Placentarni polipi su jedan od retkih, benigmih tumora materice, ali izuzetno opasnih patologija u ovoj grupi. Razlikuje se od benignih polipa endocervikalne sluzokože, koji ne zahtevaju dodatni tretman i ne predstavljaju pretnju po zdravlje pacijenta. Placentarni polipi u materici su obavezna hirurška intervencija.
Zašto se placentarni polipi formiraju u materici?
Prema statistici, polipi placente javljaju se kod 0,4% žena koje rađaju. Razvoju ovog patološkog izraslina prethodi trudnoća (i završena i prekinuta). Ishod može biti bilo šta, od prirodnog ili indukovanog porođaja, spontanog pobačaja ili abortusa iz medicinskih razloga, do propuštenog abortusa, koji zahteva kiretažu i konačno uklanjanje svih delova oplođene jajne ćelije.
Poznato je da polipi nastaju kao rezultat zadržavanja malih fragmenata placente i placentarnih resica implantiranih u šupljini organa. Ovo može biti uzrokovano lošim porođajem i postporođajnim vođenjem, nepotpunim odvajanjem placente tokom carskog reza ili nepotpunim uklanjanjem delova fetusa tokom pobačaja ili spontanog pobačaja.
Komad placentnog tkiva zadržan u materičnoj šupljini postaje čvrsto pričvršćen za jedan od zidova materice. Tokom nekoliko meseci, prekriva se krvnim ugrušcima i naslagama fibrina, i obrasta vezivnim tkivom, što dovodi do abnormalnog iscedka. Spolja, polipozna izraslina može podsećati na oblik pečurke ili ravnu izraslinu.
Simptomi placentarnih polipa
Ovi polipi materice se u potpunosti razvijaju nekoliko nedelja nakon završetka trudnoće. Prvi simptomi se javljaju 3-6 nedelja nakon abortusa, pobačaja ili porođaja. Tipičan znak prisustva patološke izrasline je krvavi iscedak. U početku može biti prilično oskudan, ali vremenom se količina krvi povećava do te mere da žena odmah konsultuje specijalistu. Međutim, mnoge pacijentkinje smatraju ovu vrstu iscedka normalnom i odlažu traženje pomoći, što dovodi do komplikacija.
Drugi karakteristični simptomi uključuju stalni bol u donjem delu stomaka, koji se može pojačati tokom fizičke aktivnosti, nakon seksualnog odnosa ili stresa. Gubitak krvi često dovodi do razvoja anemije, koju prate slabost, letargija, nizak krvni pritisak, sklonost ka nesvestici, kao i lomljiva kosa i rebrasti nokti.
Endometritis i druge moguće komplikacije
Placentni polipi u materici razlikuju se od drugih polipoznih lezija po tome što mogu razviti veliki broj komplikacija. To uključuje:
- Endometritis – Endometritis je zapaljenje sluzokože materice. Karakteriše ga groznica, teška intoksikacija, obilno vaginalno krvarenje ili nakupljanje gnoja u materici.
- Dodavanje sekundarne infekcije i razvoj sepse. Sepsa i sindrom toksičnog šoka su među najčešćim uzrocima smrti kod žena u postporođajnom periodu. Placentalni polipi su kapija za infekciju, koja brzo postaje generalizovana. Sepsu karakteriše teška intoksikacija i brzi razvoj višestruke otkazivanja organa: svaki sat je važan.
- Posthemoragični šok. Masivan gubitak krvi naglo smanjuje zapreminu cirkulišuće krvi u telu, što dovodi do pada krvnog pritiska. To dovodi do šoka, od koga se prilično teško oporaviti.
- Placentni polipi su takođe opasni zbog svojih dugoročnih posledica, među kojima je neplodnost. Veruje se da polipozni rast oštećuje sluznicu materice, čineći je nepogodnom za implantaciju oplođene jajne ćelije.
Metode dijagnostikovanja bolesti
Pri prvim znacima sumnjivih simptoma, pacijentkinja treba da se konsultuje sa specijalistom. U početku, lekar mora prikupiti akušersku i ginekološku anamnezu: pacijentkinja ne sme da krije informacije o broju trudnoća, porođaja, pobačaja i abortusa, jer to može dovesti do kašnjenja u dijagnozi. Pregled spekulumom je takođe važan: često se mogu otkriti izbočeni polipi na spoljašnjem otvoru grlića materice. Kao dodatni pregled, propisuje se ultrazvuk karlice: on pruža informacije o lokaciji i veličini patološke formacije.
Najpouzdanija dijagnostička metoda je histeroskopija, koja omogućava unutrašnji pregled materične duplje pomoću optičkog sistema. Pregled dobijenog endometrijumskog struganja pomaže u određivanju porekla polipa.
Kako lečiti placentarni polip?
Lečenje je sveobuhvatno. U početku je indicirano uklanjanje polipozne mase (hirurški ili laserom) i frakciona kiretaža. Svi pacijenti moraju ostati na strogom mirovanju u krevetu nekoliko dana nakon operacije i pridržavati se blage dijete bogate vitaminima i proteinima. Posete saunama i parnim kupatilima, seksualni odnos i napornu fizičku aktivnost treba izbegavati mesec dana. Antibakterijska i antiinflamatorna terapija se propisuje kako bi se sprečile sekundarne infektivne komplikacije. Za korekciju anemije koriste se suplementi gvožđa ili transfuzije krvi (prema indikacijama).
