Značaj Optimalne Ishrane i Suplementacije u Periodu Dojenja za Mame i Bebe

0

Majčino mleko je najbolja hrana za novorođenčad i odojčad. Period laktacije povećava nutritivne potrebe majki u još većoj meri u odnosu na period trudnoće.

U toku prvih 4-6 meseci, odojčad udvostručuje svoju masu na rođenju, pri čemu  je dostupan deo energije kao i nutrijenata deponovanih u toku trudnoće da podrže produkciju mleka.

U toku laktacije, mlečne žlezde imaju metaboličku autonomiju koja garantuje adekvatan sastav mleka. Izuzev u slučajevima kada postoji težak oblik pothranjenosti,  sve majke mogu produkovati mleko u odgovarajućoj količini i odgovarajućeg kvaliteta za odojčad.

znacaj-optimalne-ishrane-i-suplementacije-u-periodu-dojenja-za-mame-i-bebe-clanak-1

Određene varijacije u ishrani majke mogu dovesti do promena u profilu masnih kiselina i nivoa određenih nuritrijenata u mleku, ali nisu povezani sa promenom u količini i kvalitetu mleka. Organizam majke uvek daje prioritet potrebama bebe, i samim tim će većina nutrijenata (gvožđe, cink, folati, kalcijum, bakar) nastaviti da se ekskretuju u mleko u adekvatnim i konstatnim količinama, na račun zaliha majke.

Energija, proteini i nutrijenti u majčinom mleku potiču od hrane koje majke unose ali i od njenih rezervi. Žene koje se ne hrane adekvatno mogu biti u riziku od deficita u nekim vitaminima i mineralima. Ovi deficiti mogu biti prevenirani ako majka napravi odgovarajuće izmene u  ishrani ili počne da koristi odgovarajuće dijetetske suplemente.

znacaj-optimalne-ishrane-i-suplementacije-u-periodu-dojenja-za-mame-i-bebe-clanak-2

Svakako su godine starosti, telesna masa na porođaju, bazalni metabolizam i nivo aktivnosti  faktori koji određuje energetske i nutritivne potrebe majke  koje se moraju dostići kako bi se postigao odgovarajući nutritivni status i  adekvatna proizvodnja mleka. Dužina i intezitet dojenja takođe u značajnoj meri utiču na nutritivne potrebe majki ali se retko uzimaju u obzir.

Nutritivne zalihe žena koje doje mogu biti manje ili više ispražnjene u toku trudnoće i kao posledica gubitka krvi na porođaju.  Ono što je svako važno napomenuti je da način ishrane  majke, kao i njen nutritivni status mogu uticati na sastav mleka, a samim tim i na unos nutrijenata kod odojčadi.

Tako koncentracija hidrosolubilnih vitamina (vitamini B kompleksa i vitamina C) u majčinom mleku zavisi pre svega od majčinog unosa hranom, dok koncentracije liposolubilnih vitamina (vitamini A, D, E i K) u mleku  zavise uglavnom od majčinih rezervi, mada njihov sadržaj može biti povećan i unosom preko hrane.

znacaj-optimalne-ishrane-i-suplementacije-u-periodu-dojenja-za-mame-i-bebe-clanak-3

Adekvatan unos energije i balansirana ishrana koja uključuje unos voća, povrća i namirnica animalnog porekla sprečiće razvoj deficita u toku perioda trudnoće i laktacije, ali je nekad  postizanje nutritivnih potreba za nekim nutrijentima (gvožđe, folna kiselina, jod, vitamin A…) samo putem hrane veoma teško pa se u tim slučajevima preporučuje korišćenje dijetetskih suplemenata ili uzimanje fortifikovanih namirnica sa ovim nutrijentima.

 

Nutrijenti Preporučeni dnevni unos za odrasle žene (RDA) Potrebe u periodu laktacije
Proteini 50 g +15g(0-6meseci) +12g(6-12 meseci)
Liposolubilni vitamini
Vitamin A 700 µg +600 µg
Vitamin D 5 µg 0 µg
Vitamin E 15 µg +4 µg
Vitamin K 90 µg 0 µg
Hidrosolubilni vitamini
Biotin 30 µg +5 µg
Folna kiselina 400 µg +100 µg
Niacin (vit B3) 14 mg +3 mg
Pantotenska kiselina (vit. B5) 5 mg +2 mg
Riboflavin (vit. B2) 1.1 mg +0.5 mg
Tiamin (vit. B1) 1.1 mg +0.3 mg
Vitamin B6 1.3 mg +0.7 mg
Vitamin B12 2.4 µg +0.4 µg
Vitamin C 75 mg +45 mg
Mineralne materije
Kalcijum 1000 mg +0 mg
Fosfor 700 mg +0 mg
Magnezijum 310 mg +0 mg
Gvožđe 18 mg ±9 mg
Cink 8 mg +4 mg
Mangan 1.8 mg +0.8 mg
Bakar 900 µg +400 µg
Jod 150 µg +140 µg
Selen 55 µg +15 µg
Hrom 25 µg +20 µg

znacaj-optimalne-ishrane-i-suplementacije-u-periodu-dojenja-za-mame-i-bebe-clanak-4

Preporuke za majke koje doje:

  1. Unositi dovoljne količine tečnosti kako bi se sprečio osećaj žeđi
  2. Preporučuje se da se hrana uzima u vidu najmanje 5 obroka dnevno
  3. Ishrana mora biti raznovrsna i uključivati namirnice iz svih grupa namirnica: žitarice, povrće, voće, mleko i mlečni proizvodi, meso (leguminoze ili jezgrasto voće).
  4. Izbegavati ili smanjiti unos pića sa kofeinom (kafa, crni čaj, napici tipa kole, energetska pića)
  5. Izbegavati konzumiranje alkohola i duvana
  6. Tokom perioda dojenja izbegavati restriktivne dijete sa kalorijskim unosom manjim od 1800 kcal
  7. Izbegavati suplementa na bazi biljaka i njihovih ekstrakata, kao i biljne lekove
  8. Striktim vegetarijancima se preporučuje uzimanje suplemenata sa folnom kiselinom i vitaminom B12
  9. Majkama koje konzumiraju duvan se preporučuje uzimanje dodatnih količina vitamina C
Share.

About Author

Comments are closed.