Zdrava ishrana – Med – Superhrana

0

Med  je u drevna vremena smatran božanskim darom koji je poslat ljudima za sreću. Med je  koristio  i preporučivao osnivač medicinske nauke Hipokrat.

Med je sladak, viskozan proizvod koji medonosne pčele skupljaju i proizvode iz nektara cvetova biljaka, dodajući mu sopstvene specifične materije. Med se u osnovi sastoji od različitih vrsta šećera, prostih i složenih, i oko 140 korisnih materija.

Kvalitet i sastav meda zavise od geografskog područja i podneblja, kao i bogatstva biljnog sveta u blizini košnice, ali bez obzira gde je nastao med je zdrava namirnica.

Mineralne materije, aromatimne i druge materije u medu, blagotvorno deluju na zdravlje ljudi. Posebno je značajan visok procenat  flavonoida. U medu se nalazi i veliki broj aminokiselina, vitamina B grupe, enzima, polena i antikancerogenih materija.

Stalno korišćenje meda doprineće jačanju odbrambene moći organizma od infekcija,  povećava se fizička i mentalna snaga, količina hemoglobina (poboljšava se krvna slika), tonus srčanog  mićiča i krvnih sudova, navode mnogi ugledni stručnjaci. Tako med,  posebno preporučuju deci, sportistima, rekovalescentima ali i svim pobornicima prirodne i zdrave ishrane.

Med je veoma značajna hrana za buduće mame, ali nemojte preterivati jer se javlja kao potencijalno alergena namirnica.

Boja meda može da varira od skoro bezbojne do tamno smedje, dok mu konzistencija može biti tečna, viskozna ili, delimično do potpuno, iskristalizovana. Ukus i aroma takodje variraju i vode poreklo iz biljnog izvora, ali ono što je najvažnije, med treba da je potpuno prirodan.

Obratite pažnju je da li je  med  cedjen na hladno, odnosno vrcan, a ne topljen tj. podvrgavan visokoj temperaturi . Za neke naučnike, granica je već na 50 0C. Naime, mnoga lekovita i hranljiva svojstva meda koji nije vrcan, gube se na odredjenim temperaturama. Ovu informaciju treba da nađete na etiketi proizvoda.

Med treba  pakovati i čuvati u posudama od stakla, keramike, drveta, dakle prirodnim materijalima, ali se na policama i rafovima u prodavnicama može nabaviti i med pakovan u ambalažu od drugih materijala. Važno je da ovi sudovi moraju biti testirani, vodootporni i hermetički zatvoreni. Med se čuva na hladnom, suvom, tamnom i bezmirisnom mestu.

Skoro sve vrste tečnog meda i mnoge vrsta meda u saću, ako se čuvaju dovoljno dugo ili su izložene delovanju hladnoće, prelaze u kristalno stanje.

Pogrešno je reći da se med «ušećerio». Kristalizacija meda je prirodan proces, pri kome se svojstva meda ne menjaju a med zadržava sve hranljive i dijetetske osobine. Kada kupac kaže da se med «ušećerio» on pogrešno misli da je taj med pravljen od šećera i da nije prirodan. Kristalni med se može lako pretvoriti u tečno stanje ako se pažljivo zagreva.

Med ne treba čuvati u frižideru posle otvaranja posude a pravilno je uzimati ga kašičicom od drveta, stakla ili prehrambene plastike.

Na 10 stepeni celzjusovih,  med se može čuvati tri godine bez opasnosti da izgubi sve svoje kvalitete. Vlažnost vazduha u prostorijama u kome se med čuva ne sme prelaziti 65% jer povećana vlažnost vazduha može usloviti upijanje vode od strane meda i dovesti do njegove fermentacije i previranja.

Da bi se zaštitio od promene boje med ne treba direktno izlagati sunčevoj svetlosti.

Med je najbolje uzimati rastvoren u toplom (mlakom) napitku, čaju, vodi … ili tako da se što duže zadržava u ustima. O pozitivnim  svojstvima ove dragocene, prirodne , visokovredne i lakorastvorljive  hrane , koja posle uzimanja direktno prelazi u krvotok, uslaglasili su se i tradicionalna ali i savremena medicina.

Med može biti alergen, pa se ne preporučuje deci do  jedne godine života.

Share.

About Author

Comments are closed.