Čekanje u komunikaciji s detetom je jedan od najizazovnijih zadataka u roditeljstvu i u radu s decom. Nije ni čudo što nam nije uvek lako da ga primenjujemo. Strpljivo dopustiti detetu da da svoj odgovor ili nešto učini je veoma važno. Time mu šaljemo poruku da je ono što čini vredno i da čak i kada pogreši – ima pravo na to.
Šta podrazumeva čekanje u komunikaciji s detetom u različitim situacijama?
Čekanje u komunikaciji s detetom podrazumeva vreme koje prođe od iniciranja komunikacije s njim do nekog njegovog odgovora. A može značiti i trenutak u kom dete ima želju ili zahtev a naše čekanje mu omogućava da samostalno inicira komunikaciju.
Ponekad iz najbolje namere ne ostavljamo detetu dovoljno vremena. Želimo da sprečimo grešku ili jednostavno ne želimo da ga stavljamo u situaciju napora. Izbegavanjem ovakvih prirodnih situacija dete može propustiti i šansu za učenje i napredak.
Šta sve možemo čekati?
U zavisnosti od uzrasta deteta ili toga na kom je stepenu razvoja i na čemu radimo, možemo čekati:
- imitaciju pokreta, sloga ili reči
- odgovor nakon pitanja
- detetov sledeći potez i pokret u toku igre
- da samostalno izvrši neki korak u dnevnim rutinama (oblačenje, ishrana..)
- detetovo pitanje ili zahtev upućen gestom ili rečima
Čemu doprinosi vaše čekanje?
U toku dana veoma često žurimo iz različitih razloga. Stoga i zaboravimo da vreme koje dajemo detetu može biti veoma ohrabrujuće za njega. Dajući mu vreme istovremeno mu dajete i više od toga. Poruku da ste zainteresovani, uključeni i da može imati poverenja u vas.
Čekanjem na dete ono dobija vreme da nešto inicira, pokuša, osmisli. Dopuštanjem detetu da čini i govori (i uradi svoj deo) mi mu pomažemo da razvije samopouzdanje. Ovo će se odraziti na njegov dalji celokupni razvoj. Ukoliko mu u toku neke aktivnosti dajete pomoć, dopustite da i ono delimično učestvuje. Ako dete makar delimično uradi svoj deo doživeće to kao mali ali vredan uspeh.
U svakodnevnici mi čekamo dete u različitim situacijama. Da nešto završi ili učini. Ovo se često u toku dana i podrazumeva. Ali u procesu podsticaja komunikacije posebno je važno da osvestimo naše čekanje. Ovo će omogućiti detetu mnogo više prilike da se izrazi i napreduje.
Kako čekanjem podstičemo razvoj govora?
U toku ranog podsticaja govora čekanjem dopuštamo detetu da se oglasi na bilo koji način. Možda to neće biti reč koju očekujemo ali će svejedno imati vrednost. Upotrebljen gest ili imitacija takođe imaju značaj. Ono što je naročito važno jeste da prepoznamo detetovu želju da se izrazi.
U toku kasnijih stadijuma razvoja govora, nastojimo da uvažimo detetov pokušaj odgovora na naše pitanje. Prirodno je da sačekamo detetov odgovor nekoliko sekundi ali možemo mu dati i više vremena od toga. Čekanje nakon pitanja ili iniciranja komunikacije može i često treba da traje i do 7 sekundi ili više. Ovo je dovoljno vremena za dete da promisli i iskaže svoju misao. Vreme koje dete dobije će ga ohrabriti da postane aktivni sagovornik. Da svesnije i lakše odgovara rečima i koristi rečenicu. Upravo zato čekanje smatramo bitnim u toku podsticaja govorno-jezičkog razvoja.
Deca koja kasne u razvoju trebaju više vremena
Ukoliko je vaše dete kasnilo u razvoju govora, čekanje u komunikaciji s njim može biti posebno važno. Deca koja kasne u govorno-jezičkom razvoju posebno trebaju više vremena da obrade slušnu informaciju. Kao i da integrišu sve ono što se dešava u trenutku. Možda će im trebati više vremena i da pristupe informaciji u mozgu koja je neophodna da daju svoj odgovor. Ovo vreme se meri u milisekundama ili u sekundama. Zato je bitno da ih sačekamo da prođu kroz ove procese bez pritiska uz podršku i razumevanje.
Iako čekanje nije lako, ako osvestimo važnost ovog vremena, postaće nam sve lakše da sačekamo dovoljno dugo. A zatim po potrebi detetu pomognemo ili mu damo odgovarajući model i podsticaj. I to uz poruku da njegov pokušaj i odgovor vredi.
Članak je realizovan u saradnji sa Instagram nalogom @logoped.aneta
