Šta je Celijakija, Kako da Posumnjamo na Celijačnu Bolest i Kako se Leči? – Trudnoća i Zdravlje

0

Ako imate i najmanju  sumnju  da vaše dete ima celijakiju, javite se  dečijem gastroenterologu. Celijakija se ne može izlečiti ali se može odlično kontrolisati.

Vaše dete bez problema može živeti i rasti srećno, veselo i zadovoljno i na bezglutenskoj ishrani.
Procenjuje da jedna od sto osoba pati od ove bolesti,  da je samo 24 procenta njih  zapravo dijagnostikovano, a u proseku je potrebno 13 godina da se ustanovi dijagnoza.

Celijačna bolest je hronično zapaljensko oboljenje tankog creva koje karakteriše malapsorpcija (nedovoljna apsorpcija hranjivih materija usled poremećaja  varenja, apsorpcije ili transporta) nakon  što se gluten unese hranom, kod genetski predodređenih osoba.

Posmatrano sa patogenetskog aspekta, ona je u svojoj suštini autoimuno oboljenje u kome je gluten pokretač autoimunog procesa.
Holandski pedijatar Dike 1950.godine, dokazuje da gluten iz pšeničnog brašna odgovoran za nastanak bolesti. Takođe primećuje da vraćanje glutena u ishranu dovodi do pojave istih simptoma.
1c
Kako posumnjati na celijačnu bolest kod dece?
Tipičnu kliničku sliku karakterišu gastrointestinalni simptomi: obilne stolice, slabo napredovanje, nadut trbuh, hipotonija mišića i često izmenjeno stanje detetaStarija deca i adolescenti češće imaju atipične simptome koji nisu vezani samo za digestivni sistem: nizak rast, refrakternu sideropenijsku anemiju, kasni pubertet, konvulzije sa cerebralnim kalcifikacijama, perifernu neuropatiju, oštećenje zubne gleđi a sve češće u kliničkoj praksi srećemo i dobro uhranjenu decu sa tegobama koje se manifestuju kao tvrde, neredovne stolice.

Celijakija se često javlja udružena sa drugim autoimunim bolestima, kao što su autoimuni tireoiditis i dijabetes mellitus. Glavobolje, promene u ponašanju, nervoza, depresija kao i   neplodnost takođe se dovode u vezu sa ovom bolešću.
2c
Šta ako posumnjamo na celijačnu bolest?
Kada posumnjamo na celijačnu bolest prvi korak je da se javimo našem gastroenterologu koji će odrediti nivo specifičnih  antitela u krvi koja su u vezi sa ovom bolešću. Ukoliko su ova antitela povišena neophodno je sprovesti genetska ispitivanja, a poslednji korak na koji se može odlučiti vaš gastroenterolog, ukoliko proceni da je to neophodno, ezofagogastroduodenoskopija sa biopsijom tankog creva. Mikroskopska slika ‘zbrisane’ sluzokože tankog creva karakteriše ovu bolest.

Lečenje

Lečenje podrazumeva potpuno i doživotno izbacivanje pšenice, ječma, ovsa i raži iz ishrane, u bilo kom obliku. Ne smeju se uzimati hleb, testo (paste), keks, pite, pice, kao i hrana u kojoj mogu da se, skriveni, nađu sastojci koji sadrže gluten: slatkiši, sladoled, pivo, mesne prerađevine, instant kafa, kečap, senf, industrijske supe. Poželjno je da se koristi hrana na kojoj je jasno deklarisano da ne sadrži gluten.

Takođe se može desiti da osobe sa celijakijom imaju i nepodnošenje peptide kravljeg mleka, zato će vaš lekar  proceniti da li je potrebna i ishrana bez mleka i mlečnih proizvoda i koliko dugo.

Vrlo često se dešava da roditelji povremeno slučajno  daju detetu namirnicu koja sadrži manju količinu glutena ili adolescenti požele da probaju nešto što nije bezglutenska namirnica. Manja količina glutena je nešto što mi gastroenterolozi ne preporučujemo, ali tolerišemo.

Često i dugotrajno kršenje dijete dovodi do ponovnog oštećenja sluznice tankog creva i do manifestne bolesti.
3c
Upražnjavanje bezglutenske ishrane je znatno poraslo u poslednje tri decenije. Međutim, medicinske preporuke za bezglutensku ishranu su i dalje rezervisanje za pacijenate kod kojih je dokazana celijačna bolest, kod pacijenata sa ne-celijačnom glutenskom senzitivnošću kao i kod pacijenata sa iritabilnim kolonom (IBS). Još nema dovoljno studija koje bi dokazale benefite kao i negativne efekte primene bezglutenske ishrane kod zdravih ljudi.

Share.

About Author

Comments are closed.