Često mokrenje kod žena, (polakiurija) je posebno često. Prema statistici, skoro svaka druga žena se pre ili kasnije konsultovala sa urologom zbog cistitisa ili drugih zdravstvenih stanja povezanih sa čestim mokrenjem. Često mokrenje može biti fiziološko ili patološko. Zapamtite da često mokrenje može biti simptom ozbiljnih stanja. Vodite računa o svom zdravlju i posetite lekara.
Često mokrenje kod žena – Mogući razlozi
Odrasla osoba izlučuje približno 1,5–2 litra urina dnevno – prosečno 200–300 ml po poseti. Međutim, kod polakiurije, broj poseta toaletu se povećava, dok se količina urina smanjuje. U nekim slučajevima može doći do poliurije – povećanog stvaranja urina.
Fiziološka stanja kod kojih je često mokrenje normalno
- Povećana potrošnja vode zbog vrućeg vremena ili intenzivne fizičke aktivnosti. U ovom slučaju, čak i uz normalnu funkciju bubrega, primećuje se povećano mokrenje, koje može dostići 12-15 puta dnevno.
- Razmatranja ishrane. Diuretični napici (kao što su kafa ili zeleni čaj), i uključivanjem lubenice, dinje ili krastavaca u ishranu.
- Trudnoća. Zbog fiziološkog položaja materice, mnoge trudnice doživljavaju polakiuriju, posebno u kasnoj trudnoći.
- Hormonske promene. Mnoge žene doživljavaju povećano mokrenje tokom menstruacije ili menopauze.
- Visok krvni pritisak. Zbog toga veći protok krvi u bubrege dovodi do povećanog volumena filtracije. To zauzvrat povećava količinu proizvedenog urina.
- Stres ili hipotermija. Zbog nastalog vaskularnog spazma, bubrezi dobijaju više krvi, što dovodi do toga da žena češće mokrenje.
Patološki uzroci čestog mokrenja
- Pijelonefritis i druge inflamatorne bolesti bubrega. Ova stanja karakteriše često mokrenje, praćeno bolom u donjem delu leđa, visokom temperaturom, osećajem pečenja pri mokrenju i drugim neprijatnim simptomima.
- Glomerulonefritisje autoimuno inflamatorno oboljenje bubrega. U ranim fazama, ova bolest često izaziva polakiuriju. Može se primetiti i krv u urinu.
- Urolitijazaje prilično često stanje koje karakteriše stvaranje kamena u različitim organima urinarnog sistema.
- Uretritis. Upala uretre, praćeno nelagodnošću i osećajem neprazne bešike.
- Cistitis. Ovo stanje karakteriše upala bešike i često ima kliničku sliku sličnu uretritisa. Cistitis može biti posledica polno prenosivih infekcija, loše intimne higijene, hipotermije ili seksualnog odnosa sa novim partnerom. Često se razvija uz uretritis i pijelonefritis. Glavni simptom je česta potreba za mokrenjem, koja se može javiti nekoliko puta na sat. Takođe se primećuju bol i peckanje tokom mokrenja.
- Dijabetes melitus. Ovo stanje povećava nivo glukoze u krvi, menjajući kiselost urina i stvarajući povoljne uslove za razvoj inflamatornih procesa (može doći do pijelonefritisa ili cistitisa). Oštećuje vaskularne zidove, utičući na filtracionu funkciju uretera i dovodeći do povećane zapremine urina. Često mokrenje (nokturija) najčešće se javlja noću – žena se može probuditi 3-4 puta da bi urinirala.
- Tuberkuloza bešike ili genitalija. Ova stanja nisu baš česta, ali mogu izazvati i često mokrenje kod žena. U većini slučajeva, infekcija Kohovim bacilom počinje u plućima, nakon čega sledi oštećenje bubrega.
- Preaktivna bešika. Ovo stanje karakterišu spontane kontrakcije mišića bešike, što dovodi do mokrenja. Ovaj sindrom dovodi do ozbiljnog poremećaja funkcije bešike, što rezultira nekontrolisanom potrebom za mokrenjem.
- Promene u kapacitetu bešike. Sindrom smanjene bešike je rezultat hroničnog cistitisa, tuberkuloze i određenih drugih patologija. Sličan problem se primećuje i u prisustvu hernija i raznih tumora.
- Psihogeni poremećaji. Polakiurija može biti posledica neuroloških bolesti. U ovom slučaju, poremećaj učestalosti mokrenja je funkcionalne prirode i odražava procese koji se odvijaju u nervnom sistemu.
