Vaš Psiholog – Nerealna očekivanja od prvog susreta sa bebom

0

Tokom trudnoće žena intenzivno zamišlja svoju bebu, kako izgleda, kako se ponaša, šta oseća i zamišlja kako će njen susret sa bebom izgledati. Taj trenutak je u filmovima uvek prikazan kao posebno magičan, beba je čista, rumena i lepa, majka vođena svojim instinktima nepogrešivo “iz utrobe” prepoznaje i oseća svoju bebu.

Mnoge majke kada nakon porođaja prvi put ugledaju svoju bebu ne osećaju neke posebno jake emocije. Neke žene taj osećaj opisuju „kao da su mi dali neko tuđe dete“. Za majke koje pre porođaja nisu imale romansirana očekivanja od prvog susreta sa bebom, ovakav svoj emotivni odgovor ne doživljavaju kao naročito problematičan. Međutim, mnoge majke, inficirane nerealnim, romantizovanim očekivanjima od prvog susreta majke i bebe, osećaju krivicu i stid zbog izostanka takvog odgovora.

Emocije prema bebi se javljaju postepeno. Potrebno je vreme da se majka navikne na izgled njene bebe (koji je uvek drugačiji od onoga kako ju je zamišljala tokom trudnoće).

Intenzivne emocije se pojavljuju brzo ukoliko se majka zabrine za bebu, ukoliko je bebi na primer potrebna neočekivana lekarska pomoć ili se desi neka slična nepredviđena situacija. Te situacije mogu brzo da povežu majku sa bebom.

Mnoge majke počnu da osećaju prave, jake emocije prema bebi tek kada beba počne da uzvraća osmeh ili pokaže neku drugu reakciju prepoznavanja.

Period bez preterano jakih emocija prema bebi može da potraje i nekoliko prvih meseci života deteta. Ovo je ponekad bolno za majku, koja veruje da bi trebalo da oseća neke snažnije emocije koje ne oseća. Ona tada ima osećanje krivice i stida i veruje kako sa njom nešto sigurno nije u redu kada se tako oseća.

Da je to sasvim normalno i da ničega problematičnog nema u nepostojanju intenzivnih emocija prema tek rođenoj bebi pokazuje primer mnogih očeva. Očevima je često potrebno mnogo više vremena da se zaista vežu za bebu, naročito ako se ne angažuju mnogo oko brige o detetu. Ne postoji ništa „instinktivno“ u odnosu prema bebi. Majke tu nisu nikakav izuzetak, samo je pritisak kulture na majke nerealan. Na očeve se ne vrši ta vrsta pritiska, pa su oni mnogo opušteniji. Mnoge očeve ćete čuti kako u šali pričaju o svom prvom susretu sa bebom, kako im je beba bila „ružna“, „nikakva“ i sl. Očevima kultura ne nameće pritisak da instinktivno osećaju nešto što zapravo nije biološki dato, dok se majkama nameće ta vrsta pritiska.

Share.

About Author

Comments are closed.