Razvoj Govora od Prve do Druge Godine Života Deteta – Stimulacija govora

0

Lingvalna faza kod deteta počinje kada dete izgovori prvu reč, tj.grupu glasova koja ima značenje.  Dok se nije pojavila prva reč i intenzivni razvoj neverbalne komunikacje,  gestova,  nismo mogli da budemo  sigurni šta naša beba želi,  već smo tumačili njene pokrete tela, osmeh, pogled, plač i davali im značenja. Naša beba se kretala, istraživala, bacala predmete, punila i praznila kutije, igrala se slogovima i kombinacijama slogova a sada sa punih  12.  meseci  gleda ka nama i doziva nas,  pokazuje šta želi i uveliko brblja.

Kako bi pomogli detetu da brže progovri i našom reakcijom ukazali na vrednost početnog progovaranja, gledajte i slušajte dok dete priča, ponavljajte za njim reči, slogove i glasove i osmehujte se širom otovrenih očiju. Time ćete motivisati dete da govori i potvrdite da to što radi je u redu i dobro.

Imenujte predmete koje dete uzima, emotivna stanja koja gestikulacijom pokazuje  „ooo pa ti si sada ljut“, „izgubio si igračku“. Uživajte u interakciji i zabavljajte se, pratite pokrete deteta kako bi u sledećoj interakciji dete pratilo vas.

razvoj-govora-od-prve-do-druge-godine-zivota-deteta-stimulacija-govora-clanak-1

Prilikom razigranih interakcija obratite pažnju na situacije u kojima čekate reakciju vašeg deteta, jer ako imenujete bez pauze ne pružate priliku da vam se dete obrati. Kako bi se razvijala verbalna interakcija neophodno je obratiti pažnju da komunikacija bude fazna. Malo ja a sada ti – detetu je potrebno vođenje, bez nametanja volje-samo da dete zna da ste tu, potrđujete njegovo ponašanje i usmeravate ga ukoliko nešto krene kako ne treba. 

Važno je da budete dobar govorni model, ponavljate  a zatim  ispravno imenujte detetov govor uz puno podrške bez nametanja, jer dete uvek prati i sluša i ako često ne izgleda tako.

razvoj-govora-od-prve-do-druge-godine-zivota-deteta-stimulacija-govora-clanak-2

U ovom periodu je neophodna igra. Putem igre se uči veliki broj reči i svakodnevno se povećava razumevanje i broj naučenih reči. Povećavanjem broja reči polako se javljaju i prve rečenice od 2-3 reči: „Tata ide auto“. Dakle u drugoj godini je javlja dvočlana rečenica kojom dete komunicira sa svojim okruženjem. U ovom uzrastu se intenzivno dešavaju gramatičke ekspanzije koje imaju ulogu da gramatički koriguju i oblikuju izgovorenu rečenicu. Npr. za komentar „tata ide auto“ majka dodaje „daa, tata ide autom“.

Neka istraživanja, Braunova istaživanja o materinskim interakcijama u ranim fazama učenja, su pokazala da se u trećini materinskih interakicija javljaju ekspanzije.  To je fenomen kada majke daju objašnjenje za ono što je dete reklo, dodajući elemente koji nedostaju. Dok  je u drugom istraživanju – Velsov projekat,  pronađen mali broj ekspanzija. U drugom slučaju nije bio prisutan ispitivač pa nam ovde studije pokazuje da se majka češće obraćala detetu kada je prisutna druga osoba, dajući dodatna objašnjenja šta dete pokušava da kaže.

U svakom slučaju, činjenica da se govor uči imitacijom kao i svako drugo ponašanje. Neophodno je  ponavljanje onog što dete kaže i kako zaista treba da zvuči. Sluh deteta u tom uzrastu je osetljiv za govor i ukoliko smo izloženi okruženju gde je verbalizacija učestalija, veća je verovatnoća da će se govor pre pojaviti kao vid verbalne komunikacije.

Između 15-18 meseca dete poseduje između 20 i 50 reči kojima saopštava potrebu/zahtev i imenuje osobe/predmete iz neposrednog okruženja.  U rečniku se prvo javljaju imenice pa glagoli a zatim se imenice i glagoli spajaju u kraće rečenice.

razvoj-govora-od-prve-do-druge-godine-zivota-deteta-stimulacija-govora-clanak-3

Dete lako uči govor putem kraćih pesmica i razbrajalica, igre skrivalice i jurke u parku ili u stanu. U ovom uzrastu dete uglavnom razume verbalno obraćanje i poseduje veliki broj reči u pasivnom rečniku. Uživa u interakciji sa bakom/dekom, mamom/tatom, voli da se zabavlja i igra.

Ukoliko postojete nedoumice da li Vaše dete pravilno razvija govor, jer nije prisutan dovoljan broj verbalnih interakcija – vaše dete ne doziva bliske osobe,  ne imenuje predmete koje koristi, ne navodi trenutne aktivnosti, pri odlasku ne maše i ne izgovara „pa-pa“,  ne imitira jednostavne pokrete odraslih, ne pokazuje neke delove tela (glava, stomak, noga), ne igra u ritmu muzike imitirajući pokrete, najbolje je obratiti se najbližim stručnjaku,  a to je logoped.

Share.

About Author

Comments are closed.