Zašto je važno pratiti razvoj govora dece ovog uzrasta? Naučnici su potvrdili da je razvojni nivo deteta uzrasta od 18 do 24 meseca dobar indikator onoga što možemo očekivati u govorno-jezičkom razvoju deteta predškolskog uzrasta. Ovo znači da razvijenost ili nedovoljna razvijenost govora u uzrastu od 24 meseca može ukazati na to da li će dete imati teškoće u jezičkim veštinama i kasnije.
Važno je pratiti razvoj govora dece
Od posebne važnosti je praćenje razvoja razumevanja i proširivanja rečnika u upotrebi. U ovom periodu pratimo i početak spajanja reči u kraću rečenicu, što očekujemo do 24. meseca. Važno je ispratiti i to koliko uspešno i kako dete ostvaruje neki vid komunikacije sa okruženjem.
Kako se rečnik razvija u drugoj godini?
Od perioda progovaranja – oko prve godine, pa sve do 18. meseca detetov rečnik se polako uvećava. Do 18. meseca očekujemo da dete prosečno ima 50 reči koje koristi. Ove reči ne zvuče identično kao one koje izgovara odrasla osoba. Tu često spadaju onomatopeje, uzvici, glagoli i imenice kojim nedostaje neki glas ili slog. Ove reči su pojednostavljene ali uvek označavaja isto i zato ih i razumemo i ubrajamo u reči.
Nakon 18. meseca dete stupa u razvojni period kada se njegov rečnik uvećava brže nego do tada. Roditelji mogu primetiti da dete svakog dana nauči po neku reč ili više. Do 24. meseca dete prosečno ima 250 reči. Prema tome ovaj period od 18. do 24. meseca jeste period velikog skoka u korišćenju novih reči. Nazivamo ga i period eksplozije rečnika.
Kako se razvoj rečnika ogleda u fomiranju rečenice?
Već od 18. meseca deca imaju dovoljan broj reči koji im omogućava da krenu da koriste jednostavnu rečenicu od dve reči. Smatra se da je minimum 50 reči dovoljno da dete kreće da spaja reči i time započne širenje svog govornog iskaza. Između 18 i 24 meseca kratke rečenice čine uglavnom imenice i glagoli koje dete ima u rečniku. Ono opisuje „maca am am“, „bata baci“, ili zahteva „hoće sok“, „mama tu (dođi)“. Kako dete dalje bogati rečnik pridevima i drugim vrstama reči, njegov govorni izraz postaje složeniji. Faza od dve reči traje do onog trenutka kada dete dovoljno obogati rečnik i krene da dodaje još reči svojim iskazima. To se dešava nekada i do 24. meseca ali uobičajno nakon druge godine. Do tada, postepeno bogaćenje rečnika u ovom periodu priprema dete za sledeće faze razvoja rečenice.
Koliko je važno razumevanje govora?
Širenju rečnika i uvećanju broja reči koje dete koristi prethodi razvoj razumevanja. U početku, dete ima i do pet puta veći opseg reči koje razume u odnosu na one reči koje govori. Ono u ovom periodu razume osnovna pitanja „Ko je to/Šta je to?“ „Šta radi…?“.
Do 24. meseca dete izvršava i dvostepene naloge (uzmi loptu i stavi u kutiju!). Ovo govori o tome da dete razume i pamti dovoljne reči kojim se usmerava u prostoru i prati jednostavne instrukcije odraslih. Ono što dete razume, uskoro će i samo krenuti da izgovara i koristi u svojoj rečenici.
Zašto je važno pratiti način komunikacije deteta?
Koliko nas dete sluša, razume i koliko govori je rezultat razvoja govora ali i njegovih komunikativnih sposobnosti. Razvoj ovih sposobnosti ogleda se u tome kako nas dete posmatra, prati pogledom i kako inicira komunikaciju. Koliko je dete zainteresovano za nas i da li nas imitira i koliko uspešno govori takođe o razvoju sposobnosti interakcije i komunikacije. Kontakt pogledom i zajednička požnja koju dete ostvaruje u nekim slučajevima predviđaju razvoj razumevanja i bogaćenja rečnika odnosno razvoj govora. Češći kontakt pogledom i bolja pažnja znači i brže razvijanje rečnika. Isto tako pravovremeno pojava gesta koji prethodi razvoju govora ali ga i dopunjuje onda kad dete komunicira sa nama predviđa uspešnije komunikativne veštine.
Šta činiti ako dete pokazuje znake kašnjenja?
Da bi se kašnjenje potvrdilo potrebno je da se roditelji konsultuju sa stručnjakom. Za utvrđivanje kašnjenja potrebno je da se uradi procena koja je složena i uzima u obzir trenutni razvoj deteta u pomenutim aspektima razvoja ali i više od toga .
Neka kašnjenja su upadljiva a neka suptilna ali ipak dugotrajna i mogu se odraziti na sposobnost komunikacije, govorno-jezičke sposobnosti ili pojedine aspekte jezičkog razvoja (čitanje, pisanje). Značajnija kašnjenja se naročito mogu odraziti na sve govorno-jezičke funkcije.
Pravovremeno praćenje deteta i njegovog razvoja može sprečiti i umanjiti posledice kašnjenja u razvoju. U periodu od 18. do 24. meseca govorno-jezički razvoj je intenzivan i zato mu pridajemo veliku važnost. Ukoliko vaše dete puni dve godine a nije progovoroilo ili ste nesigurni u vezi njegovog govorno-jezičkog razvoja, obratite se logopedu za procenu i pomoć.
