Dvojezično okruženje i dete su sve češća pojava. I to, bilo zbog preseljenja u inostranstvo, mešovitih brakova ili želje da deca od malih nogu savladaju drugi jezik. Bilingvalnost donosi brojne prednosti za razvoj deteta do polaska u školu, ali nosi i određene izazove koji zahtevaju pažnju i podršku roditelja i stručnjaka.
Prednosti bilingvalnog okruženja
Jedna od glavnih prednosti bilingvalnosti je razvijanje sposobnosti komunikacije na dva jezika. Deca koja rastu u dvojezičnom okruženju rano usvajaju veštinu prebacivanja između jezika, što im omogućava bolje snalaženje u različitim situacijama. Ovo se naziva kognitivna fleksibilnost, a ona se povezuje sa boljim rešavanjem problema i višim nivoom kreativnosti.
Pored toga, bilingvalna deca često imaju bolju metajezičku svest, što znači da bolje razumeju strukturu jezika, pravila gramatike i značenje reči. Ova veština može da olakša učenje novih jezika kasnije u životu.
Dvojezično okruženje takođe obogaćuje kulturnu svest i identitet deteta. Deca koja rastu uz dva jezika često imaju šire razumevanje različitih kultura i običaja, što doprinosi razvoju empatije i tolerancije prema drugima.
Na kraju, bilingvalnost može da pruži značajnu prednost u budućem obrazovanju i profesionalnom životu. Znanje dva jezika otvara vrata ka širem spektru mogućnosti, bilo da se radi o studijama u inostranstvu ili o poslovima koji zahtevaju dvojezične veštine.
Dvojezično okruženje i dete – Koje je idealno vreme za učenje drugog jezika
Stručnjaci smatraju da je idealno vreme za početak učenja drugog jezika uzrast od tri i po godine. U tom periodu dete već ima stabilnu osnovu na maternjem jeziku i lakše može da usvaja novi jezik kroz igru, pesme i svakodnevne aktivnosti. U ranijem uzrastu, do tri godine, deca mogu da počnu da uče strani jezik kroz izloženost zvucima i intonacijama, ali uvođenje strukture je preporučljivo od treće godine nadalje ukoliko je dete savladalo maternji jezik.
Važno je razumeti da maternji jezik nije nužno jezik koji roditelj govori, već onaj na kojem dete počinje da razmišlja. Ovo može da bude ključno za pravilno postavljanje osnova bilingvalnosti. Takođe, ukoliko je dete starije od 3 godine, a još uvek ne govori ni jedan jezik, nije preporučljivo izlagati ga učenju dodatnog jezika.
Izazovi bilingvalnog okruženja
Međutim, bilingvalnost nije bez svojih izazova. Jedan od najčešćih problema kod dece u dvojezičnom okruženju jeste kašnjenje u govornom razvoju. Iako ovo kašnjenje obično nije trajno, može da izazove zabrinutost kod roditelja. Deca često mešaju reči iz dva jezika, što se naziva jezičkim kod-miksovanjem, i to može da deluje kao da dete ima poteškoće u izražavanju.
Još jedan izazov jeste neujednačen razvoj jezika. Obično jedan jezik postaje dominantan, dok drugi ostaje na nižem nivou. Ovo zavisi od toga koliko često i u kojim situacijama dete koristi svaki jezik. Na primer, dete koje kod kuće govori jedan jezik, a u vrtiću drugi, može da pokazuje veću fluentnost u jeziku vrtića, jer ga koristi u širem spektru aktivnosti.
Roditelji se takođe često suočavaju sa pitanjem kako održati balans između dva jezika, posebno ako dete odbija da koristi jedan od njih. Ovo može da se dogodi ako dete doživi jedan jezik kao manje važan ili manje koristan.
Kako podržati razvoj bilingvalnog deteta
Ključ za uspešno savladavanje dva jezika jeste konzistentnost. Stručnjaci preporučuju pravilo „jedan roditelj – jedan jezik“, gde svaki roditelj koristi samo jedan jezik u komunikaciji sa detetom. Takođe, ukoliko se porodica preselila u zemlju čiji jezik ranije nije govorila, nije preporučljivo da roditelji kod kuće razgovaraju s detetom na tom jeziku. Umesto toga, treba da nastave komunikaciju na maternjem jeziku, jer je on ključan za pravilan razvoj jezičkih veština i identiteta deteta.
Takođe je važno pružiti detetu dovoljno izloženosti oba jezika kroz svakodnevne aktivnosti, poput čitanja knjiga, gledanja filmova, ili druženja sa vršnjacima koji govore oba jezika.
Roditelji treba da budu strpljivi i da ne forsiraju dete, posebno ako ono pokazuje otpor prema korišćenju jednog jezika. Umesto toga, treba pronaći načine da jezik postane deo svakodnevnog života kroz igru, pesme ili druge aktivnosti koje dete voli.
Uloga stručnjaka
Logopedi igraju ključnu ulogu u pružanju podrške roditeljima bilingvalne dece. Ako dete pokazuje značajne poteškoće u govornom razvoju, stručnjak može da proceni jezičke veštine na oba jezika i predložiti odgovarajuće strategije za prevazilaženje problema.
Stručnjaci takođe mogu pomoći roditeljima da razumeju razliku između privremenih kašnjenja u razvoju i ozbiljnijih problema, poput govorno – jezičkog poremećaja. Na primer, ako dete pokazuje kašnjenje na oba jezika, to može da bude znak da je potrebna dodatna podrška.
Zaključak
Bilingvalno okruženje za dete donosi brojne prednosti, ali i izazove. Uz podršku roditelja i stručnjaka, deca mogu da razviju snažne jezičke i kognitivne veštine koje će da im koriste tokom celog života. Važno je razumeti da je proces dvojezičnog razvoja jedinstven za svako dete i da je strpljenje važan faktor.
Za roditelje, bilingvalnost nije samo pitanje jezika, već i prilika da svojoj deci pruže bogatstvo kultura, mogućnosti i razumevanja koje će ih pratiti celog života.
