Knjiga Tri metode ranog razvoja autorke Irine Maljcev pruža roditeljima i stručnjacima uvid u tri ključne metode koje se koriste u radu sa decom u ranom detinjstvu. Fokus je na podršci razvoju dečjih potencijala u najranijem uzrastu, kada je mozak najprijemčiviji za stimulaciju. Ova knjiga je dragocen vodič za sve koji žele da podrže razvoj dečjeg potencijala od najranijeg uzrasta.
Iskustvo u radu s decom pokazuje da svaka od ovih metoda ima svoje specifične prednosti koje mogu značajno doprineti njihovom napretku, posebno kada se kombinuju sa stručnim defektološkim pristupima.
Tri metode ranog razvoja
Knjiga Tri metode ranog razvoja nudi iscrpnu analizu tri veoma popularne metode obrazovanja u ranom detinjstvu – Montesori, Waldorf i Reggio Emilia. Svaka metoda ima svoj specifičan pristup, ali im je zajedničko to da prepoznaju potencijal svakog deteta i da ga podstiču na samostalno učenje kroz igru, kreativnost i istraživanje.
Roditelji i stručnjaci mogu da pronađu korisne savete o tome kako da primene ove metode kod kuće ili u okviru obrazovnih institucija. Maljcev naglašava da ne postoji jedna univerzalna metoda koja odgovara svakom detetu. Umesto toga, preporučuje kombinovanje različitih pristupa u zavisnosti od detetovih potreba i interesa.
Metoda Marije Montesori
Prva metoda u knjizi je Montesori metoda. Marija Montesori je poznata po svom pristupu detetu kao samostalnom biću koje uči kroz igru i istraživanje. Ova metoda stavlja akcenat na pripremljeno okruženje u kojem dete može slobodno da bira aktivnosti koje ga interesuju. Cilj je da se razvije detetova samostalnost, koncentracija i unutrašnja motivacija.
Montesori metoda uključuje korišćenje specijalizovanih materijala koji pomažu detetu da razvija motoričke veštine, ali i intelektualne sposobnosti. Uloga odraslog je da bude vodič, a ne predavač. Učeći kroz praksu, dete postaje aktivni učesnik u procesu učenja.
Montesori metod u defektologiji
Montesori metod se često koristi u radu sa decom koja imaju razvojne poteškoće, jer omogućava personalizovan pristup i fokusira se na osnaživanje detetove samostalnosti. U defektološkoj praksi, pažnja se dodatno posvećuje pružanju podrške u razvijanju kognitivnih i motoričkih sposobnosti kroz strukturirane, ali fleksibilne aktivnosti. Koriste se Montesori materijali prilagođeni detetovim sposobnostima, a odrasli su tu da olakšaju učenje, pružajući smernice i podršku u skladu sa individualnim potrebama.
Waldorf metoda
Druga metoda koja se analizira u knjizi je Waldorf metoda. Ova metoda, koju je razvio Rudolf Štajner, fokusira se na holistički razvoj deteta. Naglasak je na kreativnim aktivnostima, kao što su umetnost, muzika, i rad rukama. Kroz ove aktivnosti, deca razvijaju ne samo intelektualne, već i emocionalne i socijalne veštine.
Waldorf metoda podstiče stvaranje harmonije između fizičkog, emocionalnog i duhovnog razvoja deteta. U učionici, deca često slušaju priče, izrađuju predmete od prirodnih materijala i učestvuju u različitim umetničkim aktivnostima. Ova metoda naglašava ritam i rutinu, pružajući deci stabilno okruženje koje im pomaže da se osećaju sigurno i opušteno.
Waldorf metod u defektologiji
Holistički pristup Waldorf metode može uspešno da se primeni u radu sa decom sa različitim razvojnim teškoćama, pogotovo kada je u pitanju stimulacija socijalno-emocionalnih veština. Defektolozi koriste umetničke aktivnosti, kao što su slikanje i muzika, kako bi podstakli emocionalni razvoj i unapredili veštine deteta. Takođe, ritam i rutina, ključni u Waldorf pristupu, pružaju deci sa autizmom ili ADHD-om stabilnost koja im pomaže da se osećaju sigurno i fokusirano.
Reggio Emilia metoda
Treća metoda koju knjiga opisuje je Reggio Emilia metoda. Ovaj pristup, koji je nastao u Italiji nakon Drugog svetskog rata, oslanja se na ideju da deca uče kroz interakciju sa svetom oko sebe, kao i kroz saradnju s drugom decom i odraslima. Odrasli igraju ulogu „pratioca“ koji pomaže detetu da istraži svoje ideje.
Poseban akcenat je stavljen na kreativnost i izražavanje kroz različite medije – crtež, igru, gradnju, i razgovor. Deca se posmatraju kao mali istraživači i naučnici, koji su sposobni da aktivno učestvuju u kreiranju svog obrazovnog iskustva. Uloga nastavnika je da bude podrška u tom procesu, a ne neko ko daje odgovore.
Reggio Emilia metod u defektologiji
Reggio Emilia pristup, sa naglaskom na istraživanje i kreativno izražavanje, idealan je za decu sa razvojnim poteškoćama jer podstiče samopouzdanje kroz saradnju i interakciju. U defektološkom radu, ovaj metod se može koristiti za razvoj komunikacijskih veština kod dece sa poremećajima iz spektra autizma, jer pruža okruženje koje podržava slobodno izražavanje kroz različite medije, čime se omogućava da dete istražuje svet oko sebe na način koji mu je prirodan.
Zajednički ciljevi i uticaji na razvoj
Sve tri metode imaju zajednički cilj – podsticanje samostalnosti, kreativnosti i unutrašnje motivacije kod deteta. Naglašava se važnost da dete bude glavni akter u svom učenju, dok odrasli igraju podržavajuću ulogu.
Razlika između ovih metoda ogleda se u pristupu. Dok Montesori metoda insistira na slobodnom izboru aktivnosti i praktičnim veštinama, Waldorf metoda daje prednost umetničkom izrazu i emocionalnom razvoju. Reggio Emilia stavlja fokus na saradnju, istraživanje i komunikaciju među decom.
Maljcev u knjizi objašnjava kako svaka od ovih metoda može da bude korisna u različitim fazama ranog razvoja deteta. Savetuje roditeljima da biraju pristup koji najbolje odgovara potrebama i interesovanjima njihovog deteta.
Zaključak
Iz naše prakse možemo da potvrdimo da primena ovih metoda donosi odlične rezultate, posebno kada se kombinuju sa defektološkim tehnikama prilagođenim specifičnim potrebama deteta. Na taj način omogućavamo celovit pristup razvoju deteta, radeći ne samo na kognitivnim i motoričkim veštinama, već i na emocionalnom i socijalnom razvoju. Ovo je posebno važno kod dece sa autizmom, ADHD-om i poremećajima govora, gde se fokusiramo na osnaživanje njihovih potencijala i povećanje samostalnosti kroz pažljivo strukturisane aktivnosti.
