Crni luk se smatra lekovitom namirnicom još od pre 5000 godina i kao takav opisan je u egipatskim papirusima.
Sadrži 150 raznih sastojaka a sadržaj eterskih ulja daje mu karakterističan miris. Sadrži veće količine vitamina C i beta-karotena, koji se nalazi u zelenom delu, zatim sadrži dosta vitamina B1, B2, E, K i bioflavonoide. Prijatan ukus potiče od organskih kiselina (limunske, jabučne i dr.). Od mineralnih materija prisutni su kalijum, natrijum, kalcijum, magnezijum i gvožđe, a značajan je sadržaj joda, fosfora i sumpora. Zbog sadržaja biljnog hormona glukokinina koji ima dejstvo slično insulinu, preporučuje se i dijabetičarima.
Luk je najhranljiviji dok je mlad, dok glavica nije razvijena ili je mala. Naročito je korisno zeleno lišće, i kao izvor važnih antioksidanata.
Pouzdano se zna da najveći pozitivan efekat na naše zdravlje pokazuje sirovi crni luk, a da se dejstvo umanjuje prženjem ili kuvanjem luka.
Zato crni luk preporučujemo trudnicama u raznim salatama, kako bi ga unele u sirovom stanju.
Kupovina starog crnog luka: Glavice treba da su zrele, jedre, cele, neproklijale, ujednačene po obliku i veličini i boji, sa suvom i tankom ovojnom ljuskom, sa uvelim žilicama ili bez njih, sa tankim vratom.
Čuvanje: za čuvanje crni luk treba da ima najmanje dve ovojne ljuske. Izmrzava na temepraturi (T) od -1 °C. Može se sačuvati na T od +8 do +10°C u suvoj prostoriji od 3-4 meseca.