Često mokrenje kod žena može biti uzrokovano i različitim ginekološkim stanjima. U takvim slučajevima, polakiurija se često javlja spontano i bezbolna je ili bez drugih simptoma. Na primer, ovaj problem se može javiti u prisustvu fibroida materice. Uvećana materica vrši stalni pritisak na bešiku, izazivajući redovnu potrebu za mokrenjem.
Još jedan čest uzrok je endometrioza. Ovo stanje karakteriše rast sluzokože materice, uključujući i prema bešici. Pored toga, slabost mišića karličnog dna (posebno zbog hormonskih promena tokom menopauze i postmenopauze) može izazvati simptome.
Postoji mnogo mogućih uzroka ovog stanja. Polakiurija je često posledica različitih inflamatornih i tumorskih procesa u telu, tako da pacijentu može biti potrebna kompletna dijagnoza tela.
Poliurija (povećano izlučivanje urina) je uzrokovana neuhranjenošću, koja se razvija kao rezultat namernog ili prisilnog gladovanja. Ovaj sindrom se takođe primećuje kod raznih autonomnih i mentalnih poremećaja.
Simptomi kod poremećaja mokrenja
U kliničkom pregledu mogućih poremećaja mokrenja, uobičajeno je razlikovati tri sindroma:
- iritantno;
- opstruktivni;
- bolno.
Često mokrenje u malim količinama je veoma često kod žena bez ikakvih dodatnih simptoma. Ovo stanje može ukazivati na pojavu zapaljenog procesa ili biti posledica fizioloških faktora. U ovom slučaju govorimo o iritativnom sindromu, koji se manifestuje kao polakiurija, često mokrenje i urinarna inkontinencija.
Kako se razvija opstruktivni sindrom, pored čestog mokrenja, primećuju se otežano mokrenje (tanak, slab mlaz urina), osećaj nepotpunog pražnjenja bešike i rezidualni urin. Neki pacijenti se takođe žale na povećanu latenciju mokrenja (kada se mokrenje odvija sporo ili je praćeno značajnom napetošću trbušnih mišića).
Sindrom bola se manifestuje kao karakterističan bol i peckanje tokom mokrenja, a javlja se i disurija (razni poremećaji urinarnog trakta). Razvija se osećaj nelagodnosti u donjem delu stomaka, često konstantan simptom.
Poremećaj može biti praćen bolom u donjem delu leđa, krvlju i gnojem u urinu, kao i drugim nespecifičnim simptomima (na primer, povećanjem telesne temperature).
Često mokrenje se kod žena često javlja spontano, bez bola ili drugih simptoma. Klinička slika može biti nejasna, sa periodima pogoršanja i remisije.
Dijagnoza bolesti
Ako imate često mokrenje, možete se konsultovati sa lekarom opšte prakse ili urologom . Specijalista će vam zatim prepisati dodatne testove i uputiti Vas drugim lekarima (na primer, ginekologu , neurologu ili endokrinologu).
Tokom početnih konsultacija, prikuplja se detaljna anamneza pacijenta. Konkretno, lekar razjašnjava sledeće faktore:
- Koliko puta dnevno žena ide u toalet?
- Koliko dugo imate često mokrenje?
- Da li imate potrebu za mokrenjem noću?
- Koja količina urina se izluči dnevno?
- Da li imate urinarnu inkontinenciju (ili curenje)?
- Da li postoje neki drugi simptomi (bol, peckanje, svrab)?
- Da li osećate nelagodnost u donjem delu stomaka?
- Da li se polakiurija povećava aktivnim pokretima ili fizičkom aktivnošću?
- Da li pacijent uzima neke lekove?
- Koliko vode pijete tokom dana?
- Da li postoje neke hronične bolesti?
- Kako izgleda vaš urin? Da li postoje promene u njegovoj boji ili providnosti?
- Da li ima krvi ili gnoja u urinu?
Odgovori na ova pitanja će pomoći specijalisti da odredi odgovarajući dijagnostički pristup i suzi krug mogućih dijagnoza. Tokom razgovora, specijalista će takođe razjasniti Vašu ishranu i dnevnu rutinu, proceniti vaše opšte zdravstveno stanje i tako dalje.
Približno 2-3 dana pre pregleda kod lekara, preporučuje se da zabeležite količinu tečnosti koju pijete i izbacujete, kao i koliko puta mokrite tokom dana. Ovo će pomoći Vašem lekaru da bolje razume problem.
