Šta Ume Beba u Prvom a Šta u Trećem Mesecu Života i Šta Raditi sa Bebom

0

ŠTA UME NOVORODJENČE U PRVIM DANIMA ŽIVOTA?

Osnovni položaj terminskog deteta koje leži na leđima je semifleksioni, odnosno polusavijenih ekstremiteta. U položaju potrbuške, nožice su zgrčene, tako da su kolena manje-više podvučena pod trbuh (guza je podignuta), a beba može da pravi pokrete puzanja (primitivno puzanje). U tom položaju, dete može bez teškoća da okrene glavu desno i levo, kako bi oslobodilo disajne puteve.

Budno novorođenče je aktivno i reaguje na spoljne draži pokretima vrata i ekstremiteta – u vidu naizmeničnog savijanja i opružanja, na način koji je opisan u literaturi kao «masa pokreta». Oni su promenljivi po intenzitetu i obimu: pojedini su spori, dok su drugi nagli i brzi. Voljni i svrsishodni pokreti ne mogu da se očekuju kod novorođenčeta.

Neposredno nakon rođenja, kod deteta, naročito prevremeno rođenog, može se zapaziti podrhtavanje ekstremiteta ili brade – tremor. Prvih dana se to neretko viđa i kod zrelih beba, tokom plača ili prilikom presvlačenja ako je bebi hladno, i najčešće predstavlja normalnu pojavu. Kad mama uhvati bebu za ručicu ili nožicu koja podrhtava tremor će prestati.

Tremor može biti uzrokovan i prenadraženošću nervnog sistema ili prolaznim poremečajima metabolizma (snižen nivo šećera ili kalcijuma), pa treba konsultovati lekara ako je izražen (tremor celih ekstremiteta), duže traje ili se pojačava.

sta-ume-beba-u-prvom-a-sta-u-trecem-mesecu-zivota-i-sta-raditi-sa-bebom-clanak-1

Primitivni refleksi

Kod novorođenčeta može da se izazove niz takozvanih primitivnih refleksa i automatskih reakcija, koje su tipične za novorođenački i rani dojenački uzrast. Ovi refleksi se javljaju po tačno određenom redosledu, počevši od 10. nedelje trudnoće. Gube se, takođe, određenim redom, do kraja prve godine života i odraz su nezrelosti nervnog sistema.

Roditelje često zadivi što njihova beba ume da “korača” a nekada im izvođenje Moro refleksa  deluje suviše grubo. Uz posmatranje položaja i pokretljivosti i procenu tonusa i plača, njihovo izvođenje je važan deo neurološkog pregleda novorođenčeta.

  • Refleks traženja usnama(«rooting»): na dodir ugla usana, dete okreće glavu na tu stranu i pokušava ustima da dohvati predmet (tako nalazi bradavicu dojke kada mu se ona samo prisloni uz obraz).
  • Refleks sisanja je jedan od najstarijih (javlja se već sa 10 nedelja gestacije, a gubi sa četiri meseca života). Ako se bebi stavi bilo kakav predmet u usta, ona će da pravi pokrete sisanja.
  • Refleks hvatanja dlanom i tabanom: dodir dlana i tabana u predelu korena prstiju izaziva njihovo grčenje, u cilju hvatanja predmeta. Ovaj refleks na gornjim ekstremitetima nestaje između trećeg i četvrtog meseca, dok se na donjim održava do kraja prve godine života.
  • Pozitivna potporna reakcija se izvodi držanjem deteta ispod pazuha, u vertikalnom položaju, tako da ono tabanima dodiruje podlogu. Nastaje odupiranje o podlogu, sa ispruženim nogama, tako da dete nekoliko sekundi nosi veći deo svoje telesne mase.
  • Automatski hod se izaziva naginjanjem deteta, koje je u vertikalnom položaju – malo napred, pri čemu ono tabanima dodiruje podlogu. Tada će napraviti nekoliko automatskih koraka, kao da hoda.
  • Preskok: ako dete «naiđe na prepreku» (dodirne gornjim delom stopala ivicu stola), ono će da je preskoči.
  • Moro refleks je najkompleksniji, ali jedan od najvažnijih. Nastaje kada se detetu iznenada izmakne podloga, ili prilikom intenzivnih svetlosnih ili zvučnih nadražaja: u prvoj fazi, dete raširi ruke i prste na njima, a u drugoj pravi suprotne pokrete, poput zagrljaja. Može da se zapazi i ispružanje nogu. Kod nezrelije dece, kao i kod neuroloških poremećaja, ovaj refleks je nekompletan, a u slučaju slabosti jedne strane ili samo jednog ekstremiteta – asimetričan. Zaostajanje jedne ruke u prvim danima života najčešće je posledica porođajnih povreda – ključe kosti ili nerava brahijalnog pleksusa.

