Ukusi Majčinog Mleka – Trudnoća i Zdravlje

0

Da li beba koja sisa može da oseti šta je majka  ručala? Da, to se zaista dešava! To čak može da utiče na afinitet prema određenoj hrani kasnije u životu, kaže Gven Dewar, stručnjak iz oblasti evolutivne antropologije i komparativne psihologije, autor sajta Parenting science.

Majka je pojela začinjeni obrok i podojija svoju bebu sat kasnije. Da li će ukusi hrane naći svoj put do majčinog mleka? Da li će beba osetiti ukus belog luka, kokosa ili đumbira? Sve je više dokaza da hrana koju majka jede može da utiče na ukus mleka i ovo je oblast koja se intenzivno ispituje i o kojoj se govori na svetskim kongresima posvećenim ishrani dece.

Beba ne samo što oseća ukus mleka, već na njega i reaguje. U jednom ispitivanju nakon što su majke popile tablete belog luka, njihova deca sisala su znatno duže nego deca majki čije mleko nije bilo „začinjeno“ belim lukom. U majčinom mleku dokazane su arome vanile, mentola, kima, banane… Neki ukusi stižu do mleka već nakon jednog sata, neki nakon 2-3 sata, a količina se razlikuje od majke do majke.

1

Majke treba da imaju u vidu da se  na isti način prenose ukusi i mirisi duvana i alkohola, koji bebi nikako ne prijaju!

Da li beba pamti ukuse majčinog mleka i da li to utiče na prihvatanje nemlečne hrane?

Nema još odgovora na pitanje da li će dete radije prihvatati hranu čiji je ukus osetilo u majčinom mleku, da li je važno koliko je tada bilo staro i koliko često je majka jela određenu hranu.

Ono što sigurno znamo je da beba počinje da uči ukuse hrane mnogo pre nego što počne da jede čvrstu hranu. Slično je i sa plodovom vodom: sve je više dokaza da se ukusi i mirisi majčine hrane mogu naći i u plodovoj vodi; fetus oseća ukus i miris, guta plodovu vodu, pa se tako sreće sa različitim ukusima i mirisima još pre rođenja (prenatalno učenje).

Takođe se zna da dojena deca lakše prihvataju nove ukuse i različite namirnice kada počne uvođenje nemlečne hrane i veća je verovatnoća da će kasnije imati raznovrsni jelovnik. Ova deca su takođe ređe izbirljiva (nekoliko vrsta hrane) kasnije u životu. Dokazano je da što dete duže sisa, veća je verovatnoća da će kasnije rado jesti povrće.

Moguće je da su svi ovi dobri efekti na kasniju ishranu, a samim tim i na zdravlje, rezultat mogućnosti  da u majčinom mleku osete ukuse različite hrane; čini se da je ovo  još jedna od brojnih prednosati dojenja!

Zašto je ovo važno roditeljima?

Zna se da je zdrava ishrana jedan od stubova dobrog zdravlja, kako u detinjstvu tako i kasnije, tokom celog života. Uprkos tome, malo je nas koji se možemo pohvaliti da nam je svakodnevna ishrana uravnotežena i u skladu sa preporukama (dovoljno voća i povrća, riba, manje soli, šećera i proizvoda od belog brašna, sveže pripremljena hrana, što manje gotove tzv.procesirane hrane…).

2

 

 

 

 

 

 

 


U periodu planiranja trudnoće, tokom same trudnoće i perioda dojenja pravo je vreme da majka, kao i otac i drugi članovi porodice, poboljšaju svoju ishranu (i male promene dnevnog jelovnika mogu mnogo da doprinesu našem zdravlju). Izgleda da će to imati i dugoročne pozitivne efekte na ishranu deteta koje je majka dojila. U svemu ovome uloga tata je neprocenjiva i nezamenljiva!

Share.

About Author

Comments are closed.