Dijagnostičke procedure
- Laboratorijski testovi. Opšta analiza urina i krvne slike. Zatim, kultura urina i testiranje osetljivosti na antimikrobne lekove. PCR testovi krvi se koriste za dijagnostikovanje polno prenosivih infekcija. Ako se sumnja na dijabetes, potrebno je izmeriti nivo glukoze, insulina i C-peptida.
- Ultrasonografija (ultrazvuk) bešike i bubrega. Ovim pregledom mogu se otkriti promene na zidovima organa i potvrditi prisustvo upale ili izraslina. Takođe se mogu otkriti kalkulisi (kamenje).
- Anketa ili ekskretorna urografija. Rendgenske dijagnostičke tehnike koje mogu da otkriju uvećane ili deformisane bubrege, kao i prisustvo kamena i tumora.
- Endoskopski pregledi. Cistoskopija pomaže u identifikaciji prirode zapaljenog procesa i isključivanju tumora. Još jedna popularna procedura je uretroskopija, koja omogućava otkrivanje bilo kakvih patologija uretre. Ukoliko se sumnja na ginekološke bolesti, može se propisati histerosalpingoskopija i druge dijagnostičke procedure.
Lečenje
Lečenje je uvek individualizovano na osnovu dijagnoze, opšteg zdravstvenog stanja, starosti i drugih individualnih faktora. Međutim, u većini slučajeva, neprijatni simptomi se mogu ublažiti konzervativnim tretmanima:
- Ako se dijagnostikuje cistitis, biće potrebna antibiotska terapija, uroseptici i fizikalna terapija. U zavisnosti od vrste dijagnostikovane bolesti, mogu se propisati antihistaminici, sintetički mukopolisaharidi, pa čak i antidepresivi.
- Antibiotici se najčešće propisuju za uretritis. Međutim, specifični oblici bolesti mogu zahtevati antimikrobne lekove, koji se biraju nakon laboratorijskih testova i identifikacije uzročnika. Nekim pacijentima su potrebni antifungalni ili antitrihomonadni lekovi, a u mnogim slučajevima se koristi kombinacija hormonskih i antibiotskih lekova.
- Za lečenje bolesti bubrega propisuje se antibiotska terapija, dopunjena antiinflamatornim lekovima i imunomodulatorima. Može biti potrebno i simptomatsko lečenje.
- Endokrine bolesti zahtevaju specifične lekove. Dijabetes melitus se leči insulinskom terapijom, hipoglikemijskim sredstvima i posebnom dijetom. Dijabetes insipidus se leči sintetičkim analozima ADH i lekovima koji stimulišu proizvodnju antidiuretičkog hormona.
- Lečenje čestog mokrenja izazvanog ginekološkim stanjima često uključuje hormonsku terapiju zamene. Pored lekova, ženama se propisuje i specijalizovani program terapije vežbanjem i fizikalna terapija.
- Sindrom prekomerne aktivne bešike može se lečiti lekovima, bihejvioralnom terapijom, prilagođavanjem unosa tečnosti, intravezikalnim injekcijama botulinum toksina tipa A i neuromodulacijom.
- Psihoterapija i antidepresivi se koriste za korekciju psihogenih poremećaja.
U nekim slučajevima, pacijentima je potrebna hirurška intervencija. Na primer, takav tretman je neophodan za urolitijazu, probleme sa kapacitetom bešike i određena ginekološka stanja (kao što su fibroidi ili endometrioza). Ne postoji univerzalni metod lečenja, jer polakiurija može biti uzrokovana raznim bolestima koje pogađaju unutrašnje organe i sisteme.
Preventivne mere
Evo nekoliko jednostavnih preporuka koje Vam mogu pomoći da izbegnete problem polakiurije:
- Ne zanemarujte preventivne preglede kod svog lekara opšte prakse i urologa. Ako primetite čak i manje promene u mokrenju, konsultujte se sa specijalistom.
- Pridržavajte se režima pijenja tokom celog dana.
- Redovno vežbajte i pokušajte da vodite aktivan način života.
- Održavajte pravilnu intimnu higijenu, ali ne preterujte: na primer, izbegavajte upotrebu ispiranja ili mirisnih proizvoda, jer oni mogu promeniti kiselost sluzokože i izazvati upalu uretre.
- Izbegavajte povremeni seks i koristite kontracepciju.
- Nemojte se baviti samolečenjem, jer to može dovesti do razvoja hroničnih patologija.
Važno! Informacije u ovom članku ne treba koristiti za samodijagnostikovanje ili samolečenje. Za tačnu dijagnozu i lečenje, uvek se konsultujte sa lekarom.
