Joga i trudnica – Zašto je veština disanja veoma važna

0

Nijedna joga vežba ne može se pravilno uraditi ukoliko nismo savladali veštinu pravilonog disanja.

 

Sve što se dešava u našoj svesti utiče na disanje, dah nam se ubrzava kada se uznemirimo, a dublji je, usporeniji i tiši kada smo opušteni. Dah je veza između fizičkog i mentalnog tela.

Pranayama (veština disanja), pre svega podrazumeva svesnost daha. Prana se može opisati kao nešto što neprekidno teče u nama, ispunjava nas i održava živim: to je naša vitalnost, naša životna energija.

 

Disanje je najosnovnija funkcija tela koju možemo osvestiti i time uticati na kvalitet disanja. Disanje možemo čuti, osetiti i brojati. Krvni pritisak, moždani talasi, imune ćelije, elektroliti i varenje se mnogo teže osvešćuju i dovode pod kontrolu, pa ipak se funkcionisanje i ovih sistema obično poboljšava s efikasnijim disanjem. Praktikujući pranayamu, mi se oslobađamo toksičnih materija i koncentrišemo sve više i više prane( vitalne energije ) unutar tela.

Za vreme pranayame (upražnjavanja tehnika disanja) nema vidljivog kretanja, već koncentrisanja na pokrete disanja unutar tela. Jedini dinamični proces je disanje. Možemo se fokusirati na deo tela u kojem možemo osetiti ili čuti dah, možemo pokušati da pratimo kretanje daha u telu, osećajući udisaj počevši od ključnjača, nadole, kroz grudni koš, sve do dijafragme, kao i pratiti izdah nagore iz abdomena. Drugi način poklanjanja pažnje disanju je da obratimo pažnju na osećaj mesta gde vazduh ulazi i napušta naše telo .

Moguće je i slušati dah, posebno ukoliko blago kontrahujemo grkljan kod tzv. ujjayi disanja. Sve su to načini kako možemo da održimo pažnju na disanje i time sprečimo da naša praksa postane čisto mehanička.

Potpuno yoga disanje sastoji se iz tri osnovne faze: Trbušno disanje ili disanje dijafragmom, grudno disanje i klavikularno disanje.
Trbušno disanje ili disanje dijafragmom, za vreme udaha dijafragma se pomiče nadole i pritiska trbušne organe potiskujuci trbušni zid napolje. Pri izdahu dijafragma se vraća gore, a trbušni zid se povlači. Suprotno udahu, izdah je pasivan proces. Ova faza je temelj potpunog joga disanja, omogućava punu iskorišćenost zapremine pluća i na prirodan način produbljuje disajni proces i opuštanje.
Kod grudnog disanja, pri udahu rebra se podižu, a grudni koš širi, dok se pri izdahu rebra vraćaju u početni položaj. Struja vazduha teče srednjim delom pluća koja se pune nešto manje nego pri trbušnom disanju, a disanje je brže i površnije.

Kod klavikularnog disanja, pri udahu vazduh puni vrhove pluća, pri čemu se podiže gornji deo grudnog koša i područje ključnih kostiju. Disanje samo vrhovima pluća je površno i brzo, a posledica je izrazito stresnih situacija, panike ili teškoća u disanju.

Zdravo i prirodno disanje u jednom dahu sadrži sva tri oblika disanja koji se sjedinjuju u jedan neprekidni talas. Pri udahu stomak se ispupči, a grudni koš širi, dok se pri izdahu vraćaju u početni položaj. Disanje na ovaj način i korišćenje cele zapremine pluća nazivamo potpunim joga disanjem.

 

 

Koristi od kvalitetnog disanja su brojne, pranayama čini da pravilno radimo jogu i da svaki položaj i pokret tela bude blagotvoran na naš fizički i duhovni razvoj, čisti naše telo i um. Povećava kapacitet pluća i time doprinosi svim drugim sistemima u telu, neutrališe mlečne kiseline koje mogu biti uzročnik osećaja umora, opušta mišiće lica i tela, menja negativan mentalni stav u pozitivan, poboljšava varenje, vitalnost, percepciju, pamćenje…

Share.

About Author

Comments are closed.