Izostanak primitivnih refleksa u vreme kada bi trebalo da su prisutni, ili postojanje posle roka kada bi morali da iščeznu – upućuje na poremećaj funkcije nervnog sistema.Tokom sazrevanja postepeno bivaju zamenjeni položajnim refleksima, kojima se postiže antigravitaciona stabilnost deteta, neophodna u procesu uspravljanja.

sta-ume-beba-u-prvom-a-sta-u-trecem-mesecu-zivota-i-sta-raditi-sa-bebom-clanak-2

ŠTA UME BEBA SA MESEC DANA

  • ležeći na stomaku kratko odiže glavu od podloge
  • podiže obe ruke prema svojim ustima
  • maše rukama i nogama
  • reaguje na poznate glasove i zvukove
  • okreće glavu ka ruci koja joj miluje obraz
  • kratko posmatra predmete

Šta da radite sa bebom

  • dojite svoju bebu ukoliko ste u mogućnosti
  • mazite bebu što češće, milujte je i držite u naručju
  • gledajte bebu u oči, pričajte joj i pevajte
  • budite nežni i strpljivi
  • reagujte na bebin plač, ne bojte se da ćete je tako razmaziti
  • odvedite je na kontrolu i vakcinaciju sa navršenih mesec dana

Šta treba da vas zabrine

  • beba često plače bez vidljivog razloga
  • preterano je mirna, slabo reaguje na glasne zvuke ili svetlost
  • mlitava je
  • razdražljiva je ili previše čvrsta
  • glavu okreće uvek na istu stranu

sta-ume-beba-u-prvom-a-sta-u-trecem-mesecu-zivota-i-sta-raditi-sa-bebom-clanak-3

ŠTA UME BEBA SA TRI MESECA

  • u položaju potrbuške podiže glavu i rameni pojas oslanjajući se na podlaktice; noge su gotovo ispružene, potkolenice i stopala odignuti od podloge
  • pri povlačenju u sedeći položaj glava prati osovinu tela
  • u položaju na leđima lieži sigurno, igra se sa svojim rukicama, posmatra ih i stavlja u usta
  • hvata predmete sa četiri prsta, palac više nije savijen i priljubljen uz dlan
  • pruža ruke prema predmetima jarkih boja
  • pojavljuje se socijalni osmeh – beba se osmehuje svojim roditeljima

Šta da radite sa bebom

Pružajte svom detetu nežnost i pokazujte mu ljubav.

Budite svesni interesovanja koje vaše dete pokazuje i odgovorite na njih.

Hvalite vaše dete za pokušaje da nauči nove veštine

Gledajte bebu u oči i pričajte joj- pravo vreme je dok dojite bebu ili je hranite. Bebama je od rođenja potrebna igra, ona pomaže detetov rast i razvoj:

  • pravite različite grimase i imitrirajte bebine
  • trljajte nosem bebin nosić i ljubite je
  • pomerajte predmete jakih boja tako da beba može da ih vidi i dodirne
  • okačite slike ili predmete jakih boja tako da beba može da ih gleda dok je presvlačite
  • pričajte i pevajte bebi, imitirajte razne zvukove
  • odgovarajte na bebino gukanje

Igračke:  – zvečke, viseće igračke, lopte, slikovnice-vaše lice, glas

sta-ume-beba-u-prvom-a-sta-u-trecem-mesecu-zivota-i-sta-raditi-sa-bebom-clanak-4

NE ZABORAVITE! Dete uvek mora biti pod nadzorom odraslih! Materijali, hrana i igračke koje dajete detetu moraju biti bezbedni!

MAPE DEČJEG RAZVOJA – MILJOKAZI

Kako koristiti mape

  • Pokazuju koje aktivnosti i koja postignuća možemo očekivati u određenom uzrastu – horizontalno/šta može dete određenog uzrasta u raznim oblastima razvoja i vertikalno/kakav napredak se tokom rasta deteta očekuje u svakoj oblasti razvoja
  • Kao orijentacionu osnovu za organizovanje aktivnosti dece – koje igračke koristiti u kom uzrastu, šta dete određenog uzrasta ne može, šta će mu biti preteško
  • Uvek imati u vidu da je svaka beba jedinstvena i nikada ne pokušavati da se dete „utera u normu“

RAZVOJNE MAPE NIKADA NE TREBA KORISTITI ZA UTVRĐIVANJE NORMALNOSTI RAZVOJA POJEDINAČNOG DETETA – TO JE POSAO ZA STRUČNJAKE.

Za roditelje ja važno da nauče na koji način da postupaju sa detetom određenog uzrasta, kako da mu se obraćaju, kako da sa njim/njom komuniciraju, koje igračke su prikladne. Važno je, takođe, da poznaju neke važne znake koji upozoravaju da je potrebna konsultacija lekara, ostalo je profesionalcima.

Share.

About Author

Comments are closed.