Urinarne Infekcije u Trudnoći, u Periodu Nakon Porodjaja i Lekovi

0

Na osnovu statističkih podataka urinarne infekcije su najčešće bolesti u trudnoći.

Tome delom doprinosi uvećanje materice trudnoćom, jer nakon trećeg meseca trudnoće kada uvećana materica prelazi iz male karlice u stomak dolazi do anatomskih promena izmedju mokraćne bešike i mokraćne cevi (uretera).Mokraćna cev polazi iz mokraćne bešike i kratko ide do izvodnog otvora po pravoj liniji lako naniže, zbog uvećanja materice mokraćna cev ide ushodno i to čini da se mokraća zadržava u samoj mokraćnoj cevi i teže prazni.

Zbog zadržavanja mokraće u mokraćnoj cevi brže i lakše nastaje infekcija koja ako se na vreme na prepozna i adekvatno leči može dovesti do ushodne infekcije bubrega i težih komplikacija. Stoga je jako važno sve promene i simptome prijaviti svom lekaru i otići na pregled.

U okviru redovnih kontrolnih pregleda se laboratorijske analize koje obuhvataju i celokupan pregled urina, ako su nalazi uredni rade jednom u 4-6 nedelja.

Kada se konstatuje da postoji urinarna infekcije iz nalaza urina potrebno je uraditi urinokulturu, a terapija se može započeti i nakon davanja urina za analizu do čekanja nalaza, što je uglavnom 3-4 dana kako se ne bi izgubilo dragoceno vreme.Kada stigne nalaz urinokulture terapija se ako treba koriguje ili samo nastavi.Obavezno je nakon završene terapije posle 3-5 dana ponoviti analizu urinokulture u istoj laboratoriji ( uvek je pravilo da se sve kontrolne analize nakon terapije i radi poredjenja rade u istoj laboratoriji). Takodje kod trudnica koje u anamnezi imaju česte urinarne infekcije treba uz analizu celokupnog urina raditi i urinokulturu.

Najčeščće urinarne infekcije u trudnoći su izazvane bakterijom Escherihiom colli , koja se normalno nalazi u debelom crevu, i relatino se lako prenese ako postoji problem sa šuljevima, dijarejom ili zatvorom, a i seksualnim kontaktom, ili kod neadekvante higijene. Ova vrsta infekcije je dosta uporna i zato se mora raditi kontrola nakon terapije, najbolje dva puta da nalaz bude negativan.

Dosta česta je urinarna infekcija bakteriom Enterococcus, koja je isto normalan nalaz u debelom crevu a u urinarnom je znak infekcije. Nakon toga dolaze infekcije raznim sojevima Streptococcusa, Pseudomonasom i dr.

Lečenje urinarne infekcije se sprovodi na osnovu antibiograma koji se uvek radi kada se na urinokulturi izoluje da postoji infekcija.

U trudnoći se bezbedno primenjuju antibiotici iz penicilinske i cefalosporinske grupe kao što su svima poznati: Pentrexyl, Sinacilin, Cefalexin ( Palitrex), Panklav, i dr.

Mogu se kod osoba koje su alerginčne na penicilin ( a postoji unakrsna alergija i na cefalosporine), dati makrolidni antibiotici kao što je Eritromicin, Hemomycin i dr.

urinarne-infekcije-u-trudnoci-u-periodu-nakon-porodjaja-i-lekovi-clanak-1

U slučaju da je antibiogram pokazao da postoji rezistencija na ove lekove mogu se dati i uroantiseptici: Palin, Pipem, i dr. Kod težih oblika infekcije ( na antibiogramu piše koliki je broj izolovanih bakterija na 1ml urina) potrebno je dati i dva antibiotika iz različite grupe je da za drugim bez pravljenja pauze ( ne u isto vreme), ili uključiti ampuliranu terapiju ( inekcije).

Jako je važno napomenuti trudnicama da uporedo sa korišćenjem terapije treba unositi 2-3 lit tečnosti, bolje ne gazirane, prvenstveno blago mineralne vode i čaja za urinarne infekcije najbolje nezaslajdneog ili blago zasladjenog. Kada je izlečena urinarna infekcija i dalje treba uzimati dosta tečnosti i čajeva i za vreme koje kaže ginekolog ponoviti i nalaz urina i urinokulture.

Može se konstatovati da nema urinarne infekcije ali ima dosta peska u urinu i to može lakše dovesti do infekcije ako se ne leči. Potrebno je dosta tečnosti i čajeva unositi sve dok nalaz urina ne pokaže da više nema peska.

Vrlo retko ali od značaja treba reći da postoji takozvana “sterilnas piurija”, u prevodu veliči broj leukocita a urinokultura sterilna. Ako se takav nalaz ponovi ima razloga da se uradi bris uretre na:chlamidiu, mycoplasmu i ureaplasmu.

Ovo su specifične bakterije koje imaju i neke karakteristike virusa i običnom urinokulturom se ne mogu izolovati, mora se tražiti bris uretre na njih. Češće se nalaze u cervikalnom brisu i uzrok su steriliteta kod žena i muškaraca, u okviru ispitivanja steriliteta se obavezno radi ova analiza. U uretri se redje nalaze ali se teško dijagnostikuju a što se tiče lečenja osetljive su na tri grupe antibiotika od kojih dve mogu da se primenjuju u trudnoći. Kod lečenja ove vrste urinarne infekcije  nije dovoljno da samo jedan kontrolni nalaz bude negativan, već je potrebno još dva negativna nalaza u ne manjim razmacima od mesec dana da su negativna da bi se konstatovalo da je infekcija izlečena.

Naročito je zanačajno napomenuti da urinarne infekcije u trudnoći mogu biti praćene visokom termperaturom i preko 39 stepeni, jezom i drhtavicom. Takvu infekciju je potrebno lečiti u bolničkim uslovima parenteralnom terapijom ( čak i venskim davanjem antibiotika ) , i sve do stabilizacije analiza pratiti trudnicu.

Nije retka pojava ni kamena u urinarnom sistemu, princip lečenja je isti kao i van trudnoće.

urinarne-infekcije-u-trudnoci-u-periodu-nakon-porodjaja-i-lekovi-clanak-2

U prvih godinu dana posle porodjaja, dolazi do normalizacije anatomskih odnosa izmedju mokraćne bešike i morkaćne cevi, i samim tim šansa za nastanak urinarne infekcije je kao i pre trudnoće. Što se tiče upotrebe lekova kod urinarnih infekcija kod prodilja koje doje dete isti lekovi se mogu koristiti kao u trudnoći, sa dosta tečnosti i čajeva.

Iz gore navedenog možemo zaključiti koliki je značaj da se rano primete simptomi, prepozna i leči urinarna infekcija.

Share.

About Author

Comments are closed.