Razvoj Govora od Druge do Treće Godine Deteta

0

Vaše dete  ima dve godine,  stalno je aktivno , njegov  razvoj je na pravom putu, jer u pokretima je ključ motoričkog, kognitivnog i govorno-jezičkog razvoja.

To je put na kome dete istražuje predmete, dovodi ih u međusobnu vezu a vi ste tu da ga podržite i omogućite mu bezbriznu igru, koja ga vodi putem razvoja.

razvoj-govora-od-druge-do-trece-godine-deteta-clanak-1

Vaše dete u uzrastu od dve godine ne govori čisto ali njegov govor je razumljiv.

Prisutne su greške koje se razvojno tolerišu npr. izgovara: jetam umesto jesam, vrata umesto vata, orah/oja, duge reči skraćuje, policajac-cajac, čokolada/kada, lutka/jutka…

Sasvim je u redu ovo skraćivanje a na Vama je da potrđujete i ispravno izgovarate traženu reč.

Rani iskazi od jedne reči funkcinišu kao rečenice i karakterišu ih uzlazne ili silazne intonacije gde se jasno vidi da li dete postavlja pitanje, zahteva, imenuje npr. samo „mama“ sa uzlaznom intonacijom postavlja pitanje, da li to mama dolazi ili gde je mama. Dete upotrebom jedne reči, holofraza, prenosi emociju, informaciju i uz propratnu gestikulaciju, reč dobija ulogu rečenice.

Oko druge godine se javljaju  prve rečenice od  tri do četiri reči koje se kombinuju na različite načine stvarajući gramatičke konstrukcije.

razvoj-govora-od-druge-do-trece-godine-deteta-clanak-2

U ovom uzrastu je važno  ispravno izgovarati rečenice, sa mimikom potvrđivanja izgovorenog i odmah nakon toga davanjem traženog odgovora jer tada dete usvaja ispravnu gramatičku konstrukciju rečenice.

Tipične rečenice u ovom uzrastu su npr. Gde je mama  ide? Stavi to na … tamo. U ovom slučaju pogledaćemo dete i potvrditi „Ahaaa stavi to tamo, hocu, divan/a si.  

U ovom uzrastu se javlja veliki broj pitanja, naredbi i izjavnih rečenica kojima dete imenuje emocije i akcije koje se stalno smenjuju.

Krajem treće godine se već čuju strukture rečenica od 5 elemenata npr. „Daj mi sada moju lutku.“ Tada se gubi telegrafski oblik ranih rečenica koje karakteriše retka upotreba gamatičkih nastavaka i reči kojima označavamo prostorne i vremenske odnose.

Trogodišnjaci povezuju rečenicu veznicima i prisutan je uzročno-posledičan odnos npr. „Teta razbila čašu iiii onda kupila staklo iiii rasekla ruku iii ruka sva je boli sad.“ U rečniku su sve više prisutne reči: što, zato, pa, ako, pošto, kako i kada. 

U ovom periodu deca intenzivno vežbaju upotrebu rečenica te su greške i disfluentnost razvojne i ne treba biti zabritnut zbog toga. Detetu je potrebno svakodnevno pružati jasnim i dovoljno dugim iskazima, ispravne konstrukcije,  kako bi na taj način usvajalo gramatički pravilan govor.

U ovom uzrastu je dete zainteresovano za pričice, slike i potrebno je naoružati se zanimljivim i motivacionim sadržajima i putem dramskih tehnika i naglašavanja stimulisati razumevanje i govornu produkciju, govorno ponašanje u različitim situacijama: na ulici, u prodavnici, pošti… pričati detetu o predmetima,  pojavama i svakodnevnim aktivnostima.

razvoj-govora-od-druge-do-trece-godine-deteta-clanak-3

Ukoliko dete zapada u disfluentnost pokušavajući da izrazi svoju misao, jer ne može da poslaže vremena, gramatičke oblike reči, sačekajte da izgovori, ne požurujete ga. Kada izgovori i ako postoje greške samo se osmehnite i potrvdite mu ispravno kako treba „Aha mislio si…..izgovorite pravilno, lepo si se toga setio“. Mnoge sintaksičke i morfološke nepravilnosti se uče i tokom četvrte godine.

U ovom uzrastu vas ne sme iznenaditi negacija. Mnoge studije su se bavile negacijom. Prve rečenice od jedne reči, holofraze, mogu biti negacije: „ne, nece“. Oko druge godine se negacije nadovezuju na druge reči i grade prve rečence: ne pakti, ne dija, ne može, nema auto, nece pije, ne moje. Da bi tokom treće godine odrične reči počele da se koriste kao konstrukcije: Ti ne to jadi, Mama to nema, Ti nemaš to, Ona ne ide i na njima se grade gramatičke konstrukcije koje uključuju upotebu: zamenica, pomoćnih glagola i drugih reči koje su baza ispravnih gramatičkih konstrukcija.

Kada vaše dete koristi holofraze, jednu reč sa adekvatnom upitnom intonacijom, to je znak da će postepeno usvojiti i upitne oblike reči tokom druge godine: šta, gde, zašto, kako i ko, samo ih podržite u tome, ne ignorišite njihova pitanja.

Najznačajniji napredak gramtičkog razvoja rečenice je upotreba pomoćnog glagola: jesam, hteti i biti kao i njihovog skraćenog oblika:  Ja sam sve pojeo, ići ću napolje, bata je bio u parku, otišao je. 

Upotreba pomoćnih  glagola pomaže da dečiji govor bude razumljiv i da mogu opisivati razne događaje koje ih preplavljuju tokom dana. Mi smo tu da ih posmatrmo i pomažemo ne u odnosu šta dete treba da zna i koliko godina ima već u odnosu na sposbonost i interesovanja deteta.

Nikada ne smemo da zanemarimo njegovo polje gde se oseća sigurno i uspešno. Kada to procenimo polako i postepeno ga vodimo ka nepoznatim terenima uz puno podrške, ljubavi i potvrđivanja.

Share.

About Author

Comments are closed.