Vaš Psiholog – Strah od Trudnoće i Porođaja

0

Trudnoća i porođaj su oduvek bili teme koje su bile samo ženske. Žene su u tim razgovorima od davnih vremena bile saučesnice, one su tešile, ohrabrivale jedna drugu, savetovale i jedna drugoj odavale priznanja.

U tim razgovorima uvek je bilo mnogo priča o teškim i ponekad zastrašujućim iskustvima kroz koje su neke od njih prolazile. Te priče su se prepričavale, ponavljale i, kao i svako sećanje, menjale i dopunjavale novim detaljima. Pričama o majčinim porođajnim mukama su se vaspitavala deca, one su služile da se kod deteta izazove osećanje krivice zbog nekog njegovog ponašanja. Mnoga deca su odrastala sa krivicom „cepanja“ majke, a mnoge devojčice su prerano čule razne strahovite priče o porođajima i, premale da bi razumele i imale distancu u odnosu na te priče, mnoge od njih su odrasle sa strahom od porođaja.

Zbog toga je strah od trudnoće, i pored svih statističkih podataka koji govore koliko je danas trudnica bezbedna, ostao tako duboko ukorenjen u nama.

vas-psiholog-strah-od-trudnoce-i-porodjaja-clanak-1

Procenjuje se da većina žena ima izvesnu dozu straha kada je trudnoća u pitanju, a da jedna od šest žena pati od nekontrolisanog i onesposobljavajućeg straha od trudnoće i porođaja (takozvana tokofobija, od grčkih reči tokos – porođaj i phobos- strah).

Kod nekih žena strah od trudnoće ima korene u detinjstvu. Ovaj strah je nastao rano, nakon što su prisustvovali nečijem porođaju, slušali priče žena o tome kako porođaj izgleda ili kao posledica priča njihovih majki o svom iskustvu.  Kod drugi strah je nastao kasnije, na primer nakon lošeg iskustva sa prethodnom trudnoćom ili porođajem. Ovaj strah se ipak najčešće stvara takozvanim “atribuiranjem”, odnosno samim tim što se u našoj kulturi podrazumeva da treba da ga osećamo. Ne moramo imati nikakvo prethodno iskustvo da bismo ga usvojili, dovoljno je da se okolina prema nama ophodi kao da ga već osećamo.

Iako je sasvim normalno da se plašimo kada nam se dešava nešto nepoznato, kada se naše telo menja toliko brzo da ne uspevamo da u potpunosti prihvatimo svaku promenu, a već se dešava nova, kada kontrola kod lekara, koliko god pozitivno definisana, u suštini podrazumeva potragu za potencijalnim abnormalijama i bolestima, ipak ne osećaju sve žene strah od trudnoće. Pokazalo se da žene koje imaju bazično jako poverenje u svoje telo nemaju potrebu da drže stvari pod kontrolom. Kada su oslobođene potrebe da uvek kontrolišu ono što se dešava njima i sa njihovim telom, i strah postaje mnogo manji. Kada ne verujemo u svoje telo, tada smo uvek na oprezu. Svaka promena je tada za nas potencijalni simptom neke bolesti koju želimo da sprečimo. A u stvarnosti telo je savršeno napravljeno da vodi računa o svemu i uopšte ne računa na našu intervenciju. Ili, drugačije rečeno, ako smatramo da bi bilo idealno kada bismo imale potpunu kontrolu nad svakim procesom u svom telu, treba samo da pogledamo šta se dešava kada imamo dijabetes tip 1. U tom slučaju mi sami treba da kontrolišemo samo jedan jedini proces –  nivo šećera u krvi (a telo ima beskonačno mnogo procesa koji se odvijaju istovremeno) i to je psihički iscrpljujuće i vrlo često ne možemo da uradimo baš savršen posao, onako kako bi telo samo radilo da je zdravo. Telo, ma šta da se nama ili detetu dešava,  ima nekoliko nivoa odbrane da nas zaštiti. Nema razloga da mislimo da moramo sve da znamo, razumemo i kontrolišemo. Naše telo će uraditi najbolje moguće uprkos našoj potrebi da ga kontrolišemo, a ne zbog toga.

vas-psiholog-strah-od-trudnoce-i-porodjaja-clanak-2

Strah od trudnoće i porođaja može u velikoj meri da utiče na život žene i na odluke koje ona donosi u vezi sa materinstvom. Neke žene odlažu trudnoću kao posledicu toga. Mnoge biraju nepotrebne medicinske procedure kako bi se umirile.

Kada je u pitanju ekstremni oblik ovog straha (tokofobija) može se desiti da žena izbegava seksualne odnose u potpunosti, uvek koristi nekoliko vidova kontracepcije (ponašanje uobičajeno za tokofobiju), a ukoliko ipak ostane u drugom stanju, dešava se da prekida inače željenu trudnoću zbog straha od porođaja. Kada odluku o abortusu donese iz ovog razloga, žena često veoma pati i ima osećanje krivice i stida.

vas-psiholog-strah-od-trudnoce-i-porodjaja-clanak-3

Žene koje pate od tokofobije često žele da postanu majke, ali veruju da nemaju izbora. One dolaze u ozbiljne sukobe sa partnerom, koji ponekad ne razume dubinu ovog problema. Čak i medicinsko osoblje umanjuje značaj tokofobije, mešajući ga sa običnim, mnogo blažim strahom od porođaja koji većina žena tokom trudnoće povremeno oseti. Dešava se da na osnovu te pogrešne slike o ovom problemu i lekari i okolina donose sud o ženinim postupcima i odlukama. Važno je da okolina razume da je ovaj strah vrlo jak i vrlo stvaran za ženu koja ga oseća. Iako je činjenica da je telo žene savršeno dizajnirano da iznese trudnoću i porođaj, da je sve što se ženi u trudnoći dešava upravo tu da njeno telo što bolje prilagodi trudnoći, i iako se ogromna većina žena danas porodi bez ozbiljnijih komplikacija (a većina njih se porodi bez ikakvih komplikacija) to neće mnogo pomoći onoj ženi koja ima ovaj problem. Kada je ovaj ekstremni strah u pitanju, ukoliko žena želi da ostane trudna ili da zadrži trudnoću koje se plaši, od velike pomoći će joj biti podrška stručnog lica, psihologa, sa iskustvom u radu sa ovim problemom.  O ovom problemu je važno pričati kako bi okolina razumela sa čim se žena suočava i pomogla joj, ili joj makar prestala otežavati nerealnim očekivanjima, savetima i kritikama.

vas-psiholog-strah-od-trudnoce-i-porodjaja-clanak-4

S druge strane za ženu je važno da zna da ono sa čim se suočava ima ime, da to nije odlika njenog karaktera (da nema veze ni sa kakvim kukavičlukom, sebičnošću ili nečim drugim što se često pripisuje) i da pomoć svakako postoji.

Share.

About Author

Comments are closed.