki zvuk koji dete produkuje a kasnije reaguje samo na zvukove sa intonacijom u cilju komunikacje, da bi vremenom zanemarila reagovanje na zvukove i intuitivno obraćala pažnju samo na složenije iskaze.

Onda počinje da obraća pažnju samo na slogove koji se ponavljaju a nakon toga se fokusira samo na nove oblike detetovih govornih sposobnosti a zanemaruje prevaziđene modele komunikacije. Na taj način mi od naše bebe stalno tražimo više i nesvesno stimulišemo razvoj potkrepljujući samo nove oblike govornog ponašanja koji su složeniji od predhodnih.

razumevanje-govora-stimulacija-govora-od-rodjenja-do-prvog-rodjendana-vase-bebe-clanak-3

Oko šestog meseca, različiti iskazi počinju da se vezuju za odgovarajuće situacije. Beba pokazuje prstom na pitanje „gde“, tapše ručicama kada čuje pesmicu „taši-taši“, mnoga deca prepoznaju članove porodice nakon izgovorenog imena okreću se ka njima, razumeju zabranu „ne“ prestaju sa započetom aktivnosti ili u cilju interakcije idu ka mestu zabrane gledajući Vašu reakciju.

H. Benedikt je u jednom istraživanju potvrdio da beba razume dvadesetak reči na kraju prve godine. Razumevanje bar dvadesetak reči u svim slučajevima je bilo bar mesec dana pre pojave prve reči.

razumevanje-govora-stimulacija-govora-od-rodjenja-do-prvog-rodjendana-vase-bebe-clanak-4

Oko šestog meseca Vaše bebe, pažnja je usmerena na duge struktuirane slogove koji se ponavljaju i imaju ulogu komunikacje.

Tada majka sluša bebu ponavlja njene slogove i nadovezuje se kompleksnijim formama i slogovima čija su baza svi glasovi koje dete produkuje u tom uzrastu.

Od osmog meseca vaša beba privlači pažnju drugih sa svojim pokretima ruke i posmatranjem odraslih dok razgovaraju. Tada je pažnja usmerena na učenje/razumevanje ponašanja odraslih i usvajanje načina na koji beba skreće pažnju na sebe.

Kada obrćate pažnju na aktivnosi bebe u ovom uzrastu, imenujete joj , potvrđujete njeno ponašanje,  razvijate joj samopouzdanje i učite na koji način će reagovati i privući vašu pažnju.

Dakle pre pojave prve reči Vaša beba je puno toga naučila posmatrajući Vas, Vaše interakcije, Vaš govor, odgovor na njeno ponašanje i zato je važno da obatite pažnju na sve navedene momente koji će podstaći razumevanje govora  a samom tim i pojavu prve reči.

Share.

About Author

Comments are closed.