Savet za Mame: Veruj u Sebe Svom Snagom i Ignoriši Neželjene Savete! – Trudnoća i Zdravlje

0

Kada postaneš mama, važno je da navučeš deblju kožu na sebe jer osobe koje te okružuju ne možeš promeniti, a sebe si dužna da zaštitiš.

Kada rodiš prvu bebu, svi nervi su ti ogoljeni i pitanja i komentari pogađaju kao u oko. Sve je novo, nesigurna si u svoje veštine i svoje znanje, a ljudi oko tebe to ne shvataju i svoje komentare daju otvoreno, bez svilenih rukavica.

Sasvim nepoznati, nasumični prolaznici će ti davati savete da pokriješ bebu jer je hladno, da si je preterano utoplila, da je gladna jer drži ruku tako. Možeš tada da se razljutiš i da misliš „s kojim pravom mi to govore“, da osetiš da su prešli neku granicu tvog ličnog prostora i da se osetiš, kad te tako nešto pitaju neočekivano, kao da te neko nepoznat fizički dodiruje. Jer to i jeste sličan osećaj. Sama si na ulici sa svojom bebom, uživaš u nekom vašem trenutku ili si, pak, uznemirena zato što beba plače i trudiš se da što pre stigneš kući, a neko sasvim nepoznat i nepozvan ti priđe i ponudi ti (ne, insistira!) svoje mišljenje o tvojoj bebi i kako bi trebala sa njom da postupaš.

Potpuno mi je poznat taj osećaj kada bi  joj najradije zalepila  okruglu tortu u lice ili joj rekla nešto ružno što će je navesti da se oseti jednako kao i ti u tom trenutku. I u redu je da to uradiš ili pomisliš, ako je to tvoj način i ako ćeš nakon toga sasvim zaboraviti na taj događaj i nećeš sebe proganjati preispitivanjem. Ali ako ćeš se nakon toga kajati i razmišljati sve do uveče jesi li preterala, pa se ponovo, dok pričaš o tome sa mužem ili drugaricom, osetiti iznova jednako neprijatno, tada ti predlažem sledeće.
Kako postupiti i zaštititi se od neželjenih saveta ljudi iz okoline?
Prvo misli na sebe i veruj u to što radiš. Nemoj dozvoliti da te pogode takvi komentari. Nije to uopšte teško, probaj. Meni je uspelo, a bila sam od tih što strogo kazne lajave prolaznike, pa se posle preispituju. Dakle, kada ti neko na ulici nešto tako dobaci, samo se nasmej, reci (može i poluironično): „Da, potpuno ste u pravu“ i udalji se. Ako sediš negde u parku i neko takav, dokon i pun saveta, sedne pored tebe, možeš mu reći: „Mi bismo da budemo same, nemojte se ljutiti“, okrenite glavu od te osobe i nastavite da radite što ste počele (pričajte bebi, čitajte…). Ako ta osoba ne ode, vi ustanite i promenite klupu. Ali, najvažnije, čim se odaljite od te osobe počnite da razmišljate o nečemu drugom. Ne dozvolite sebi da po navici nastavite da razmišljate o tom događaju, „kako su ljudi bezobrazni“, „pokvarila mi je šetnju“, „trebala sam joj reći…“ Naročito odmah prekinite to „Trebala sam joj reći…“ razmišljanje. Ta je osoba možda zaista neko nadobudno zabadalo koje veruje da zna bolje od majki šta njihovim bebama treba. Ili je, daleko verovatnije, imala dobru nameru, primetila nešto i imala neizdrž da to kaže, ne razmišljajući kako ćete se vi osećati. (Nekim ljudima zaista sve što pomisle odmah ispada iz usta, bez ikakve kontrole.) Bilo kako bilo, ne razmišljajte dalje ni o tome šta je ta osoba rekla, ni kako ste vi odreagovali, a kako ste želeli da odreagujete. Ne dozvolite da tim događajem pokvarite sebi raspoloženje jer postoji mnogo lepših misli. Obratite pažnju na cveće oko vas, ili na lepu odeću prolaznika, ili mislite na ukusnu šniclu koju planirate da napravite kad dođete kući, ili na zanimljivu knjigu koju čitate pred spavanje. Svaki put kad prekinete vaš obrazac razmišljanja, vi mu uskraćujete gorivo i svaki sledeći put će se javiti sa sve slabijom jačinom.

Ne postoji nijedan roditeljski postupak za koji se neće neko naći da kaže da je loš i štetan po dete. Verujte u sopstvenu procenu i sposobnosti. I lekari ponekad govore stvari za koje vam vaša intuicija vrišti da ne slušate i koje ste zato dužni da preispitate, a kako neće tek neki slučajni prolaznik. Edukujte se, čitajte, razmišljajte, i verujte svojoj proceni. Takođe, ne možete i ne treba da izbegnete baš svaku grešku. Kad pogrešite, ispravljajte je i učite iz nje.

Share.

About Author

Comments are closed.