Skolioza Kod Dece Uzrasta od 1. do 6-7. Godine – i Prikaz Vežbi

0

Pravilno držanje tela važno je stvarati u ranom uzrastu od kada dete prohoda i nastaviti sa njegovim praćenjem kroz dalji rast i razvoj deteta. Jedan od čestih deformiteta je skolioza.

Skolioza je bočna iskrivljenost jednog dela kičme ili cele kičme. Dele se na dve velike grupe funkcionalne ili strukturalne.

Roditelji su ti koji svako i diskretno odstupanje u razvojnoj fazi, na vreme, treba da rešavaju, kako bi njihovo dete u funkcionalnom smislu moglo da odgovori novim razvojnim zahtevima a da se izbegne razvoj deformiteta kičmenog stuba.

Funkcionalna skolioza nestaje pri antefleksiji trupa (naginjanju napred), dok se strukturalna skolioza ne ispravlja u tom položaju. Funkcionalne ili labave skolioze nastaju usled lošeg držanja, kao i kompenzatorno usled poremećenih statičkih odnosa, neuroloških i mišićnih poremećaja (prividno ili pravo skraćenje noge, deformitet kuka, spazam paravertebralne muskulature, kontrakture kuka i kolena).

Strukturalne skolioze su uvek praćene koštanim poremećajima i rotacijom kičmenih pršljenova. Pored bočne iskrivljenosti može postojati lordoza ili kifoza. Kao posledica rotacije pršljenova javlja se gibus (grba). Postoji veći broj podela strukturalnih skolioza.

Klinički pregled pruža informacije o krivini kičmenog stuba, nižem položaju ramena na strani konkaviteta – tzv pad ramena na jednoj strani, denivelaciji lopatica, asimetriji Lorencovih trouglova (linija-trouglovi stasa), asimetrija kukova i donjih ekstremiteta, viši položaj jedne ilijačne kosti, hipotrofija mišića na konkavnoj strani, deformitet grudnog koša.

Čest deformitet kičme je skolioza, važno je uočiti je što ranije kod dece.

Prvi kritičan period razvoja deteta, koji dovodi do poremećaja ravnoteže i nastanka skolioza je u prvoj godini kada se dete uspravlja a mišićno-ligamentarni aparat nije spreman za ovu funkciju. Ovo je jedan od glavnih razloga zašto se roditelji beba upućuju da isključivo prate motorni razvoj bebe, da ne žure u postavljanju bebe u sedeći ili stojeći položaj.

Kod male dece tonus ne postoji i stav se obezbeđuje mišićnim kontrakcijama. Usled brzog zamora mišića deca traže prinudne položaje, na primer bočno naginjanje, ležanje na stolu, oslonac na lakat pri sedenju… Moramo razumeti osnovne fiziološke obrasce motornog razvoja kod dece kako bi smo pre svega pravilnom prevencijom reagovali u nastanku skolioza.

Prevencija nastanka skolioza i kifoza je pre svega dovoljno fizičke aktivnosti, korekcija lošeg stava, rano otkivanje deformiteta i promena mišićnog tkiva (skraćeni mišići, spazam, slabi mišići…) Prognoza je dobra kod spore progresije skolioze.

Važno je blagovremeno uočiti problem i reagovati!

Lečenje skolioze zavisi od stepena deformiteta. Konzervativni tip lečenja se primenjuje pre koštane zrelosti ukoliko je krivina skolioze do 20 stepeni. Ovaj vid lečenja obuhvata kineziterapiju, termoterapiju, elektroterapiju, hidroterapiju. Ortopedsko lečenje se primenjuje kod skolioze sa krivinom od 20 do 40 stepeni i podrazumeva primenu ortoza, midera i fizikalne terapije. Kod skolioze gde je krivina veća od 45 stepeni neophodno je hirurško lečenje. Jako je bitno da se postojanje skolioze uoči što ranije.

Postoji nekoliko faza kroz koje se prati postojanje mogućeg deformiteta, počinje pregledom pedijatra u porodilištu, zatim redovnim sistematskim pregledom deteta u trećoj godini života; pregled pred polazak u školu a nakon toga redovni školski sistematski pregledi.

Cilj konzervativnog lečenja jeste da zaustavi dalju progresiju deformiteta, da koriguje skoliotičnu krivinu u najvećoj mogućoj meri, da ne dozvoli da ugao krivine bude veći od 40-50 stepeni na kraju koštanog rasta, da se izbegne operativno lečenje ukoliko je to moguće.

