Basne se smatraju nezamenljivim delom književnosti od uticaja na formiranje ličnosti. Tokom ranog i intenzivnog razvoja govora do treće godine podstičemo dete u razvoju na najrazličitije načine. Nakon tog perioda i dalje nam je bitno da radimo na razvoju govora. U ovom periodu tražimo neke nove načine i jezički sadržaj koji nam može pomoći u ovome. Jedan od njih je podsticaj uz basne.
Koje su odlike basne?
U basnama su glavni likovi životinje. Ove životinje govore i imaju osobine ljudi. Basne su kratke i imaju pouku. Radnje koje se dešavaju u basnama nisu previše komplikovane. Likova nema više od nekoliko zato što je glavni cilj da dete obrati pažnju na svaki lik. I na osobine ovih likova. Basne možemo prilagoditi deci mlađeg uzrasta i koristiti kao podsticaj u govorno-jezičkom razvoju.
Šta dete uči uz basne?
Basne koje su namenjene mlađem uzrastu polako uvode dete u svet nekih novih reči. Ove reči dete ne koristi svaki dan ali će mu biti korisne. Ono može naučiti o različitim osobinama – hrabar, uporan, neoprezan, plašljiv, sebičan. Dete najlakše upoznaje i uči da razume ove osobine uz konkretne situacije i likove. Ako je pred detetom kontekst koji ono shvata uz našu pomoć i slike koje mu privlače i drže pažnju, lakše će razumeti ove reči odnosno osobine. Uz basne dete uči i o različitim emocijama i kako i zašto one mogu nastati. Ovo će mu pomoći i da uskoro izrazi svoje emocije na bolji način. I svakako da ih razume. Da ih razume kada se pojave kod drugih ali i kad se pojave u njima samima. Istovremeno dete razvija i mišljenje. Ovakav jezički sadržaj podstiče mišljenje i dete uči da razmišlja i zaključuje. A potom da lakše i jezički izrazi ova mišljenja onda kada je to potrebno.
Kako uz basne podstičemo govorno-jezički razvoj?
Osim na bogaćenju rečnika, uz basne radimo i na bogatijoj i složenijoj rečenici. Ovo podrazumeva rad na jezičkom izražavanju. Možemo ponavljati modele različitih rečenica koje pročitamo. Čak ih učiti i pokušavati da ih odglumimo u nekim prilikama. Tako vežbamo upotrebljavanje reči u gramatičkoj rečenici. Ukoliko imate dete mlađeg predškolskog doba izaberite basne koje imaju i ilustraciju. Ilustracija može biti veoma korisna i olakšati pamćenje i pažnju u toku zajedničkog čitanja. Dete će lakše zapamtiti likove i radnju pa će tako uspeti i da prepriča neke delove.
Svaku basnu možemo podeliti na početak, sredinu i kraj i na taj način olakšati prepričavanje. Dok čitamo i prepričavamo basne odgovaramo na različita pitanja. Postavljatje pitanja – Ko? Šta radi? Šta se posle desilo? Kakav je (neki lik)? Da li je to lepo? Da li je to bilo korisno? Da li je to dobro ili loše? Zatim, možemo tražiti od deteta da nam predstavi neku svoju ideju, da kaže kako bi ono rešilo neki problem. Osim ovoga uz basne možemo raditi i na izgovoru ili automatizaciji nekih glasova. Basne su često u formi reči koje se rimuju. Ili imaju delove koji se ponavljaju. Ovo deci može biti interesantno i zanimljivo za ponavljanje i vežbanje izgovora.
Koja je najvažnija ideja rada uz basne?
Ne završava se svaka basna srećno ali svaka basna ima vrednu pouku. Uz glavnu pouku u basni dete na primerima u odnosima između životinja uči o važnosti prijateljstva ili mudrosti. O važnosti hrabrosti ili strpljenja. I svakako o važnosti pristojnog i lepog postupanja. Istovremeno uči o tome da nas neke osobine mogu dovesti u opasnost. Zapravo svaka osobina ima neku posledicu.
Dok dete bogati rečnik novim rečima ono ih spoznaje u kontekstu. Ono ih upoznaje i kroz njihove posledice. Na primer u basni „Kornjača i zec“ zec je potcenio kornjaču, rešio da odmori, zaspao i izgubio u trci. A kornjača iako nije brza, bila je uporna i uspela je da pobedi. U basni „Lav i miš“ lav je veliki i snažan ali miš iako mali i nejak uspeva snalažljivošću da spasi velikog lava.
Basna se smatra nezamenljivim delom književnosti od uticaja na formiranje ličnosti. Ovo je upravo zato što uz basne dete razvija duhovne i moralne vrednosti. Sve ovo dete uči i postiže komunikacijom i razgovorom sa odraslim o sadržaju koji je pred njim. U većini slučajeva basne su pozitivnog duha. Ovo korisno i pozitivno utiče na detetovo unutrašnje stanje i život kao i socijalne kompetencije i njegovo ponašanje u budućnosti.
