Šta su to alergijski rizici? – Ishrana Odojčeta Kod Koga Postoji Rizik za Razvoj Alergije – Trudnoća i Zdravlje

0

U slučajevima kada se beba ne hrani majčinim mlekom već adaptiranom formulom, i kada postoje alergijski rizici, veoma je važan izbor adaptirane formule.

Značaj genetske predispozicije

Alergijska stanja javljaju se  znatno češće kod dece čiji su roditelji atopičari (osobe sklone alergijama na hranu, ali i na alergene koji se udišu /polen, kućna prašina i sl./, boluju, ili su bolovali od alergijske astme i/ili atopijskog dermatitisa/ekcema/ ), uvek postoji dilema u vezi sa tim kojim mlekom takvo odojče treba da se hrani da bi se  smanjio rizik za razvoj napred navedenih stanja za koja kod njih postoji  genetska predispozicija.

Najčešći alergeni hrane su jaja, orašasti plodovi (kikiriki, orah, lešnik, badem i sl.) mleko, riba soja i pšenično brašno.

Znamo da je mleko  u prvim mesecima života (4-5 meseci) jedina hrana odojčeta. Zato je za optimalan rast i razvoj deteta čiji su jedan ili oba roditelja atopičari (kao i za njegovo zdravstveno stanje u prvim mesecima, ali i u kasnijem životu) izuzetno važno kojim će se mlekom ono hraniti.

Pedijatar gastroenterolog ukazuje koji su alergijski rizici kod odojčeta  i koje adaptirane formule u takvim slučajevima birati ukoliko se ne hrani majčinim mlekom.

Koje adaptirane formule su optimalni izbor?

Kao i u svakoj drugoj prilici, i u ovoj je idealan izbor, naravno, majčino mleko.

Nažalost, ima situacija kada majka iz nekog razloga nije u stanju da doji, pa se onda, kao najbolja alternativa za odojče, uvek preporučuje adaptirana mlečna formula. Pošto njih ima više tipova, treba znati da su za ovakvu decu uvek najbolje hipoalergene adaptirane formule, u kojima su proteini delimično  hidrolizovani (razloženi na manje delove), pa nisu u stanju da se u organizmu deteta ponašaju kao alergeni, odnosno supstance koje mogu da izazovu alergijske reakcije.

Sa hipoalergenom  adaptiranom formulom, se nastavlja u ishrani beba i kasnije, od 6 do 12 meseci, znači i u periodu kada se već uvodi i nemlečna hrana.

Pedijatar gastroenterolog ukazuje koji su alergijski rizici kod odojčeta  i koje adaptirane formule u takvim slučajevima birati ukoliko se ne hrani majčinim mlekom.

Uvodjenje nemlečne hrane 

Ono što takođe treba imati na umu da bi se smanjio rizik za razvoj alergija to je da u ishranu odojčeta ne treba prerano uvesti nemlečne namirnice.

Kada sluzokoža tankog creva još uvek nije dovoljno „zrela“, onda se u cirkulaciji pojavljuju i krupniji molekuli hrane, koji imaju „kapacitet“ da dovedu do stvaranja IgE antitela i ćelija čijim posredovanjem dolazi do nastanka alergijskih reakcija.

Prema rezultatima najnovijih istraživanja u vezi s tim problemom, smatra se da je bezbedan uzrast za započinjanje nemlečne ishrane peti mesec života deteta.

Pedijatar gastroenterolog ukazuje koji su alergijski rizici kod odojčeta  i koje adaptirane formule u takvim slučajevima birati ukoliko se ne hrani majčinim mlekom.

Kod prevremeno rođene dece ovo, u dogovoru sa pedijatrom, treba učiniti nešto kasnije ( u zavisnosti od toga koliko su se rodila pre termina)  jer ona nisu u potpunosti „dovršila“ svoj intrauterini razvoj, pa im, shodno tome, i sluznica tankog creva  kasnije „sazreva“.

Share.

About Author

Comments are closed.