Zašto je joga preporučena u trudnoći?

1

Joga je drevna indijska metoda u holističkom pristupu zdravlju i opštem osećaju blagostanja, što se naziva wellness-om. Sama reč joga znači “ujediniti”, te ona uključuje vežbe koje su blagotvorne i za telo i za um. U jogi se primenjuju različite poze, tzv. asane, a centralne su tehnike disanja – pranajame. Svaka asana radi na različitim mišićima, zglobovima i telesnim sistemima. Filozofija joge podrazmeva da se svakodnevnim radom na telu vraća prirodni tok energije. Tako se poboljšava zdravstveno stanje i utiče na olakšanje stresa. Istovremeno se organizam tonificira, tj. jača.

Joga može da pomogne u trudnoći, prilikom porođaja i u periodu nakon porođaja. Ukoliko se sigurno primenjuje, može pobošljati zdravstveno stanje i majke i bebe. Joga koja se sprovodi pre porođaja naziva se prenatalna. Za razliku od drugih priprema za porođaj, to je složeni pristup vežbama koji pospešuje istezanje, mentalno centriranje i fokusirano disanje. Tako, na primer, istezanje mišića i ligamenata povećava fleksibilnost, te se može očekivati prijatniji porođaj. Vežbe istezanja takođe olakšavaju bolove, naročito u donjim partijama leđa, što je u trudnoći veoma česta pojava. Asane omogućavaju bolju cirkulaciju i smanjuju otoke u telu trudnice. Ovim vežbama se poboljšava san, smanjuje stres i anksioznost, povećava snaga, elastičnost i izdržljivost mišića koji učestvuju u porođaju. Vežbe takođe smanjuju mučninu, glavobolju i kratak dah. Istraživači ukazuju da se ovim vežbama može smanjiti rizik od prevremenog porođaja i povišenog krvnog pritiska u trudnoći. Od šeste nedelje nakon porođaja, tj. posle perioda babinja, upražnjava se postnatalna joga radi jačanja trbušne muskulature i mišića karličnog dna. Time se omogućava brže vraćanje tela u stanje koje je bilo pre trudnoće.

Važno je da li postoje neke kontraindikacije, pa je potrebno mišljenje lekara koji vodi trudnoću (problemi mogu nastati kod trudnica kod kojih postoji rizik od prevremenog porođaja), zatim fizijatra, ukoliko je trudnica ranije imala problema s koštano-zglobnim sistemom, naročito kičmom ili ligamentima, i kardiologa u slučaju oboljenja srca. Nekada se u rizičnim situacijama mogu primenjivati samo vežbe disanja. U svakom slučaju, potrebno je pratiti osećaj koji vežbe izazivaju u telu i raditi ih samo do granica prijatnosti, jer je svaki organizam drugačiji.

Share.

About Author