Polno prenosive bolesti, simptomi i kako se leče? Može se koristiti i izraz seksualno prenosive bolesti (skraćeno STD-sexualy transmited desease).
Šta su polono prenosive bolesti?
Polno prenosive bolesti su bolesti koje se prenose kako im sama reč kaže polnim kontaktom, bilo da je u pitanju oralni, vagnalni ili analni.
Polno prenosive bolesti i polno prenosive infekcije su različite
Potrebno je napomenuti da se često u istom značenju koriste termini polno prenosive bolesti i polno prenosive infekcije. Razlika je značajna. Polno prenosive infekcije mogu postojati a da se još nije razvila polno prenosiva bolest. Smatra se da su polno prenosive infekcije jedne od najčešćih na Zemljinoj kugli, bez obzira na kontinent. Mogu se javiti u bilo kom periodu života od rodjenja do smrti. Podjednako se javljaju i kod žena i kod muškaraca, mada žene češće imaju simptome od muškaraca. Češće se javljaju u periodu intenzivnijih seksualnih odnosa i kod česte promene seksualnih partnera. Polno prenosive infekcije mogu biti izazvane: bakterijama, virusima, gljivicama i parazitima.
Koje vrste polno prenosivih bolesti postoje?
Bakterijske polno prenosive bolesti su: sifilis, gonoreja, bolesti izazvane hlamidijom, mikoplazmom i ureaplasmom, a mogu izazvati i druge nespecifične bakterije.
Virusne polno prenosive bolesti su: hepatitis B, hepatitis C, HIV (AIDS), Herpes simplex tip 2-genitalni, infekcija HPV virusima.
Gljivčne polno prenosive bolesti izazivaju različiti sojevi Candide,
Polno prenosive bolesti izazvane parazitima su: trihomonijaza ( triper), šuga i stidne vaši.
Koji su simptomi polno prenosivih bolesti?
Simptomi polno prenosivih bolesti su različiti, u zavisnosti od vrste infekcije, uzrasta osobe, imunog stanja, da li se odmah po nastanku simptoma osoba javila lekaru, ili je čekala i na svoju ruku koristila terapiju.
Najčešće se javljaju: svrab, bol, pojačan iscedak nekad vodenkast, nekad gust, beličast, žućkast, zelenkast, neprijatnog mirisa, otok na genitalijama sa pojavom plikova, vezikula, bradavica, ulceracija i drugih manifestacija. U cilju izlečenja infekcije potrebno je što pre se javiti lekaru.
Lečenje polno prenosivih bolesti
Bakterijske infekcije se mogu u potpunosti izlečiti, jedino treba napomenuti da kod sifilisa u zavisnosti od vremena dijagnostikovanja i započinjanja lečenja zavisi da li će se izlečiti bez posledica. Infekcije hlamidijom, mikoplazmom i ureaplazmom najčešće ne daju simptome, ali mogu uzrokovati upale unutrašnjih genitalnih organa, bolove, vanmateričnu trudnoću i sterilitet. Najčešće se i otkrivaju kod ispitivanja steriliteta. Promene koje uzrokuju su reverzibilne nakon terapije.
Za bolesti koje izazivaju virusi možemo reći da mogu biti pod kontrolom-u mirnoj fazi, virus nije moguće uništiti. U slučaju pada imuniteta ili nove infekcije može doći do ponovne pojave simptoma bolesti. Kod AIDS-a može doći i do letalnog ishoda.
Virus hepatitis B I C može dovesti do promena na jetri. Genitalni herpes (tip 2) uzrokuje vezikule na genitalijama i opasan je jedino kada se infekcija javi prvi put, naročito u trudnoći, dok kod ponavljanih infekcija promene su samo lokalnog karaktera.
Humanih papilloma virusa ima preko 100 tipova, neki od njih uzrokuju genitalne bradavice a neki izazivaju karcinom grlića materice. Ne znači da se svaka infekcija himanim papilloma virusom mora ispoljiti, smatra se da u 90% slučajeva dolazi do samoizlečenja u periodu od dve godine. U nekim zemljama Evrope se koristi vakcina protiv tipova HPV koji su najčešći uzročnici karcinoma grlića materice. Ima nekoliko različitih proizvodjača ovih vakcina, neke imaju više tipova sadržanih u vakcini. Vakcinacija se u tim zemljama sprovodi kod devojčica uzrasta od 12-14 godina tj. pre stupanja u seksulane odnose. Može se dati i kasnije. Prima se u tri doze. Takodje postoji i vakcina protiv hepatitis B.
Gljivične infekcije su najčešće od polno prenosivih infekcija i leče se (bez posledica), često recidiviraju, zato se smatra da je potrebno nakon lečenja dati i probiotske vaginalete da bi se normalizovala narušena vaginalna flora kod žena. Sada postoje i oralni probiotici za vaginalnu floru.
Takodje i polno prenosive bolesti izazvane parazitima se leče i ne ostavljaju posledice.
Važno je – leče se oba partnera?
Važno je znati i da osoba može biti zarazna a da nema simptome i prenese infekciju partneru ili partnerki koji dobiju simptome. Zato se kada se dijagnostikuje infekcija ili bolest leče oba partnera. U slučaju da pri svakom odnosu koriste kondom potrebno je drugog partnera pregledati i testirati.
Najbolja zaštita je kondom, ali nije 100%, jedino je apstinencija 100%. Dok se koristi terapija potrebno je apstinirati od seksualnih odnosa. Potrebno je da oba partnera odrade kontrolne preglede sa brisevima, dešava se da se jedan partner izleči nakon terapije a da drugi i dalje ima infekciju. Česta promena seksualnih partnera i nekorišćenje mehaničke zaštite (kondom) povećava značano rizik od polno prenosivih infekcija.
Polno prenosive bolesti u trudnoći
Posebno treba napomenuti da neke od polno prenosivih infekcija u trudnoći mogu izazvati pobačaj, prevremeni porodjaj. Takođe preneti se na plod i uzrokovati anomalije ploda, čak i mrtvorodjenost. Zato se preporučuje da se trudnicama uradi vaginalni bakteriološi bris u prvom trimestru trudnoće.
