Beba od 1. do 3. Meseca i Šta Raditi sa Bebom

0

Šta ume novorođenče u prvim danima života?

Osnovni položaj terminskog deteta koje leži na leđima je semifleksioni, odnosno polusavijenih ekstremiteta. U položaju potrbuške, nožice su zgrčene, tako da su kolena manje-više podvučena pod trbuh (guza je podignuta), a beba može da pravi pokrete puzanja (primitivno puzanje). U tom položaju, dete može bez teškoća da okrene glavu desno i levo, kako bi oslobodilo disajne puteve.

šta ume beba od prvog do trećeg meseca života i šta raditi sa bebom (1)

Budno novorođenče je aktivno i reaguje na spoljne draži pokretima vrata i ekstremiteta – u vidu naizmeničnog savijanja i opružanja, na način koji je opisan u literaturi kao «masa pokreta». Oni su promenljivi po intenzitetu i obimu: pojedini su spori, dok su drugi nagli i brzi. Voljni i svrsishodni pokreti ne mogu da se očekuju kod novorođenčeta.

Neposredno nakon rođenja, kod deteta, naročito prevremeno rođenog, može se zapaziti podrhtavanje ekstremiteta ili brade – tremor. Prvih dana se to neretko viđa i kod zrelih beba, tokom plača ili prilikom presvlačenja ako je bebi hladno, i najčešće predstavlja normalnu pojavu. Kad mama uhvati bebu za ručicu ili nožicu koja podrhtava tremor će prestati.

Tremor može biti uzrokovan i prenadraženošću nervnog sistema ili prolaznim poremečajima metabolizma (snižen nivo šećera ili kalcijuma), pa treba konsultovati lekara ako je izražen (tremor celih ekstremiteta), duže traje ili se pojačava.

Mother changing the diaper of her baby at home

Mother changing the diaper of her baby at home

 

Primitivni refleksi

Kod novorođenčeta može da se izazove niz takozvanih primitivnih refleksa i automatskih reakcija, koje su tipične za novorođenački i rani dojenački uzrast. Ovi refleksi se javljaju po tačno određenom redosledu, počevši od 10. nedelje trudnoće. Gube se, takođe, određenim redom, do kraja prve godine života i odraz su nezrelosti nervnog sistema.

Roditelje često zadivi što njihova beba ume da “korača” a nekada im izvođenje Moro refleksa  deluje suviše grubo. Uz posmatranje položaja i pokretljivosti i procenu tonusa i plača, njihovo izvođenje je važan deo neurološkog pregleda novorođenčeta.

  • Refleks traženja usnama(«rooting»): na dodir ugla usana, dete okreće glavu na tu stranu i pokušava ustima da dohvati predmet (tako nalazi bradavicu dojke kada mu se ona samo prisloni uz obraz).
  • Refleks sisanja je jedan od najstarijih (javlja se već sa 10 nedelja gestacije, a gubi sa četiri meseca života). Ako se bebi stavi bilo kakav predmet u usta, ona će da pravi pokrete sisanja.
  • Refleks hvatanja dlanom i tabanom: dodir dlana i tabana u predelu korena prstiju izaziva njihovo grčenje, u cilju hvatanja predmeta. Ovaj refleks na gornjim ekstremitetima nestaje između trećeg i četvrtog meseca, dok se na donjim održava do kraja prve godine života.
  • Pozitivna potporna reakcija se izvodi držanjem deteta ispod pazuha, u vertikalnom položaju, tako da ono tabanima dodiruje podlogu. Nastaje odupiranje o podlogu, sa ispruženim nogama, tako da dete nekoliko sekundi nosi veći deo svoje telesne mase.
  • Automatski hod se izaziva naginjanjem deteta, koje je u vertikalnom položaju – malo napred, pri čemu ono tabanima dodiruje podlogu. Tada će napraviti nekoliko automatskih koraka, kao da hoda.
  • Preskok: ako dete «naiđe na prepreku» (dodirne gornjim delom stopala ivicu stola), ono će da je preskoči.
  • Moro refleks je najkompleksniji, ali jedan od najvažnijih. Nastaje kada se detetu iznenada izmakne podloga, ili prilikom intenzivnih svetlosnih ili zvučnih nadražaja: u prvoj fazi, dete raširi ruke i prste na njima, a u drugoj pravi suprotne pokrete, poput zagrljaja. Može da se zapazi i ispružanje nogu. Kod nezrelije dece, kao i kod neuroloških poremećaja, ovaj refleks je nekompletan, a u slučaju slabosti jedne strane ili samo jednog ekstremiteta – asimetričan. Zaostajanje jedne ruke u prvim danima života najčešće je posledica porođajnih povreda – ključe kosti ili nerava brahijalnog pleksusa.

