Volite Svoj Život, i Borite Se za Svoju Sreću, To je Najbolji Poklon Vašem Detetu – Trudnoća i Zdravlje

0

Baš zato što smo mame, važno je da povedemo računa o svom životu. Svime što radimo, mi svojoj deci dajemo primer kako oni da postupaju kasnije u svom životu.

Jednom kada postanemo mame, naša briga o sebi postaje još važnija nego ranije. Kada kažem “briga o sebi”, ne mislim na izrastke u kosi i okecani lak na noktima. Mislim na suštinsko vođenje računa o sebi – da smo srećne, bezbedne, da rastemo i razvijamo se, da smo sa dobrim čovekom, da imamo dobar i veran krug prijatelja, da pratimo svoje želje i interesovanja.

Deci nećemo pomoći ako se “žrtvujemo” za njih, ako ta žrtva nije neophodna.

U psihoterapiji se jasno ističe razlika između žrtvovanja kada je to neophodno (i tada je to zaista junačko i nesebično delo), i žrtvovanja kada uopšte nije neophodno i niko to od nas ne traži. Majka koja se odrekla zahtevne karijere iz želje da odgaja decu i bude u potpunosti prisutna u njihovom odrastanju, je primer zdravog, nesebičnog odustajanja od nekih svojih želja. Majka koja je odustala od karijere iz straha da nije dovoljno dobra, da nije talentovana, a to predstavlja kao žrtvovanje zarad dece, je primer žrtvovanja koje niko nije tražio.  Kad god se neko žrtuje na ovaj drugi način, pravilo je takvo, on uvek traži zahvalnost i ne dobija ga, a oni zbog kojih se navodno žrtvovao osećaju mešavinu ljutnje prema njemu i osećanja krivice.
Deca su verna svojim roditeljima, roditelji su za njih nepogrešivi.
Ako se razvedemo od lošeg braka, deci ćemo dati primer da i oni jednog dana odu ako negde nisu srećni. Time što ostajemo “zbog dece”, mi njima namećemo veliki teret na ramena. Jednog dana ako požele da se i sami razvedu od lošeg čoveka, mogu osećati da nas na neki način time izdaju, da omalovažavaju žrtvu koju smo mi “zbog njih” podneli.

Zato, zbog njih, je važno da se borite za svoju sreću. Ako je brak loš i nesrećni ste u njemu, skupite hrabrosti i razvedite se. Zamislite da sat ubrzate na godinu dana, kada prođe najteži deo, šok, saopštavanje njemu, deci, rodbini, prijateljima, suočavanja, plakanja, ljutnje, sudovi. A sve će to da prođe.

Ako je brak dobar, borite se za vaše vreme u braku, za vreme sa vašim mužem, samo za vas dvoje. To nije sebično prema deci. Time im dajete dragoceni podstrek, primer i psihološku dozvolu da i oni jednog dana, kad budu imali svoju decu, mogu povremeno da ih ostave nekome na čuvanje da bi otišli sami na večeru, u bioskop ili na čašu vina. Iako deca negoduju. Iako taj neko ko treba da ih čuva možda negoduje. Činjenica da ste i roditeljski par trebala bi samo da oplemeni i ojača vas kao bračni par. Ništa deci ne uliva takvu sigurnost u ovaj svet kao kada vide da se njihovi roditelji vole i poštuju.
Deca su verna svojim roditeljima, roditelji su za njih nepogrešivi.
Odvojte vreme za sebe tokom dana, iako deca možda negoduju. Radite u tom vašem vremenu šta god vas oporavlja. Ja volim da prošetam po parku ili gde god ima mnogo drveća i, u proleće i leto, malog šarenog cveća. Volim da zamišljam tada da razgovaram sa njima, ili da mi društvo pravi neko ko mi je zanimljiv, ohrabrujući i inspirativan, lik iz neke knjige koju čitam na primer. U takvim šetnjama ja pronađem hrabrost i odgovore na sve što me muči, bilo da su to neke krupne stvari ili male, svakodnevne.

Ne možemo rečima naučiti decu. Deca neće poslušati naše reči, već će slediti naše primere. Oni će čuti to što im govorimo, naravno, ali čuće nas samo na intelektualnom, razumnom nivou. Na emocionalnom nivou oni veruju da je ispravno ono što su videli da mi radimo.
Deca su verna svojim roditeljima, roditelji su za njih nepogrešivi.
Deca su verna svojim roditeljima, roditelji su za njih nepogrešivi. Potrebno je da u njihovim očima budemo nepogrešivi jer to im daje sigurnost, znaju tada da su zaštićeni, da ih neko mnogo veliki, mama i tata, štite. Zato su roditelji za dete uvek u pravu, čak i kad se dete joguni i inati. Pa i kao odraslima, jako nam je teško da prihvatimo da naši ostareli roditelji u nečemu nisu u pravu. Shvatamo mi da greše, da kažu ponekad nešto za nas besmisleno. I mnogo se ljutimo zbog toga. A ljutimo se jer nam je, iako smo odavno odrasli, još uvek potrebno da oni budu u pravu. Potrebno nam je da se slože sa nama, da ih razuverimo. Jer da nije tako, njihove greške i zablude bismo prihvatali sa saosećanjem i strpljenjem, kao što to radimo sa zabludama drugih starijih ljudi koji nisu naši roditelji.

Volite svoj život zato, i borite se za svoju sreću. To nije sebično. Mama koja je proživela srećan život je najbolji poklon koji možete ostaviti svom detetu.

Share.

About Author

Comments are closed.