Skolioze nose sa sobom brojne komplikacije kao što su estetski problem, narušena postura i funkcija lokomotornog aparata, smanjenje vitalnog kapaciteta pluća i opterećenje srca, bol u leđima, poremećaji opšteg stanja… Mišićni disbalans nastaje kao posledice skraćenih struktura na konkavnoj stani kičme i izduženost na konveksnoj strani. Bilo da se radi o minimalnom stepenu skolioze ili ne, neophodno je da se dete prati od stane pedijatra, roditelja, medicinske sestre, vaspitača, kao i specijalističkog dela tima koga čine fizijatar, fizioterapeut, ortoped, ortotičar i psiholog.

Vežbe za skoliozu, kao i za sve ostale deformitete, rade se samostalno ali uz povremeno praćenje od strane fizioterapeuta i kontrola fizijatra. Koliko često će dete raditi samo a koliko sa terapeutom zavisi od više faktora (stepena skolioze, brzine lečenja, uzrasta deteta, motivisanosti i spremnosti da se dete leči jer tretmani znaju da traju dug vremenski period).

Opšti kineziterapijski program obuhvata vežbe oblikovanja i  zagrevanja, kao uvodne vežbe; zatim vežbe istezanja i disanja, jačanja trbušne muskulature, jačanje mišića fleksora i ekstenzora trupa, trakcija kičmenog stuba, bočne fleksije trupa. Sve više je popularna Šrot metoda koja daje dobre rezultate i zasniva se na korišćenju trodimenzionalnih pokreta i oblikovanja grudnog koša.

U daljem tekstu će biti opisano par osnovnih vežbi ali je neophodno da se naglasi da je svako dete individua za sebe i da ovo nije obrazac po kome se rade vežbe. Fiziologija terapijskog pokreta podrazumeva pravilan izbor pokreta po vrsti, amplitudi i opterećenju, odnosno doziranim pokretom kojim pokušava ostvariti određeni terapeutski efekat. S toga svako dete ima tačno određen plan vežbi, nikako šablonske vežbe.

Ove vežbe su samo primer nekih osnovnih vežbi, i dobre su ali nikako dovoljne za lečenje skolioze!

vežba 1

Vežba br 1: Dete leži na stomaku, oslanja se rukma na karlicu. Snažnim istezanjem kičme, sa licem prema podlozi, povlači rameni pojas na dole.

 

 

vežba 2

Vežba br 2: Dete leži na stomaku leva (desna) ruka je iznad glave opružena, a desna (leva) pored tela. Dete treba da diže glavu i rameni pojas zajedno sa rukama uz što jače istezanje kičmenog stuba.

 

vežba 3

Vežba br 3: Četvoronožni položaj sedeći – bokovi na potkolenicama , leva (desna) ruka opružena a desna (leva) oslonjena podlakticom o podlogu. Cilj je da se podiže grudni koš sa opruženom levom (desnom) rukom, dok desna (leva) ruka ostaje na podlozi.

 

 

vežba 4

Vežba br 4: Dete zauzima četvoronožni položaj i levu ruku (desnu) savija u laktu i šakom dodiruje desno (levo) rame preko glave.

 

 

 

 

Udah

Vežba broj 5: Vežba je poznata kao vežba “mačka”. Dete zauzima četvornožni položaj, ruke i natkolenice pod pravim uglom u odnosu na podlogu. Pri udahu dete glavu podiže ka gore a karlicu i trup spušta ka dole. Pri izdahu glavu spušta ka dole ka grudnom košu, trup podiže ka gore.

 

 

 

Udah i izdah

5 (2)

 

 

 

 

 

 

 

 


vežba 6

Vežba broj 6: Dete stoji pravo uz zid, ruke su ispružene iznad glave i prstići šake ukršteni. Karlica ostaje pravo uz zid, bez bočnog naginjanja, dok dete flektira trup u desno (levo).

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ukoliko je desnostrana skolioza vežbe se izvode na desnu stranu, odnosno na levu ukoliko je levostarana skolioza.

Skolioza Kod Dece uzrasta od 1. do 7. Godine (2)

Bavljenje plivanjem, sportićima prilagođenim uzrastu deteta i dovoljan boravak napolju, blagotvorni su za pravilan motorni razvoj dece i sticanje kvalitetne mišićne skrukture. Od najranijeg uzrasta deteta, opominjite dete da usvoji pravilnu prosturu- držanje tela dok stoji ili sedi!

Share.

About Author

Comments are closed.