Vaš psiholog – Kad mama nije srećna, niko nije srećan

0

Vaspitavani smo da na zabavne stvari gledamo kao na nešto manje vredno u odnosu na rad, na primer. Zabavne stvari možemo da radimo tek kad prethodno uradimo sve ono što je “važno”. Možemo da se igramo napolju, tek kad završimo domaći, ako ostane vremena. Možemo da pojedemo slatkiš tek kad završimo sa povrćem. Učili su nas da je zabava nešto što se treba zaraditi, nešto što možemo sebi da priuštimo tek kad sve ostalo, bitnije, završimo.

Međutim, niko nam nije rekao da je zabava važnija od domaćeg, od povrća, od gotovo svega što smatramo važnim u životu. Raditi stvari koje nas ispunjavaju i čine srećnima (onako istinski, da se smejemo na sav glas) je najvažnije u životu. Ako nemamo istinske radosti, uskoro nam ništa drugo neće biti važno. Vrednost zabave nije u tome da njome potkrepljujemo poželjno ponašanje (“lepše ćeš se igrati kad sve završiš”), niti je ona nešto što se treba zaslužiti. Zabavljanje i igranje imaju vrednost same po sebi i za naše mentalno zdravlje važnije su od rada.

Mnogi ljudi veruju (tako su nas učili) da postoje situacije kada nije u redu dati sebi vremena za stvari koje nas čine srećnima. Ako se nekome dešava nešto loše, ako ima još mnogo stvari koje treba da se urade itd, prvo što smo skloni da žrtvujemo je svoje vreme za zabavu. Međutim, budući da je zabava važna jednako, ako ne i više, za naše zdravlje od osam sati sna i dobre hrane, odreći se stvari koje nas raduju jednako je smisleno kao odreći se hrane zato što ručak nije skuvan.

Da bismo ostali zdravi, moramo uvrstiti radosne aktivnosti u naše rokovnike.

Za svaku osobu to znači nešto drugo i tu ne postoji bolje ili gore. Nekome može da pričinjava veliku radost ono što bi drugoj osobi bilo dosadno. Ali ono što nije zabava su sledeće stvari: odlazak u krevet kada smo premoreni, igranje sa decom onda kada bismo radije bile same, osećaj olakšanja kada smo sve uradili na vreme i kako treba itd.

Sve su to prijatni trenuci, ali to je samo dobar osećaj koji imamo kada skinemo cipele koje su nas žuljale. To je osećaj olakšanja kada je problem rešen. Ovde govorio o onim aktivnostima koje vam pričinjavaju zadovoljstvo kad samo pomislite na njih.

Radost je od vitalnog značaja za naš život, važnija od zdrave hrane i prestanka pušenja.

Zato je važno da se setimo šta je ono što nas čini srećnima i da napravimo prostora, koliko god možemo, za neku takvu aktivnost za sebe u toku dana. Pre opranih sudova, urađenih domaćih, pojedenih povrća, dece odvedene na treninge, važno je da imamo na umu svoje sopstveno mentalno zdravlje. Deca neće zapamtiti opran tepih, ali će zapamtiti radosnu mamu.

Jedan stari trik kaže da ako vam je stan u neredu, a plašite se iznenadnih gostiju, ostavite usisivač odmah pored vrata. Ako gosti naiđu, recite im da ste se baš spremali da počnete sa čišćenjem stana.

Postoji jedna zanimljiva mentalna vežbica koju možemo da uradimo ako osećamo da preuzimamo previše zadataka na sebe i sebi ne ostavljamo nimalo prostora. Vežbu su osmislili psihoterapeuti Meri i Robert Gulding, a naveli su je u svojoj knjizi “Upravljanje brigama”

Glasi ovako:

Zamislite da sedite ispred jedne od onih ogromnih starih telefonskih central i radite prekovremeno na pravilnom priključivanju svih linija.

Vodite računa o svima.

Pomerajte ruke sve brže dok proveravate da li je sin pravilno priključen na učenje, ćerka na svoj brak, susedi na zalivanje travnjaka, crkvenjak na peglanje crkvenih odora.

Pomerajte ruke još brže,… kao da je sudbina kosmosa u vašim rukama.

Nastavite da priključujete linije i govorite naglas: “Ja sam odgovorna za tebe, da budem sigurna da radiš šta treba.”

Govorite to svakoj osobi, istovremeno radeći sve brže, sve dok ne budete spremni da dignete ruke.

Spremni?

Kažite toj ogromnoj telefonskoj centrali: “Dajem otkaz!”

i pustite da svi priključci padnu na pod.

Obiđite telefonsku centralu i dobro je pogledajte.

Uočite da nema žica koje vode do ljudi koje ste pokušavali da držite uključenim.

Sve žice leže razbacane po podu.

Vaša telefonska centrala je lažna.

Nijedna žica u stvari nije bila priključena ni na jednu liniju.

Samo ste zamišljali da ste direktno vezani za uspeh ili neuspeh drugih ljudi.

Šutnite nogom tu lažnu centralu i zamislite kako izlazite iz prostorije da se nikada više tamo ne vratite!

Share.

About Author

Comments are closed.