Kada dete izbegava kontakt očima roditelji su često zabrinuti. To je jedno je od ponašanja koje može da zabrine i stručnjake koji prate razvoj deteta. Ovo ponašanje nije uvek lako razumeti. Ono često krije složene neurološke procese koji utiču na socijalne veštine i sposobnost deteta da se poveže sa drugima.
Dok neka deca izbegavaju pogled iz stidljivosti ili trenutne nelagode, kod druge dece to može da bude znak dubljih neuroloških izazova. Zašto neka deca izbegavaju kontakt očima? Odgovor se često nalazi u razvoju mozga, posebno desne hemisfere.
Uloga desne hemisfere mozga
Mozak je složeni organ koji funkcioniše kao jedinstvena celina, ali leva i desna hemisfera imaju specifične zadatke. Dok je leva hemisfera povezana s jezikom, logikom i analizom, desna hemisfera je odgovorna za:
- Neverbalnu komunikaciju,
- Razumevanje emocionalnih signala,
- Socijalne interakcije,
- Pažnju na vizuelne i prostorne aspekte.
Kod dece koja izbegavaju kontakt očima, desna hemisfera mozga često nije dovoljno razvijena. Ovo može da bude posledica različitih faktora, uključujući genetiku, prenatalne uticaje ili neurološke disbalanse koji se javljaju u ranom razvoju.
Prema dr. Robertu Melilu, stručnjaku za neuropsihologiju i razvojne poremećaje, slabija aktivnost desne hemisfere mozga može da uzrokuje izazove u ponašanju koji uključuju izbegavanje kontakta očima. Ova asimetrija u funkciji mozga često se primećuje kod dece sa:
- Autizmom,
- Poremećajem pažnje i hiperaktivnošću (ADHD),
- Poremećajima socijalne komunikacije,
- Turetovim sindromom.
Kako slabija desna hemisfera utiče na ponašanje?
Izbegavanje kontakta očima nije jednostavno odbijanje komunikacije. To je često nesvesno ponašanje uzrokovano unutrašnjim disbalansom u mozgu. Deca sa slabijom funkcijom desne hemisfere mogu:
- Teško da usmeravaju pažnju na sagovornika.
- Osećaju nelagodu tokom direktnog kontakta očima.
- Da budu preplavljena senzornim informacijama, poput izraza lica ili intenziteta pogleda.
Ovakvo ponašanje može da utiče na socijalnu interakciju deteta, njegovu sposobnost stvaranja prijateljstava i razvijanja emocionalnih veza. Međutim, to ne znači da dete ne želi da komunicira. Naprotiv, ovo ponašanje često je pokazatelj unutrašnje borbe deteta da se nosi s okruženjem koje ga preplavljuje.
Da li postoji rešenje?
Dobra vest je da mozak ima sposobnost prilagođavanja i promene kroz proces poznat kao neuroplastičnost. Specifične terapije i vežbe osmišljene su tako da stimulišu desnu hemisferu mozga. Tako, pomažući deci da razviju veštine koje im nedostaju.
Jedan od pristupa koji se pokazao efikasnim je stimulacija mozga kroz senzorne i motoričke aktivnosti. Na primer, melilo protokoli uključuju vežbe koje ciljano deluju na razvijanje desne hemisfere kako bi se pomoglo deci da:
- Poboljšaju kontakt očima,
- Bolje razumeju neverbalne signale,
- Razviju socijalne veštine.
Pored toga, uključivanje roditelja u terapijski proces ključno je za uspeh. Kroz praktične savete i podršku, roditelji mogu da pomognu detetu da stekne veštine koje će da mu omoguće bolje povezivanje s drugima.
Dete izbegava kontakt očima, šta roditelji mogu da urade?
Ako primetite da vaše dete izbegava kontakt očima, važno je da reagujete na vreme. Obratite pažnju na sledeće:
- Da li dete pokazuje interesovanje za igru s vršnjacima?
- Da li odgovara na osmeh ili neverbalne signale?
- Da li je preosetljivo na zvukove, svetlost ili dodir?
Razumevanje ovih znakova prvi je korak ka pružanju adekvatne podrške. Obratite se stručnjaku, poput pedijatra, defektologa, psihologa… Oni će proceniti detetovo stanje i predložiti program prilagođen njegovim potrebama.
Poruka roditeljima
Izbegavanje kontakta očima nije znak da dete ne želi da komunicira. To je signal da mu je potrebna dodatna podrška u savladavanju izazova koje nosi njegov neurološki razvoj. Deca imaju potencijal za napredak, a vaša uloga je da im pomognete da prepoznaju svet oko sebe i da grade kvalitetne odnose.
Kroz strpljenje, doslednost i stručnu podršku, možete da pomognete svom detetu da razvije veštine koje će da mu omoguće bolju socijalnu interakciju i kvalitetniji život.
