Antibiotici su lekovi koji se, kada postoji indikacija za to, propisuju u trudnoći od strane lekara.
Ono o čemu lekar uvek vodi računa kada se odlučuje za konkretan lek jeste bezbednost njegove primene u trudnoći, odnosno u svakom trenutku procenjuje odnos koristi i rizika od primene konkretnog leka u određenoj situaciji.
Naime, bezbednost primene određenog leka, uključujući i antibiotike, zavisiće od različitih faktora, uključujući grupu leka (antibiotika), period uzimanja gde je prvo tromesečje trudnoće uvek najkritičniji period zbog intezivnog razvoja fetusa, doze, dužina trajanje terapije…
Antibiotici za koje postoje dokazi da njihova primena u trudnoći ne nosi nikakav rizik su najveći broj lekova iz grupe penicilina (amoksicilin, ampicillin, benzilpencilin), određeni lekovi iz grupe cefalosporina (cefaleksin, cefalotin), eritromicin iz grupe makrolida.
Neke treba izbegavati – tetracikline i baktrim, na primer.
Primena drugih antibiotika u trudnoći može nositi manji ili već rizik ali je uvek na lekaru da u datoj situaciji donese odluku o njihovoj primeni, procenom odnosa koristi i rizika od primene leka za trudnicu i fetus.
U svakom slučaju, pre upotrebu antibiotika ali i svih drugih lekova koji se propisuju i/ili ne propisuju na recept trudnica mora konsultovati svog lekara.