Izostanak primitivnih refleksa u vreme kada bi trebalo da su prisutni, ili postojanje posle roka kada bi morali da iščeznu – upućuje na poremećaj funkcije nervnog sistema.Tokom sazrevanja postepeno bivaju zamenjeni položajnim refleksima, kojima se postiže antigravitaciona stabilnost deteta, neophodna u procesu uspravljanja.

 

ŠTA UME BEBA SA MESEC DANA

  • ležeći na stomaku kratko odiže glavu od podloge
  • podiže obe ruke prema svojim ustima
  • maše rukama i nogama
  • reaguje na poznate glasove i zvukove
  • okreće glavu ka ruci koja joj miluje obraz
  • kratko posmatra predmete

Šta da radite sa bebom

  • dojite svoju bebu ukoliko ste u mogućnosti
  • mazite bebu što češće, milujte je i držite u naručju
  • gledajte bebu u oči, pričajte joj i pevajte
  • budite nežni i strpljivi
  • reagujte na bebin plač, ne bojte se da ćete je tako razmaziti
  • odvedite je na kontrolu i vakcinaciju sa navršenih mesec dana

Šta treba da vas zabrine

  • beba često plače bez vidljivog razloga
  • preterano je mirna, slabo reaguje na glasne zvuke ili svetlost
  • mlitava je
  • razdražljiva je ili previše čvrsta
  • glavu okreće uvek na istu stranu

kako ublažiti posledice epiziotomije (4)

 

ŠTA UME BEBA SA TRI MESECA

  • u položaju potrbuške podiže glavu i rameni pojas oslanjajući se na podlaktice; noge su gotovo ispružene, potkolenice i stopala odignuti od podloge
  • pri povlačenju u sedeći položaj glava prati osovinu tela
  • u položaju na leđima lieži sigurno, igra se sa svojim rukicama, posmatra ih i stavlja u usta
  • hvata predmete sa četiri prsta, palac više nije savijen i priljubljen uz dlan
  • pruža ruke prema predmetima jarkih boja
  • pojavljuje se socijalni osmeh – beba se osmehuje svojim roditeljima

Šta da radite sa bebom

Pružajte svom detetu nežnost i pokazujte mu ljubav.

Budite svesni interesovanja koje vaše dete pokazuje i odgovorite na njih. Hvalite vaše dete za pokušaje da nauči nove veštine

Gledajte bebu u oči i pričajte joj- pravo vreme je dok dojite bebu ili je hranite. Bebama je od rođenja potrebna igra, ona pomaže detetov rast i razvoj:

šta ume beba od prvog do trećeg meseca života i šta raditi sa bebom (3)

  • pravite različite grimase i imitrirajte bebine
  • trljajte nosem bebin nosić i ljubite je
  • pomerajte predmete jakih boja tako da beba može da ih vidi i dodirne
  • okačite slike ili predmete jakih boja tako da beba može da ih gleda dok je presvlačite
  • pričajte i pevajte bebi, imitirajte razne zvukove
  • odgovarajte na bebino gukanje

Igračke:  – zvečke, viseće igračke, lopte, slikovnice-vaše lice, glas

 

NE ZABORAVITE! Dete uvek mora biti pod nadzorom odraslih! Materijali, hrana i igračke koje dajete detetu moraju biti bezbedni!

MAPE DEČJEG RAZVOJA – MILJOKAZI

Kako koristiti mape

  • Pokazuju koje aktivnosti i koja postignuća možemo očekivati u određenom uzrastu – horizontalno/šta može dete određenog uzrasta u raznim oblastima razvoja i vertikalno/kakav napredak se tokom rasta deteta očekuje u svakoj oblasti razvoja
  • Kao orijentacionu osnovu za organizovanje aktivnosti dece – koje igračke koristiti u kom uzrastu, šta dete određenog uzrasta ne može, šta će mu biti preteško
  • Uvek imati u vidu da je svaka beba jedinstvena i nikada ne pokušavati da se dete „utera u normu“

RAZVOJNE MAPE NIKADA NE TREBA KORISTITI ZA UTVRĐIVANJE NORMALNOSTI RAZVOJA POJEDINAČNOG DETETA – TO JE POSAO ZA STRUČNJAKE.

Za roditelje ja važno da nauče na koji način da postupaju sa detetom određenog uzrasta, kako da mu se obraćaju, kako da sa njim/njom komuniciraju, koje igračke su prikladne. Važno je, takođe, da poznaju neke važne znake koji upozoravaju da je potrebna konsultacija lekara, ostalo je profesionalcima.

Share.

About Author

Comments are closed.